Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

204

нерал Коста Шротић, књижевни радник („Историја Београда“). Е

5. — 1689. преотеше Турци од Немаца Ново Брдо, и исекоше у њему шест хиљада хришћана, међу којима је било највише Срба.

6. — 1410. Турци су погубили Вука Лазаревића, сина кнеза Лазара. — 1698. аустријски цар Леополд 1 објавио је повластице, које је био обећао Србима у дан. Аустроугарској, ослободивши их давања десетка и остадих данака. — 1707. умро је Фурађ Баљиви, Орбин Дубровчанин, знатан научник свога времена: нарочито су га славили као одличнога зналца медицинских наука. — 1874. умро је Фрањо Курелац, хрватски књижевни радник.

'. — 682. рођен је Мугамед, оснивач мусломанске вере („Коран“). — 1602. Срби из Коморана и Ђура пресретну будимскога Али-пашу, на Дунаву, испод Будима; пратњу му потуку, а њега заробе и одведу у Беч.

8. — 1787. православни Срби ударе на манастир Марчу, у Хрватској, који је био њихов, па им га је аустријски цар био узео и дао унијатима; манастир присвоје, али га после неколико година аустријска војска, по заповести царице Марије Терезије, преоте и уступи опет унијатима. — 1858. умро је, у Пешти, Мита Поповић, песник („Пред Васкрс српски“ и др.).

9. — 1828. рођен је, у селу Пзшину, у Црној Гори, Милован Рашковић, војни капетан: погинуо је, храбро борећи се с Турцима, у боју на Калипољу, пред Сјеницом, 24. јуна 1876. године. — 1965. установљена је реалка у Србији.

10. — 1869. умроје, у Ивањици, у ужичком округу, поп Илија Церовић, народни првак у Отарој Србији и Херцеговини, одушевљени борац за српеку слободу и велики родољуб. — Истога дана умро је, у Београду, лекса Јанковић, државник. — 1871. умро је, у Крагујевцу, Петар Карић, просветни радник, први управитељ прве учитељске школе у Србији. — 1876. Оулејман паша удари на српске устанике код Кукоља, у Босанској Крајини; борба је била крвава и трајала.

три