Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

182

22. — 1804. српски устаници разбише Турке на Руднику. — 1882. обновљена Србија проглашена је за краљевину.

28. — 1857. умрла је, у Новоме Саду, Марија Петровићка, рођена Миланковић, просветна добротворка: српској новосадској гимназији поклонила је кућу, која вреди 5.000 Форината, и 156 ланаца земље оставила је, да се од прихода школују Срби православне вере. — 1872. умро је, у Горњем Карловцу, Никола Боројевић, песник: певао је родољубиве песме. = 1891. умро је, у Бечу, др. Фрањо Миклошић, одличан зналац словенских језика, професор словенске филологије на бечкоме свеучилишту.

24. — 1808. рођен је, у Поречу, близу Доњег Милановца, мајор Миша Анастасијевић, велики просветни добротвор: своју велику кућу у Београду („Капетан-Мишино здање“), на коју је утрошио 100.000 дуката, поклонио је српској држави. — 1829. умро је грочански кнез, прота Никола Станојевић, борац у првом устанку за ослобођење. — 1849. умро је Фрањо Прешерн, до сада највећи словеначки песник. — 1847. рођен је, у Београду, Сима 1. Лозанић, одличан хемичар, прави члан Српске Краљевске Академије.

се 26. — 1879. поново је признато право јавности

српској гимназији у Сремским Карловцима. — 1858. умро је, у Београду, др. осиф Панчић, прослављени и у нас до сада највећи радник на природним наукама, нарочито на ботаници.

26. — 1895. умро је босански краљ Стеван Дабиша. — 1811. рођен је, у Рисну, у Боци Которској, Бук Врчевић, признати скупљач наших народних умотворина. — 1856. умро је, у Вршцу, у Банату, Јован Стерија Поповић, даровит песник и плодан књижевни радник: писао је песме, драме, историјске чланке и др. 1875. умро је, у Трсту, Светозар Марковић, новинар и економски писац. — 1898. умрла је Јулијана «Ј0вановићка, просветна добротворка: оставила је српској богословији у Сремским Карловцима 10.000 Форината за школовање свршених карловачких богослова у Русији .