Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

208

манастиру св. Архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму, задужбини Немањића. — 1882. умро је, у Харкову, у Русији, Атанасије (Стојковић, књижевни и научни радник: био је професор Физике на руском свеучилишту у Харкову; први је на српском језику написао Физиву. — 1861. умро је, у Београду, архимандрит манастира св. Романа, (Сава, борац у првоме устанку за ослобођење, марљив радник на истеривању Турака из старог алексиначког округа.

8. — 1798. рођен је Фрањо Палацки, знатан чешки историк и велики родољуб: много је радио на духовноме јединству свих Словена. — 1859. рођен је Паја «Јовановић, до сада највећи српски уметник у сликарству, прави члан Орпске Краљевске Академије: израдио је до сада велики број слика из прошлости и садашњости нашега народа («Таковски устанак“, „Сеоба српскога народа у Угарску, под патријархом Арсенијем 11 Црнојевићем“, „Крунисање цара Душана, у Скопљу“ и др.). — 1862. Турци намерно заподенуше са Србима бој на Чукур-чесми, у Београду, те тада. због овога у мало не дође до рата између Србије и Турске („Бомбардовање Београда“).

4. — 1812. рођен је Вјекослав (Алојз) Бабукић, хрватски књижевни радник. — 1821. Хусеин паша у Нишу обеси, на нишавском мосту, према граду: нишкога владику Мелентија, проту Стојана, пола Ђорђа, Младена Овчаревића, Голуба Мутавџију и Радосава, Ккмегцибашу („нишки мученици“); сва им је кривица била што су веровали да ће се Срби и у осталим српским земљама, којима су још Турци господарили, ослободити Турака. — 1881. рођен је, у селу Рипњу, У београдском округу, Милан Ђ. Милићевић, научни, просветни и књижевни радник, прави члан и пређашњи председник Српске Краљевске Академије („Кнежевина Србија,“ „Краљевина Србија,“ „Поменик“ и др) = 1876. пуномоћници Србије и Црне Горе потписаше, у Млецима, уговор, по коме се Србија и Црна Гора удружују, да заједнички поведу рат с Турском за. ослобођење Срба који су још били под Турцима. — 1892. умро је, у Брестовачкој Бањи, у тимочком округу, ђе-