Српска књижевност у XVIII веку

ХЛ

ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ

Рођен у Новом Саду 1758 године, Емануило " Јанковић је свршио у Угарској гимназију, а 1786 отишао на даље науке у Немачку. У Хале је слушао медецину, а у Лајпцигу се упознао са Доситејем Обрадовићем. Распуст је проводио у путовањима, по Италији и Француској, пошто је научио оба језика. Бавио се и научним радом, и 1788 природњачко друштво у Хале изабрало га је за свога члана, и он се са поносом потписивао: „натуре испитателнег дружества у Хали члан“. У дипломи које му је друштво издало нарочито се истиче његово знање из физике и математике. Генерал Зорић, коме је посветио једну своју расправу ив физике, позвао га је, као и Доситеја, на своје добро у Шклов код Мохилова у Белој Русији, за наставника Физике и математике своје војне школе за младе племиће.

Јанковић се позиву није одазвао, љубавно се захвалио Зорићу, који му обећа своју помоћ и лепу каријеру у Русији, ако не би успео у отаџбини. Доситеј је имао врло великога утицаја на Јанковића, који се свакако по његовом савету реши да, оснује српску штампарију. Када се августа 1789 враћао у домовину, заустави се у Прагу, где као ортак уђе у једну књижарску радњу да се припреми за посао којем се намеравао посветити. 1790