Српска књижевност у XVIII веку

но с» 57

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ

На, српском језику, или тачније речи у српској књижевности, изишла су ова његова дела: 1) дабавленле единаго лбтнаго тотра, или удивленле встественнљимљ красотамљ |Беч, 1793); 2) Идва, или мужескал и женскал добродђтељ, повбстнал новенкост5, с5 нЂмецнаго азмна на славено-сербскли преведеннал (Беч, 1793); 3) Славошћнле вз жертву обицаго благодаренла Пречестнбшомљ архтмандрту Раичу при случац трудовљ его вф дђешисанио славланскљх5 народов» на. свбте изшедшихљ (Беч, 1793); %) Нума или процевђтаоили Римљ. (%љ росстскаго преоблеченљић. Будим, 1801); 5) Славено-сербскиха питомцева ученља, находтициха сл при крал. всвучилилци Пешт. (Будим, 1809); 6) Славопбиле Ел Имл. Височ. Государинћ Александрђ Павловнђ (Будим, 1810). После његове смрти штампано је прилично његових песама и писама у Сербскомљ Лбтопису, Голубици, Бачкој Вили, Родољубцу, и тако даље. Од рукописа које је оставио за собом зна, се за оригиналну драму у пет чинова Всеблаг, или ретки супруг“ и превод Фенелонова Тглемаха и Марка Аурелија. У библиотеци Браће Јовановића, у Панчеву, ивзишли су Скупљени списи Глише Трлајића, са дотераним језиком на данашњи књижевни.

Од Трлајевићевих дела, пригодни стихови, два „славопјенија“ Јовану Рајићу и кнегињи Александри Павловној и поздрав пештанској младежи немају књижевне вредности. Једини оригиналан рад његов

1) Новмл писма Добровскаго, Копитара и другилљ тогозатадни Олаванљ, стр. 686, — 1828 писао је Јован Хаџић Лукијану Мушицком: „Дајте печатати што најбоље, најполезније за народ имате! Дајте докле свет живота траје! Погледајте на драгог Вам Терлајића. Кам му Граматика, Славенска, камо Телемак на. словенски језик преведен, камо Вееблат, камо Марк Аурелијр! — Листове Тедемака му је сам очима

мојима у Пешти гледао, гди ијх] ветрови по башчи разносе“ Луклама, Мушицкољ Отитотворена. Књита прва. Пешта, 1888, стр. 181.

80%