Српска књижевност у XVIII веку

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП! ВЕКУ у 451

Ради библиографске потпуности има, да се забележи још једна Мушкатировићева књига. У Будиму, 1805, изишло је дело: Краткал размљишленил о средствах чрезђ кол дражашшему нашему отечеству мађарско с добртмљ месомб и ромбомљ постолнно помоши бо се могло, слбдователно уселену скупостђ удалити. То дело прво је изишло 1802 године у Будиму на мађарском језику под насловом: Вбтла дотаојаћов агоп твбаоћ ттатћ, тпеџјећ згетбтћ Ведђез тадуат ћахапваћ јојеџе ћизза! 68 ћаца! аЛатабрат [ећећте зедћетл за ћизпаћ јодуаћВогаввћ, Едрећветепабведат а ђесзвизхон атадазадоћ ебарожлатла. И писац у предговору вели да га је превео на српски за оне „Сербле, који мађарски не знаду.“

Ова књижица писана је грађанским словима и доста добрим народним језиком. „Понеже свакаго доброга гражданина дужност је, да онолико, колико обшчему добру служити може, не пропусти“, и писац, у четири главе, казује своје мисли и предлоге како да се Угарска снабде добрим и јеФтиним месом сточним и рибом,

Јован Мушкатировић је важна и занимљива личност наше књижевности ХУШ века. Он свакако није показао ни неког особитог књижевног талента, ни много оригиналности у идејама, и никако се не може узети као прави књижевник и самосталан мислилац, на шта он, у осталом није ни имао претенсија. То је био један просвећен и разуман човек, један ведар дух, користан књижевни радник другога реда, »истинољубитељ и општег добра и ползе желатељ“, који је према својим силама хтео да помогне напретку свога народа. Он је радио, „с усердњејшим и теплејшим

29%