Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

195

Петровић, научни радник, прави члан Српске Краљевске Академије.

95. — 1896. зетски господар Ђурађ П Срацимировић Баошић победи у боју одметника Радича Црнојевића. — 1809. умро је, у устаничком шанцу на Баурићу, од ране добивене у боју на Прибићевцу више Сребрнице, у Босни, Милић Кедић, добар јунак у првоме устанку за ослобођење. — 1815. био је бој на Љубићу између српских устаника и Турака. — 1841. Београд је утврђен за престоницу Србије, и тога је дана коначно премештена централна управа из Крагујевца у Београд. — 1849. био је на Томашевцу крвав бој између српских устаника и Маџара. — 1882. умро је, у Сомбору, проф. и свештеник Димитрије Поповић, просветни и књижевни радник.

26. — 1849. умро је, у Шанчеву, од ране добивене у боју с Маџарима, мајор Јанош, заповедник српсвих устаника. — 1896. умро је Дубровчанин Нико Бошковић, просветни добротвор: оставио је 12.000 Форината за помагање српских ђака, који уче у вишим школама. — 1898. умро је, у Бечу, проф. др. Ђока С. орђевић, врло марљив радник на српској Ењизи.

27. — 1277. умро је српски архијепископ анићије. — 1594. спаљено је на Врачару, код Београда, тело Св. Саве.

28. — 1818. рођен је Антун Неммић, знатан хрватски песник. — 1888. умро Ђура Ђоровић, просветни добротвор: своје две куће у Трсту, у вредности од преко 80.000 динара, оставио је да се из њихова прихода издржава српска школа у Херцег Новоме. — 1878. умро је, у Новоме Саду, Лазар Телечки, тлумац и драмски писац („Последња деспотица смедеревеска“). — 1887. умро је, у Београду, мајор Мистамло Катанић, храбар јунак у српеко-бугарском рату 1885. године: на Нешковом Вису, бранећи војничку заставу, допао је грдних рана и ропства; од тих рана, добивених у боју, и дошла му је рана смрт.

29. — 1816. Турци су, у београдском граду, удавили Џетра Молера, и Радича Шетровића, народне прваке и борце у првоме устанку за ослобођење. —

154