Српска књижевност у XVIII веку

с» Но

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

и с јаростију уничтожајут веја јего предпријатија, јакоже аз сије испитах в полној мјерје! — нехотја отлучитеја од дражајшаго отечества, својего“.

Од доласка у Русију, до јуна 1800 живео је у Москви као домаћи учитељ у једној богатој племићској породици. 1800 године одлазио је у Мол да обиђе своју породицу, а у новембру исте године био је понова у Петрограду. Живот му није био лак, и он се у једноме писму из 1800 године жалио на своју судбину, „која га неће никада престати гонити ба једног краја на други“. У лето 1803 поново је долазио у своје родно место, на удају своје сестре. У јесен 1803 буде постављен за ванреднога професора историје и статистике на Царском Педагошком Институту у Петрограду, Када се 1806 тај завод претворио у вишу правну школу, њему буде поверено да предаје енциклопедију права „свију старих и садашњих народа“, и својим предавањем пред Александром 1, министром просвете, сенаторима и члановима законотворне комисије, отпочео је рад у новој школи. 1810 постао је редован професор, али је све до одласка у Харков примао плату ванредног професора. 1811 године буде постављен за професора Уни· верситета у Харкову, где стиже крајем јула 1810. И иначе слабога здравља, подлегао је напорном раду школском и научном: уданоноћним трудом и радњом, пише Отојковић, тако је силе своје истрошио, да, је принуђен био лакши ваздух тражити...<“ Исте године 98 септембра када је намеравао да поново обиђе свој завичај, умре у Харкову, управоу оближњем селу Рјесноје. Његов колега на харковском универвитету и сународник Атанасије Стојковић писао је том приликом: „Тако је наш университет изгубио преполезнога члана, ја пријатеља и друга,