Српска независност

— 10 —

_Ти си хајдук робл.а везаиога Ја сам хајдук што гоннм хајдука. Славнпја је моја хајдучина." Но нека је љегова кривнца каква му драго. Ако је он доспео, а то је п било, да се склонн под заштиту закона своје отаџбиие Србнје, он има неоспорно право но свпма међународним уговорима, да му овн законн п суде: да буде предат српскоме суду. То ннјс учињено. Он је нредат босанеко-аустроугарској властн н »>. нр. м. стрел.ан свечано на Бањалучком пол>у, прог клнњућп оне којн су га нредали. Нпје наше да се бринемо, каквим },е плодом уродити клетве. које је Радошевнћ на умору нзговорно. али дога^ај сам по себи норажава нас, нреМ наша срнска осећања, вређа наше срнске законе п уговоре : мп се осећамо ноннженп : нашн граКатш нз Боене. који су се пре 1. јула 1878 год. овде населнли. морају се забрпнути за евоју снгурност н своје спокојство. Ако н морамо да нрегорпмо једну лнчност, не смемо и не морамо ла ирегоримо ипчело и стечено чраво ; морамо се зауставптн на шибрдици, којом смо пошлн. Не давно мп смо се обвезалп да пе ћемо прнматн аустроугарске ноданпке у своје грађанство без Формалног отнуста од стране н.пхове владе. Тнме је једно стечено право ве1> напЈтптено, па ако сад п дал>е том ннзбрднцом пођемо. где ће битн крај нопуштању ? Мн разумемо да влада мора пматп обзира нрема суседима напшм, особпто кад су онп еплнп н моћнп: она мора да пма вшпе обзира но онп којп не одговарају, али и обзири имају своју гранцзу а то су законн н уговорн. Ми не ћемо рећи да је :шгастар овако радио по недоетап.у патриотизма. али са сампм љегопвг патриотетвом на управп земл.е шгје нам многи поможено: уз то треба још много што шта а понајпре познавање н строго вршење закоиа п уговора. Кад министар пмавременада води брнгу и о томе, ко у чнју кућу улази а ко ли из ње нзнлазп. он мора пре евега наћн времена. да

добро проучи пптања. нре пего што нх прееече, питаља, која су везана еа чашћу. еа достојанством а н са будућношћу Србнје. Докаже ли се заиста. као што ее тврди да је Радошевић у Србијп бно настањен нре берлинског уговора. онда је г. мшшстар еве ове обзнре части, достојанства н будућности Србнје лакоумно погазио. Ннје охолоет. није нрецењпвање наше снаге што нам улпва ова разлагања, но страховање н дужност:. да будемо смотренн нрема суседу којп се ннкаквим поиуштањем нашпмне задовољава, но јавно псповедауевојнм органнма: ,.да нн|умирпнм прнликама европским не може бнтн нп говора о каквој анеолутној незавненоетн и самоопредељнвању нојединих држава балканскнх." Према такнм назорпма нашпх еуседа ми смо у ираву тражнтп од нашнх мипистара већу меру смотреностн н обазривоети. но што је онп сад показују. ПОЛИТИЧКИ ПЕГЛЕД У угарском сабору отпочела је адреска дебата. Свега су нредложене четпрп адресе: већнне сабореке т. ј. владине странке, умерене опозшш.је. партпје иезавненостп, н српско-народне партпје. Последњу адрееу поднео је шајкашкп поеланпк др. Светозар Милетпћ у нме евојнх једномпсленпка. За адресу већнне говорио је, међу осталпма, познати маџарскп књпжевнпк н нристалица данашп.е владе, Мавро Јокајп, подужу беседу, у којој ,је пзмећу осталог навео, да је садањом тако званом лтоворном нолнтнком Аустро- У/арска освојкла Србију ■)« њено трговиште, а тиме је веИа услуга ;емЈ,и цчтуепа, но да су >радова освојени. Вндп се да Маџари не крпју уснехе, које су за ово кратко време од како ..напредњацп" Србијом унрављају задобилп. Само бпсмо реклн, да онн тиме рћаву услугу чнне срнској влади. која па сва уста прпноведа. нарочнто економни нанредак зем.ке. Мн ћемо у јед-

