Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

194

јунак у првоме устанку за ослобођење. — 1900. умро је, у Загребу, Хуго Бадалић, хрватски песник.

22. — 1878. умро је, у Београду, Дветко Рајовић, државник: уредио је државну штампарију у Србији. — 1885. умро је, у Темишвару, у Банату, Александар Карађорђевић, син Карађорђев, некадашњи серпсви кнез, добротвор српске просвете: оставио је Матици Орпској 88.000 Форината као своју задужбину, из које ће се издржавати по три Србина ђака, који морају учити у Београду, и по један свршени медик, правник и техничар, који ће ради својег даљег школовања шћи у стране земље.

28. — 1696., после смрти владике Саве Очинића, Црногорци изабраше за свога владику Данила Шетровића, пз породице Његоша. — 1820. рођен је српски православни далматински владика Герасим Петрановић, књижевни радник: уређивао је „Орпско-далматински магазин“. — 1824. рођен је, у Крагујевцу, Владимир Јакшић, научник: први јеу Србији почео како ваља радити на статистици. — 1849. умро је, у Лубишту, у Банату, од ране добивене у боју с Мапарима код Војводинаца близу Вршца, евта Барајић „Крилати“, храбри капетан српских устаника у Угарској. — 1869. умро је, у Новоме Саду, ован Хаџић (Милош Светић), песник и књижевни радник, оснивач Матице Српске: био је највећи и највиђенији противник Вукове реформе нашега правописа и књижевнога језика.

24. — 1818. умро је, у селу Рогачи, у београдском округу, војвода Стеван Катић, добар јунак у првом устанку за ослобођење. — 1822. рођен је Симо

„Љубић, одличан хрватски научник: радио је највише на историји јужних Оловена („Огледало“, „Опис југославенских новаца“ и др.). — 1852. умро је, у Тополи, у крагујевачком округу, Џетар Јокић, ратни друг Карађорђев, одушевљени борац у првом устанку за ослобођење: по његову казивању сачуван је помен о многим знаменитим догађајима и личностима из првога устанка. — 1868. рођен је, у Београду, др. Митајло