Српска књижевност у XVIII веку

4 5 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

пролом у старој доктрини интегралног католицизма, н религиозне догме постале су предмет критике и спорења; силан напредак природних и тачних наука, проширење граница људскога сазнања, стварни успеси људскога разума, створили су нову веру у науку, и слободна мисао људска почела се смело истицати на супрот мрачној догми Средњега, Века.

Век духовнога ослобођења и препорођаја у велико почиње. У борби против мртвога догматизма, штурих традиција и штетних предрасуда, рационалистичка Филозофија и слободна вритика почиње одрицањем свега што је постајало и што се раније поштовало. Све идеје, све догме, све установе подвргавају се оштроји безобзирној критици здравога разума, Као духовне врлине првога реда истичу се сумња, непоштовање ауторитета, презирање прошлости, безгранични духовни индивидуализам. И после свих тих одрицања, ХУШ век отвара своју критичку, хуманитарну ФиловоФију, која ће прожети књижевност, јавни живот пи најзад ући и у законе и у установе.

Са том вером у лични разум, природно је да је ХУШ век обратио нарочиту пажњу на ширење научних истина, на популаризацију основа рационалистичке филозофије, распростирање просвете и корисних внања по широким слојевима народним. Реформација је била прва започела дело народнога просвећивања, али више у циљу религиозноја васпитања у духу својих начела. У борби против догматичне и јерархијски организоване католичке цркве, она је хтела да своје верне оспо-. соби да сами могу читати јеванђеља, да, школом, наставом и ширењем хришћанске поуке на народ-

ном језику, од својих присталица створи лично и