Српска књижевна задруга у 1906. години : годишњи извештај

-

=

На конкурс“ су стигли ови радови од писаца дилетаната: ' |

1. Кажњени Грешници, приповетка из времена · Кочине Крајине, од г. Тихомира Маринковића, учи"теља из Алексинца; . =

9. Рукописна збирка: Грозне подвале у престоници: 1. Како страда невиност 2 П. Попино прасе. 11. Оправдао изостанак, и штампана збирка, у којој су: а) Лоџови на железници и Друштво за регрес: 6) Јев! још! (Он је луд!); в) Лајао на ташту; г) Ах, уједе ме пасја вера! све од Рад. М. Спасића, чиновника поштанског у Београду.

3. Роспија, приповетка из народнога живота у Маћедонији, од Михаила Вељића, учитеља у Разгојну код Лесковца: а

4. Разочарања, приповетка из живота на Западу српском, од Слободана Патнића (псеудоним);

5. Војин, приповетка из војничког живота нашег, од непознатог писца са шифром О; ____

6. Руски царевић, Ппошоњи цар Александар П, и српски спромашак, приповетка из српског и руског живота у Пешти и Русији г. 1852 и 1867, од непознатог писца, који је рад свој послао преко г. дра Стевана Павловића, адвоката у Новом Саду.

Све су те радове прегледали чланови Задругина књижевног одсека, али не могоше наћи да и један заслужује да буде објављен у издању њену.

Лепе наде које се полагале у Народну Књигу при покретању њену, још лепши изгледи, који су се отварали, пошто се прва књига растурила онако добро, у пуних 27.000 примерака — све се то пока- | зало као прерано и неосновано, јер се одмах већ | с растургњем друге књиге добро запело. Штампана | је одмах у 30:000 примерака, да се не би доштампа- | вала, као прва, а продало се само 5.000. Колико је |

3 5 |