ном од идућн.х бројева донети текст адресе српско иародпп.х послаинка, која је за иаш свет значајна због меета у њој што се односе на источну политику аустро-угарску н на судбппу Босне н Херцеговпне. - Мећу Младо п Старо Чеспма утврћен је потнун еноразум. Влада бечка д|)жп да ће овим чнном ојачатн њена већина у бечком државиом већу. Пуковник Пила. члан државиог савета румунског био је нрошлнх дана на ауднјенцијн код председннка Француске републике. Том прилнком дошао је говор п на дунавско питање. Румунскп нзасланнк молно је преседнпка да нотпомогне Румунију протпв неоенованих захтева Аустро-Угарске. Рревн је одоб])но држање Румуније, н пзјаснно се да на Дунаву мора остатп слободиа нловидба н обећао је да ће евнм сплама потпомагатп румунску дунавску нолитпку. — Јавнли емо у нрошлом броју ј да је турска влада нзаслала нарочпте комесаре у Миспр под изговором. да заштпте ауторитет кедпва миснрског. Енглеска н Франпуска одговорнле су на тај ноступак опремом два ратна брода и упутпла ј их у Алекеандрпју. Цел> је ових бродова да заштпте енглеске п Француске ноданике мпспрске. Но то су већнном празнп нзговорн: вероватно је. да су како Турску, тако н обе занадне државе руководиле пстоветпе нобуде да оспгурају домшшрајућн ноложај над Мненром. Ко ће најзад победити шгје тени;о ногодити. ЗдрЈ'жена Енглеска н Француека увек ће одржати мегдан нротив внсоке норте. — Судећи но прпиремама. што се у Аустро-Угарској чпне н за које су нужна нарећеља издана. састаће се цареви . аустрпјски п рускп, ндуће недеље у Кжесовицп, једној маленој варошпци у Галпцијн. Управа ееверне железнице добила је паредбу. да до 6 о. м. све спреме за полазак царев. Дакле ће се. н против вол.е Маџара. ипак еаетатп два „велика гоенодпна!"

По вестнма пз Царнграда решио је турскп миниетарекн савет да, још 1878 год. од енглеског друштва поднесенјој иројектза железницу Скадар-Ипек-Приштина, који је дуже време био затрпан због нолитичких ирилика, напово узме у нретрес и да с нредузимачима стуии у преговор, пошто Порга не може вшне да се одупире граћењу жслезннце Солун — Београд. Порта мисли да грађењем те пруге паралнгае стратегнјску незгоду, која би ио њу морала грађењем нруге Београд Солл т н постатп, јер би јој бнло могуће, за случа ј кад би Солун са севера наиалн, да му из Албанпје нрптече у иомоћ. ^1» ИЗ ЛИСТОВА Како се заносе, како се лахко дају варати некн бечки лнетовн. гато се тамо највише читају н гато, тако рећи, стварају јавно мљеље бечко, у самнм њнховнм стварима гато се догађају на земљшпту љнхове државе. а камо ли у иашим, њиховнх суседа, ил у још дал.пм, — то доказује овај ориђнналнп нзвештај II. В. Тагблата нз Боке Которске о тамошњем покрету против домобранског војачења; „У Крнвогаије уиао је овн.х дана негдагањи устагаки вођа Пеко ПавловиИ са својнм друговима Ђуром ЈакшнИем. иоа-Мусипем н Стојаном КовачевиКем нз Старе Србнје преко Црне Горе. Пеко Павловић. којпје добно од српске владе за себе п стотннак другнх бпвшнх херцеговачких устаннка код Прокунља земаља за насеобину н вуче годншњу плату из државне касе срнске заједно са нон-Муспћем н Ђуром Јакганћем. нокупно је 1000 људн. које пз херцеговачкпх бегунапа које из Старе Србнје, којн ће. свн добро наоружанн, да етнгну преко Грахова у Кривогапје." Спрота српска влада н јога снротнја српска државна каса, како је на правдн бога оговарају! - Бечка стара ~,Прес а", говорећи о жнвоту н раду иок. Хајмер.ча, п хвалећн га. како је нрема неточнпм стварнма био смотрен п благ те је, где је требало (хоће да каже где је нангаао на мугакн отнор) и

