Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

188

менио је оснивању дома за сиротну и напуштену делу у Крагујевцу.

24. — 1596. умро је Синан паша, српска потурица из Дукађина, велики непријатељ православних Срба : узео је кости Св. Саве из манастира Милешева, донео их у Београд и спалио на. Врачару 1594. године. 1878. умро је, у Београду, Миливој Петровића Блазнавац. државник.

25. — 1196. велики жупав српски Стеван Немања одрекао се великожупанскога престола укорист свога средњега сина (Стевана, потоњега краља ерпскога. 1734. српски оберкапетан Станиша ШМлатишума постави близу Крагујевца темељ манастиру Драчи. 1797. рођен је, у Бољевцима, у Срему, Стојан Симић,

државник. — 1838. умро је, у Смедереву, Димитрије ·

„Давидовић, књижевни радник и први прави новинар у Српству („Историја српског народа,“ „Српске новине,“ „Забавник“).

26. — 1790. српски добровољци у аустријској војсци, под заповедништвом пуковника Михаљевића, ударише ва Турке код Алексинца и разбише их. 1882. умро је,-у Овилајнцу, Милисав Ђорђевић, бора и народни првак и војвода у Црној Реци, у првоме устанку за ослобођење. — 1849. био је крвав бој између српских устаника п Маџара на Јарку.

27 — 1660. умђо је, у Палерму, у Онцилији, ован Батиста Одијерна, Србин Дубровчанин, одличан научни и књижевни радник: усавршио је телескоп, одредио пут Јупитерових пратилаца, први је употребио стаклену призму; писао је на талијанском и латинском језику. — 1690. аустријски цар Леополд позвао је пећског патријарха Арсенија П1 Црнојевића, да се с народом сели у Угарску, обећавајући српском народу многе повластице, које после није хтео дати, кад Срби оставише своја огњишта и населише пусте земље угарске. — 1824. умђо је Хаџи Мелентије (Стевановић, народни првак у Подрињу у дахијско доба и борац за ослобођење Србије од Турака. — 1881. умро је Александар Бачвански, одличан глумац. — 1899. умђоје Никола