Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

198

јима је био и војвода Јаков Ненадовић; сви остали изгибоше, и ту падоше и Дамњан и Григорије, браћа Шедићи, који су се лавовски борили. — 1899. умро је прота Манојло Грбић, професор и књижернив.

17. — 1829. далматински градови Шибеник и Трогир потпадоше под млетачку власт.

18. — 1787. рођен је, у Смедереву, Анта ПШротић, државник и добротвор смедеревских основних школа: оставио је у рукопису драгоцених података

за нашу новију историју („Повесница“). — 1788. аустријска војска, у којој су били поглавито Срби, узе од Турака град Шабац. — 1815. био је бој између

српских устаника и Турака на Винцима, у пожаревачком округу;иу овом субоју Срби били победиоци.

19. — 1687. аустријски цар Леополд [ позва на, оружје противу Турака српске кнезове Рашковиће, у Староме Влаху; ови се одазваше цареву позиву и Јован, Мојо, Илија и Михапло, браћа Рашковићи, пређоше с многим народом у Срем. — 1807. рођен је, у Холмупу, у Моравској, Фрањо Заг, српски ђенерал: мното је радио на уређењу војске у Србији. — 1895. умро је, у Горњем Карловцу, Никола Беговић, прота, књижевни радник: писао је списе богословске садржине и прикупљао и објављивао грађу за познавање живота нашега народа („Њивот и обичаји Срба граничара“). 20. — 1087. Хрвати убише свота крља Звонимира, на Петровом Пољу, што је за краљевску круну био готово сасвим предао папи и земљу и народ. 1804. српски усаници узеше град Шабац од Турака. — 1807. рођен је, у селу Јаску, у Орему, Ђорђе Николајевић, дабробосански митрополит, књижевни радник, велики родољуб и просветни добротвор: све своје имање оставио је на просвету своме народу.

21. — 1694. аустријски цар Леополд [јави Србима, који повероваше његову позиву и преселише се у Угарску под патријархом Арсенијем 11 Црнојевићем, да ће им дати земље између Тисе и Дунава да се населе. — 1842. умро је, у Београду, Илија Чарапић, син знаменитога јунака Васе Чарапића, добар

(0. ЕЊ. ЗАДРУГА д 18