Српска независност
ЈШ ЈЈ БРОЈ I.
У БЕОГРАДУ. I ОКТОБРА 1881 ГОД.
■ЛЕТМЛ' 1 ОДг;' .Гг'-пг5ГРАд -М~ и вр. 2403$
ГОДИНА I.
СРПСКА НШВ1ШТ
32. с?Б2:г 2 : стдле зеше н! З1лкджк::а п:лгот:кг. ма годаш" *24 днн.. иа по' годцне 12 дин.. на четврт год. Г. днн.
н-4 годниу 15 фор. у
31 1Г0Т?:-ГГ1?СКГ: баик., на но год. 8 ■
НА ЧЕ ВРТ ГОД. 4
Зл СЗЕ ::ТЛЛЕ 1?ЖДЗЕ : НА ГОДНН) 36 ФРАН., Н А ПО ГОДННЕ 18 II А ЧКТВРТ ГОД. 10 4>Р.
излази у београду * УТОРМИИШ, ЧЕТВРТН11, СУВОТОМ и НЕДЕЉОИ Н-А- ДЕЛОМ У1'ЕДННШТВО ЈЕ И АДЧШШСТРАЦиЈА У КУТчН Г. Т<»МЕ ЛНДРЕЈЕВШ.А ОБНЛПТЕВ ПЕНАЦ.
ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ирви нут 20 дин. нара <>д г Е да. а посје <'ваби нут 10 нр. ЗА ПРИ1ГОС.1А110 50 ПАРА ДНН. ОД РЕ,\А. Рунописи таљу се уредништву. а претплата адтинистрациЈи ,.С?ПСКЗ Е Е 3 А 3 2 СН С С Т 2". РД ГСОИИГИ НК НРАТ.АЈ.Г < К. НГ.И.1 АТ.КНА ПНСМА НЕ НРИМАЈЛ СЕ.
Мароднн развитак у ( р» биј.и кретао се у новије дооа главно у два иранца: првоу теа:њи да се сткоре прилике и условн аа ослобо ђењс п уједињеи.е раскомаданих' српских иокрајина: и дру го, у старап.у да ее нронађу пшре и тврђе оенове, но којима би се сви изворп снаге и благостања народног у (.'рбији разум но и природно према историјеким чињеницама него» вали и унотребили на мно» жен.е свеколиког мног и привредног богатства. те да ојача целина и да се осигура будућноет народиа. Како је ('рбија за кратко време евога новог држав^ ног бића имала више знат» них мена, и | ирошла кроз неколике веома тешке уну» трашње и сио.Бне кризе: то се и енергија њезиног на* родног живота јављала у оба означена правца чае јаче а час елаоије. но на= поелетку свагда све већим иотврђивањем њезиног ис< торијеког ирава, њезине же.ке и во.ке, да као само» сталан члан заузме на ју= гоистоку Евроне одређено јој ириродно место. и да у овом крају евета насТави своју мисију у кориет ело* боде и цивилизације. Према егрујама и бурама. које су епоља и изну« тра V ову борбу захватале, према талаеима, којима је река живота народног те* кла, српски б})од пловио је по уеколебаном мору догађаја у ово последње доба, чае брже и поузданије, час снорије и теже. Нравилно. здраво и напредно етање
изнутра одзивало се на по узданом и срећном крета* њу спол.а. и обртно: ако су споЈћне нрилике неугод« не нли промашене бивале. ово се познало и немило одјекнуло нзнутра у новој и још недовршеној згради српске државе. У том смислу Срби ја је видела и ироживела знаме« нитедогађајеод 1М>4 1813. 1415 1Ч:{(». 1838—1842. 1Ч4Ч |чГ>ч. 1867 1868, 187(1 — 1880 године. Свака од ових година обележена је важним и.судбоносним појавама, губитцима итеко« винама на пол.у унутраш њег и снол.пог живота народног. и у евима тим до< гађајима јавио се народ на позорници своје историје, с више или мање с-наге, с више или мање врлина и слабости. храбрости и кло= нулости. мудроети и лаблу да. среће и недаће. како кад. Процее је био дуг и трз дан, али је опет наиоелетку увенчан незавнено« шћу Србије. У некима од ових прили« ка и догађаја истакла се, са извесним у духу косов« еких нредања одгајеним еиновима Србије јача теж= ња за великом идејом на» родног оелобођења и ује* дињења: а у другима више жеља за домаћим, друшт« веним напретком и благо« стање.м. Но иретежно узимао је мах нравац, који је у знаменитим догађајнма <>д 1858. |8(',7 н 18(50. 1875187(1 и 1^77—1878 године нашао најсветлија израза. и народу ерпском, доетојно његове прошлости, иоказао
пут за еамосталан живот н полигички развитак у колу источннх народа. Са прогдаеом народних права у 1858. години, да.ке са добитком градова у 18(17 и одржањемзаконитог реда V зем.ћи после катаетрофе од 18(>8.. као и увођењем уставног н иредетавничког начина владавнне, Србија је радила да нађе чврсто и здраво зем.т.иште, на коме би жив 1.е и с већим успе* хом наставила да подиже н намешта своју државну I зграду изнутра, а и да смелије и цоузданије етуна но иеторијеком путу својих сио.кних задатака. На тој оенови могла ее тек при* мерним еагласјем свесних натриота у 1875—1^7В го дини извршити спрема за рат. На тој основи. и једно= душним одзивом народа и владаоца, и братским саве> зом с Црногорцима. могла ее тада поново развити света косовска. мишарска' и таковска застава. којасеју начким духом војске и див< ним ирегоревањем свију редова ерискога народа. а под моћним окрил.ем северног еловенског цара и уз сим иатије свију образованих народа Европе. на скоро за» ленршала на бедемима гра« да Ниша и код цркве Гра» чанице у Косову. Нстина, судба браће преко Дрине остала је и дал.е у рукама туђина. Но као што цропаст старе српске државе није дошла једнога дана и од једног удара. тако се ни ослобођење нпје могло доби ти једним великим наној ром, нн једном срећном
ириликом. Ако је еоколу срце здраво и једно крило слободно, залечиће му ее екорим ране н онружиће друго кри.10, те ће полете* ги у виеине, куда га биетро око води, и његова илеменита крв вучс. Носле бурних и пресуд* нихдогађаја нашпх нослед« њих ратова ириродно је би.и). да се иретежно ста« рање народа и владе у Ср» бијн обрне унутрашњим питањима. као унаиређе« њу иривредиог н Финан» сијског стања, развијању народне просвете, усавршењу установа и поправ ци закона лрж дкних .. а.ш с тим да <ч уп,; г едо води и озбнл.на брнга за утврђење новодобивеннх права и тековина. и за оси= гурање нашега независног међу на род н о г 11о .1 ожај а . На том нуту, л.уди који су. од 1875—1880 године зем.ки и Владаоцу поелу« жили. па у слози е наро= дним нредсгавништвом и иотпором свесних и родол.убивих синова срнских велико дело елободе и је* динетва народног енажно нанред покренули, имали еу на уму. да је за оиетанак наше зем.ке н народа нужно пре свега, да се на* ша нолитичка и економна независност учврсти, и да се негују прнјате.ћскн одношаји са природним и ие» тојшјским савезницима ('р» бије. а уз то да ее нопггује п чува нак-тоност и пријате.кетво оних држава, које Србији у тешке дане не одрекоше сноју заштиту и иомоћ.