Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

181

1808. рођен је, у селу Обрежи, у Срему, Јаков Фивановић, потоњи директор канцеларије кнева Милоша, књижевни радник. — 1809. рођен је, у Шибенику, у Далмацији, др. Божидар Петрановић, научни и књижевни радник („Богомили, црква босанска и крстјани“); основао је и почео издавати „Српеко-далматински магазин.“ 19. — 1884. рођен је, у Новом Саду, ован Бошковић, научни и књижевни радник: предавао је много тодина словенску филологију у београдској Великој Школи, био је добар зналац српскога језика. — 1866. умђо је, у Београду, Дамјан Павловић, књижевни радник (читај „Низ старијих приповедака“, у четвртом редовном колу књига Орпске Књижевне Задруге). 1875. умро је, у Новоме Саду, Коста Трифковић, врло даровит драмски писац: сви његови драматски списи прикупљени су и штампани у првом и трећем редовном колу књига Српске Књижевне Задруге.

20. — 1878. умро је, у Краљеву, владика жички „Јанићије Нешковић, просветни добротвор: оставио је 1.500 дуката као Фонд за помагање богословске књижевности у нас и готове толико исто за помагање добрих ученика; за живота је настојавао, те је оправљен манастир Жича и подигао је цркве у селу Миланџи и селу Прерадовцу. — 1891. умро је, у Београду, пуковник Милија Катанић, просветни добротвор: оставио је 10.000 динара Фонду за потпомагање сиромашних великошколаца. — 1896. умро је Милош Димитријевић, дугогодишњи и заслужни председник Матице Српске.

21. — 1861. умро је Милутин Шетровић Хера, рођени брат Хајдук-Вељков, добар јунак у борби за ослобођење. — 1898. умро је, у Шаризу, Милутин Гарашанин, новинар п државник, прави члан Српске Краљевске Академије. — 1900. умро је, у Београду, архимандрит Нићифор Дучић, прави члан Српске Краљевске Академије, плодан радник на српској књизи, борац за слободу и независност свога народа, просветни добротвор („Задужбина архимандрита Нићифора Дучића“).