Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

192

10. — 1852. умро је, у Цариграду, Аврам Шетронијевић, наш велики државник. |

И. — 1691. ован Монастирлија потврђен је за војводу Србима у Угарској. — 1805. рођен је, у Јакову, у Срему, прота Павле. Стаматовић, књижевни радник и велики родољуб. — 1815. Милош Обреногић, онда војвода руднички, у Такову, под знаменитим таковеким грмом, објави рат Турцима, и тако отпоче други устанак за ослобођење. ,

12. — 1425. умрла је Мара, удовица Вука Бранковића, кћи кнеза Лазара. — 1884. рођен је, у Јарковцу, у панчевачкој пуковнији некадашње српске војничке границе, Милан «овановић, лекар, просветни и вњижевни радник: писао је драме, приповетке, путописе, књижевне студије и оцене, чланке из науке о здрављу и др.; у редовном колу књига Српске Књижевне Задруге штампани су му списи „О мора п са сува“, „Тамо амо по Истоку“ п „Горе доле по Напуљу“. 18. — 1896. рођен је, у данашњем Краљеву, Коста Цукић, просветни и књижевни радник: много је урадио на уређењу п унапређењу просвете у Србији.

14. — 1896. зетски тосподар Ђурађ ПЦ Срацимировић уступи Млечићима градове Скадар и Дриваст, хотећи на тај начин да се обезбеди од Турака, али ово баш после убрза п увећа невоље нашега народа у Зети. — 1850. умро је Јанићије Фурић, државни саветник, пређашњи секретар и лични саветник Карађорђев. 15. — 1809. Хајдук Вељко пресрете код данашње Беле Паланке велики број Турака, који су бетали из Ниша, много их посече и уграби многу пљачку. — 1888. рођен је Стеван Здравковић, Ђенерал, војни писац. — 1895. умђо је Коста «Јовановић, државвик и књижевни радне.

16. — 1846. српски краљ Стефан Душан венчан је за српскога цара. — 1804. био је крвав бој између српских устаника и Турака, код манастира Чокешине близу Љешнице; било је 400 устаника и после боја једва их је неколико остало у животу, међу ко-