Српска књижевност у XVIII веку

ХЛ

који су много учинили за познавање тога мало познатог а тако важног доба. Од знатне користи ми је била књига Г. Др. Тихомира Остојића Српска. књижевност од велике свобе до Доситеја Обрадовића. И ако мала обимом и школске намене, и ако се зауставља тамо где баш почиње права, књижевност, ова солидна и разборита књига, са новим податцима и са тачним главним охватањима и идејама, положила је основ критичном изучавању ХУШ века српске књижевности. Исто тако, користио сам се усменим обавештењима која су ми давали ГГТ. Димитрије Руварац, Др. Тихомир Остојић, а нарочито Др. Јован Радонић, који ми је, поред осталих обавештења и пријатељских услуга, саопштио и главне резултате своје студије у рукопису о Ђорђу Бранковићу.

Поред глава које су израђене по ранијим проучавањима и утврђеним научним резултатима, према раније сакупљеном а врло равбацаном материјалу има у овој књизи самосталних истраживања, података и нових резултата, како у појединостима тако и у схватањима и генерализацијама, као што је и целокупно схватање тога периода наше књижевности.

Пуштајући ову књигу у свет, после трогодишњег рада, ја врло добро осећам њезине празнине и недостатке. Што се тиче главних схватања и закључака, ва њих сам прилично сигуран, — у колико се у оваквим пословима у опште може бити сигурним. Овде-онде биће која омашка, што неће бити чудо у једном послу овога обима и у израђивању једног тако необрађенога предмета. Слаба страна ове књиге биће њене празнине и непотпуности. Ја мислим да сам у главном употребио све што је написано о историји и књижевности