Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

196

1842. умро је, у Шапцу, поп Лука Лазаревић, војвода, прослављени јунак у првоме устанку за ослобођење. 1876. био је бој између српских устаника и Турака код Тополе, на реци Уни, у Босни.

80. — 1208. босански свештеници, народни поглавари и бан Кулин заклеше се, на Болином Пољу код реке Босне, да ће се оставити богомилске вере. — 1827. рођен је, у Сремским Карловцима, Илија Округић, књижевни радник: познат је у Срба и у Хрвата својим позоришним комадима („Саћурица и тубара“, „Шокица“, „Мара Варадинка“).

Ма ј.

1. — 1788. рођен је Јеремија Гагић, прво секретар у „Правитељствујушчем Совјету“ у Србији а потом руски консул у Дубровнику. — 1829. рођен је, у селу Будиловини, под Копаоником, осиф Пецић, просветни п књижевни радник. — 1848. састала се у Срем. Карловцима знаменита скупштина српскога народа у Угарској, и на њој је митрополит карловачки Јосиф Рајачић изабран за патријарха српског, а пуковник Стеван Шупљикац за војводу српског народа у Угарској. — 1851. рођен је, у Шапцу, Лаза К. Лазаревић, врло даровит приповедач : све његове приповетке прикупљене су и штампане у седмом и осмом редовном колу књига Српске Књижевне Задруге. — 1874. умро је, у Флоренсији, у Италији, Никола Томазео (Томашић), Србин по народности, одличан талијански и наш књижевни радник: српским језиком написао је „Искрице,“ које је штампала Српека Књижевна Задруга у седмом редовном колу својих књига.

2. — 1795. рођен је Мавле Јосиф Шафарик, одличан чешки и наш научни пи књижевни радник. — 1859. рођена је мати српскога краља Александра, краљица Наталија. — 1898. умро је, у Београду, Светислав Буловић, научник и књижевни радник, прави члан Орпске Краљевске Академије: познат је нарочито по својим студијама о Бури Јакшићу, Бранку Радичевићу, Сими Милутиновићу Сарајлији и П. П. Његушу. — 1876. почела је у Гусињу крвава битка између