Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

о с> сл

је цели дан; устаници су били побеђени. — 1894. умро је, у Линцу, владика НишЕИ Јероним, просветни добротвор: своје кућу у Нишу оставио је за народну библиотеку у Нишу, и преко десет хиљада динара разделио је појединим школама и хуманим установама.

1. — 1752. рођен је, у селу егару, на тромеђи, у Далмацији, архимандрит Герасим Зелић, кЊИжевни радник и просветни добротвор, велики родољуб: много је радио на штићењу православља у Далмацији; оставио је Фонд, који сада износи преко шездесет хи„ада динара, „на васпитање православних младића из Далмације за свештенике православне цркве у Далмапији“: написао је и штампао своју автобиографију („Жатије Герасима делића“), коју је издала и Српска, Књижевна Задруга у редовним колима својих књига. — 1828. рођен је Иван Филиповић, хрватски школски и књижевни радник. — 1888. умро је, у Београду, архијепископ београдски и митрополит српски Мелентије Павловић, први Орбин митрополит у обновљеној Србији, прослављени јунак у другоме устанку за ослобођење: у знаменитоме боју на Љубићу, кад су Србн већ били почели малаксавати, докопао је добоши у њ ударао, те позивао Србе да се врате и продуже бој с Турцима. — 1849. умро је, у Београду, Исидор Отојановић, један од првих професора у Лицеју (дан. Вел. Школи) у Србији, књижевни радник. — 1888. умро је, у Горњем Карловцу, Д-р Ђорђе Натошевић, просветни и књижевни радник.

12. — 1556. будимски Али-паша удари с великом војском на град Оигет, али га посада градска, којој је заповедао Орбин Марко Отанишић, јуначки одби од града. — 1849. умро је, у Београду, Шавле Арсенијевић. Поповић, новинар и књижевни радник. — 1850. рођен је, у селу Горњој Црнући, у рудничком округу, Милан Петровић, оицир, храбар борац у рату Србије « Турском 18765 — 7. јуна те године погинуо је на Пандиралу, јуначки одбијајући Турке од српских утврђења. — 1872. умро је, у Загребу, Димитрије дДеметар, хрватски драмски писац, одушевљени радник на препорођају књижевности у Хрвата.