Српска књижевност у XVIII веку

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 465

нација, наша велика и ревностнога патриоту. Бедни после многога страданија, кад је настало време да смо заједно, да поживимо, да осветламо име нације, он умире.““)

Трлајић није био од оних многобројних Срба. који, су се, отишавши у Русију, потпуно одвојили од своје земље и сасвим сеодродили. У два маха, 1800 и 1803, долазио је у домовину, и смрт га је затекла када се спремао и на треће путовање. Он је преко писама одржавао везе не само са својом породицом и пријатељима и друговима из младости но и са свима важнијим јавним радницима српким. Он је сачувао необично јако национално осећање српско, а Мушицки је са разлогом певао његово родољубље:

Ко је већом пламенио, међ књижевницима нашим,

Љубовју к отечеству свом 2 Дјели доказао ту 2

Неже ли твој, Мохоле, Терлајић 2...)

Његово јако национално осећање никако није слабило. „Ја сам свагда љубио славно име Србин, пише он у једноме писму, више него живот свој, и старао сам се вазда му, у колико од мене зависи, чинити част“. Он се осећао везан за своју земљу „неразривними везами дужности“, и своје бављење у Русији сматрао је за привремено, док не обезбеди себи опстанак, па да мирно и задовољно сврши свој живот у средини свога народа. Српски устанак је пратио са највећом пажњом; у децембру 1804 тражи од Лукијана Мушицког да му опише сав ток догађаја, цело стање ствари, сва „дјела наших Сербов“. 1806 певао је он у једној песми упућеној такође Лукијану Мушицком :

1) Сербские Лбтописи, 1826, књ. 4, стр. 136. 2) Надписи Лукилана Муштикољ. (18 непечатанотђ рукописа извађени) (год. 1822). Гољлубица, 1889, стр. 222.

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 30