Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

186

Црквеници посече 31 граничара. — 1897. умро је, у Београду, Милорад Г. Медаковић, књижевни радник и новинар. .

15. — 1485. умђо је Сандаљ Хранић, велики војвода босански. — 1690. капетан (Себигоса са. две стотине Срба продре чак у Пловдив, зароби тамошњег кадију са више Турака и одведе их у Далмацију. 1815. рођен је, у Ов. Ивану, у шајкашком батаљону, Димитрије Аврамовић, сликар и књижевни радник („Света Гора“). — 1824. рођен је, у Броду, у Славонији, Бранко Радичевић, најомиљенији песник српске омладине. — 1887. умро је, у Горњем Карловцу, владика Лукијан Мушицки, родољуб и песник („Стихотворенија“). — 1858, рођен је, у Београду, Лаза Димитријевић, лекар и књижевни радник („Како живи наш народ“). — 1882. умђо је, у Београду, жички владика Вићентије Красојевић, добротвор српске просвете: све своје имање оставио је, да се од прихода помаже сиромашним ученицима.

16. — 1769. јаничари отпочеше у Призрену покољ Срба, који је трајао пуних седам дана, и у коме Срби много пострадаше од јаничарскога беса. — 1859. умро је Хаџи Јосиф Милошевић, игуман манастира Вујна, добар јунак у првом и другом устанку за. ослобођење п нар. добротвор.

17. — 1765. умрла је, у Дубровнику, Марија Бара Бетера, Орпкиња, народна списатељка. — 1904, био је код Јагодине бој између Срба и Турака. — 1936. умро је, у Пожаревцу, Коца Марковић, државник. 1875. умрла је Марија, удовица признатога песника Симе Милутиновића ОСарајлије („Шунктаторка“). 1899. умро је, у Београду, Васа Шијатовић, добротвор спрочади: све своје имање оставио је Дому за спротну и напуштену децу у Београду.

18. — 1598. Срби шајкаши ударише на град Ђур и освојише га од Турака, — 1800. рођен је, у Бољевцима, у Орему, Алекса Симић, државник. — 1837. умро је, у Пожаревцу, велики срдар подунавеки окса Милосављевић, угледни радник на стварању обновљене Орбије. — 1855. умро је, у Београду, државни савет-