Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

187

ник, Вуле Глигоријевић (Ата Вуле), велики пријатељ кнеза Милоша. — 1857. умро је, у темишвару, Дими= трије Тирољ, књињевни радник („Банатски алманах“, „Уранија“). — 1898. умро је, у Београду, Светолик П. Ранковић, даровит приповедач: његове романе („Горски цар“ и „Порушени идеали“ штампала је Српска Књижевна Задруга у редовним колима својих књига.

19. — 1796. рођен је Хрисантије Николајевић, птуман манастира Бање у Боци, просветни добротвор. — 1884. умро је, у дајечару, нишки владика Нестор, црквени беседник и радник на ботословској књижевности. — 1876. педесет хришћанских породица, бежећи од Турака, хтедоше више Новога прећи у Хрватску, али их аустријска војска, која је чувала границу, не хтеде пустити, те их Турци стигоше и све исекоше, сем жена и деце погинуло је тада и 70 људи.

90), — 1727. рођен је Њутн, енглески научник, до сада најпризнатији астроном. 21. — 1804. била је скупштина срнеских устаника

у Остружници. — 181. умро је, у Београду, Доситије Обрадовић, велики просветни и књижевни радник: његове „Басне,“ „Живог и прикљученија“ и „Домаћа писма“ штампала је и Српска Књижевна Задруга у редовним колима својих књига. — 1876. састаше се у Суторини далматински губернатор ђенерал Родић и руски консул у Дубровнику Јонин с вођама херцеговачкога устанка, да преговарају о измирењу устаника с Турцима; али од измирења не би ништа, јер турска влада не хтеде испунити праведне захтеве устаничке.

29. — 1849. Маџари ударише на утврђење срп-. ских устаника на Сентомашу и освојише, и спалише Сентомаш.

28. — 1699. рођен је, у Дубровнику, Фрањо Севастијан Долми, пореклом Србин Херцеговал, песникирадни на историји. — 1762. умро је, у Риму, Бернардо Зузорић, Орбин Дубровчанин, књижевни радник. — 1900. умро је, у Крагујевцу, Светозар Андрејевић, просветни добротвор: један део свога имања оставио је основним и грађанским школама у Крагујевцу, а други део на-