Српска књижевна задруга у 1906. години : годишњи извештај

благајник и магационар на крају године износили

упоредне прегледе о кретању благајнице и стању

магацина у току од више година, нити да. је ико из управе тражио овакве извештаје.

Према чл. 3. Задруга ће вршити свој задатак издајући сваке године по једно коло књига ирема својим средствима. У чл. 4. набројана су друштвена средства, где се поред осталога рачуна добит од проданих књига и камата од сталнога капитала. Према томе није се мислило да се стални капитал позајмицом сме уложити у магацин књига. Првих година вршена је ова позајмица од сталнога капитала, али је зато од скупштине тражено нарочито одобрење за такав рад. Док су ове позајмице биле омање и док су раније или позније враћане сталном капиталу, дотле се о томе и говорило на скупштинама и тра“ жило се одобрење за такав рад. Кад о овим позај- | мицама није нико више водио рачуна или боље рећи од кад је престало враћање ових позајмица сталноме капиталу, а међутим су порасле толико да се готово потпуно извршило преручивање сталнога капитала (око 100.000 динара) у магацин књига, онда се о томе на скушштинама није ништа ни говорило или се од стране управе сувише мало обраћала пажња на то, и ако су на ХИ скупштини пале о томе умесне напомене. Ако не раније, а оно је бар тада требало потражити од благајника да објасни, где се налази уложен стални капитал, који је у билансу назначен. У осталом, стални се капитал раније налазио у по-_ јединим новчаним заводима и те суме нису биле баш мале, те према томе настаје питање: како се смело то по мало изузимати, а да се о томе не извештава целокупна управа (чл. 132 На сваки начин да је 0 овом честом изузимању новца из новчаних завода извештавана управа и тражено њено одобрење за то, морало би некоме ово пастиу очи,