Српска независност

II код много већих и богатијих народа, после го= ликих јуначких наиора и големих жртава крви и имању, какве је и колике наша земља на олтар сри* ства нринела, долази обич но клонулост, тренутни за* стој. нри[)одна же.ка за од мором и ирибирањем нове моралнеи материјалне снаге. Појединци и оиштине. окрузи и нредели исцрпу се; и поред свега уснеха у ошнтем народном делу. осећају за дуже време ране, које су им задане иотресом и ударцима рата. У таквим приликама није чудо, ако се поглед неког дела наро* да за неко в[>еме отме од главног задатка, на се обр» не на непосредне тренутне иотребе своје. Тада може да наступи оиасност, да се државни живот у место једногастал* ног и ноузданог корака на* иред, оклизне низбрдицом, уз коју се једва за више десетина година мучнебор* бе био узнео. У таким ириликама грађанске и друшт* вене вр.шне слабе, узви< и, е » .1 лајсветија народна иредања губе се, морална креиостуступа место чамотињи и забораву народног поноса.Па штојејош горе, еилни туђини у међуна* родној борби вребају код таквих народа најслабије тренутке, те нретњом или нразним обећањима, без по муке, добијају користи, до којих иначе ни дугом ио» литичком и економном бор* бом неби могли доћи. С тога, а усљед важних нрелазних прилика и догађаја. који су настали код нас у носледње доба, .куди и груие по.штичке, које су радиле и нредњачиле у делу народне слободе и не= зависности, ематрају за своју иатриотску дужност, да ирикуиљеном сна< гом а саобразно народно * л ибералн им наче* лима, сложно стану на браник за ујемчење на]»од. них права и тековина. Поштоје свакоме народу за његовонстанак и за раз*

витак његових нриродних илвора и свеколике његове животнеснаге бптни услов његово уједињење, то и они као и сваки добар натриот, држе, да и српском народу мора бити главна брига и непрекидно старање, ујед* но највиша и најсветија це.н: да раскомадане делове и земље своје на балканском нолуоетрву уједини у нриродним етног ра ф ским г р а н и= цама, а у облику етаре историјске славе и моћи, како на иолитичком ; тако и на црквеном пољу. У том правцу а за осигурање његове народне сло* боде и независности мора му бити најнречи и најбо.ви пут да тежи зближењу и конФедерацији (савезу) источних народа, који имају сличну историјску судбину и једнаке поли* тичне и културне интере» се, — а на првом плану да ради на остварењу ца р и н ско г(ђу м ру чког) с а в еза с т и м н а р о д им а и државама. У свези са гим, ми мислимо да су Србији исрнеком народу најбољи при јатељи оне државе и народа, чији политички и еко= номни интереси не иду на» супрот означении тежњама и ингересима иеточних народа. У том ногледу Ср» бији је дужност и потреба да тражи м чува сим» патије свију. великих и иросвећених народа, а да никада не заборавља оно иријатељство и оне иомоћи, које су на листовима нове ернске историје већ забе« лежене. У погледу на унутрапт ња питања. ми мислимо, да нонајнре греба да чувамо и развијамо слободоумне тековине. које је Србијау току свога политичког жи< вота до еада добила, и које С У Ј°Ј Д.У Х0М времена. по« гребама народа и срећним успехом у борби за осло> бођење и независност обез* беђене. Полазећи са ге ос* нове, наша странка стараће

се и радити. да се уставом и законима гарантоване слободе наше развијају и унаиређују посгупно и из« мерено, а у саглаености еа историјеким животом наро» да н нанретком времена. Н а р о Д н о - л и б е р а л н а странка није никада ни мислила, да су ма које уетанове тако • са в р ш е н е, да ее не би могле даље раз* вијати, иа ни у већим иро« евећенијим земл.ама, а то ли у Србији. И акоје она од 1854. ЈЧ«9. и ]^75. годи« не нутвм народних изјава, путем законеких иредлога н установа радила, да се грађанска и нолитичкапра* ва народа и п>егов потпун удео у представништву и законодавству ујемчи. да се начело одговорности мииистарске уставом нодјемчи, да ее извори за народ* ну просвету и привреду што већма оснаже, да се бољи и праведнији сиетем данка заведе, да се народ» на војена снага уреди: опет ова странка није ни< када превиђала, да се тако замашне реФорме у свима иравцима државног живога за тако кратко време не могу иотпуно извести. У теитким унутрашњим и сиољним приликама и не» нриликама, с којима је на» ша млада држава ималада се бори. свак се могао уверити, да надсвима тим иитањима госиодари главна историјска струја народног живота. као пгго се доиста и потврдило, да се због трогодишњег рата за ослобођење и независност морао на време обуетавити рад наунутрашњим реФор< мама, који ее првом згоднијом приликом имао на= ново нокренути. II у гом смислу народ« шкшберална странка на» рочито ће настојавати: Да се народно нредстав* ништво у иогледу неза> висности и у погледуструч« ности знања нојача, и у иогледу избора уздигне да буде нрави и нотпуни из* раз жеља и потреба на= родних:

да ее народна наетава покреће и унапређује све већма обавезним системом, имајући вазда пред очима како потребе практичиог живота, тако и неговање патриотских осећаја игра« ћанских^ врлина. Вогатство, снага и моћ народа оснива се на раз* витку његове нроизводне и иривредне радиности. Наша народна радиност још је нејака; она ее само оеобитом негом и потпором као што треба рацвити може. (' тога ће народно«либерална странка нрипома* гати, да се наша млада ра< диност унапређује и иоди» же до оне моћи, којом се етварају у зем.пи и народу неисцрини извори богат» ства и снаге, а са овима и ста.чна основа за утврђење и одржање државне независности. У интересу развитка наше народне радиности ми ћемо нарочито гајити патриотску гежњу, да се за наше нотребе нрвењ ствено служимо производима наше народне радиности. Као што је „штедња првотечење", тако ће наша странка нотномагати нарочито и све што иде на то, да се државни трошкови сведу на разумне и праве нотребе, а да се не ши> ре преко мере, која одговара нашем привредном стању. Народно-либерална етран ка радиће да ее гаји и развија државна убојна снага. а нарочито да се, ирема искуству добивеном у иоеледњем рату за не» зависноет, иопуни и до> тера уређење народне вој ске, као залоге независноети и будућноети народне. И ако народно-либерал* на странка није нова на јавној позорници Србије, оиет је она нашла, да није излишно, ако у овим главним потезима изнесе своје иогледе на ирошлост, те ирема њима, као и према