роднога позоригата, на разнпм другим публикацпјама званнчннм н. нр. на телеграмима. на позивпма београдске варогаке унраве, н т. д.) означава ее штнт не нернеидикуларним иотезнма првеном бојом), него орнзонталнима (плаветпом бојомЈ. На обвезницама државнога зајма. које су печатане у нашој државној печатн.и уз жестоку државну контролу. дотерало сс у томе до кулмннацпје ; тамо је на нме ерпеки грб штамнан горе са плаветппм штптом 1са оризонталним потезима) а доле код потписа печат министаретва Фннанспје има грб са црвеним штитом Гса перпендикуларнпи иотезима ! Пето тако и државна лнтограФпја радо прави нлаветнн штпт (са орнзонталним лннијама : алн она као да се особнто заљубнла у црн штнт. јер ва чииовничким указнма на декретнма таковског ордена. на заграпичиим пасогаима (до скора). на картп Србије, која је приложена званпчном издању нсторије рата од 1877 х год. — свуда ћете видети , штнт ерпскога грба налптограФИсан са иенреплетаном мрсжом перпен- ; днкуларних н оризоћталних потеза! А да би се у тој збрци све што је можно учинило, на прочел.у зда-

ња у београдском граду. где је етан градскога зановеднпка, пашаралп су српскн грб у жпвим бојама, н то тако наопако, да је гатит бео, а крст црвен, да не помнњем ту околноет, што је ту — вал.ада нз каквп.х војио-естетичкпх обзира! — начпњен крст с одступаљем од правога облика иростога крета срнекога грба. 1 На новим таксеним маркама пста је збрка; тамо је на оннма од 10 н 20 нара штит црн, а на маркама од 25 пара, 1 п 3 динара штнт је плаветан е оризонталшш лшшјама) ! Странцн, којн бп хтели знатп. какав је српскп грб . имаће ирема свему томе, красан појам, на коме сгоји хералдичко зпање у Србпјн. а јога лепши о пнјетету нашем према знамењу своје народне лнчпостн! Ако на меродавном месту мисле да нам грб није пнгата. онда га се махнимо са свнм и нсмојмо га у опгате нигде употребљаватн: бар ће мо имати са једннм јавннм екандалом мање, а нред странпм светом нећемо се ерамотитн. Ако лн иам 1 Овакав је бар Пио тај грб лре дле године, кад сам био ј' београдском граду н ®брадовао ее и та.мо ошитеиародиој саблавни, која ее у Србнји тера еа грбом земал.екнм н народним.

грб што важи . а мн се ноетарајмо. да буде начнљен како треба. Ја не могу нначе. него морам као нраву бруку означитн тај немар снрам начина. како иам се већ од толнко годнна народнн н државнн грб иравн . у званичиим иублнканијама. нод аусннннјама министарства. просвете, наочиглед нашој Великој Школн и Срнском Ученом Друштву. Патрпота срнскп. којн јрш дотле ннје дотерао. да му буде народнн н земал.скн грб ситнпцама. мора колнко с тугом н болом. толико п са негодовањем гледати онај гренпш немар или незпа ње. којн се у томе ноказују. У другнм земл.ама смело бн се тако што је,1пн пут догоднтн и више не. Ја мислим. да ће ее у томе са мном сагласптн свакн добар натрнота српски. дв надлежнн треба своју пажњу на то да обрате, те да настоје. да се у будуће иодобне накараде са нашнм грбом у званичпим иублнкацнјама не нропуштају, а у колнко је можно . да се што пре уклоие бланкети од указа и декрета на звања и ордене, од пасоша п телаграма. п. т. д. ч. т. д. где је зсмал.ски грб онако скандалозно начињен. ()д војнога мнни-

старства иадамо се. да ће без оклевања уклоннти ону бруку са нрочеља главнога здања у београдском граду (ако је т. ј. тамо и дапас опај покој ) од српскога грба. који сам ире две године у граду глсдао). Папоредо са гробм земаљским пе стоји бол>е ни са кнежевском илашто.и и' круном на гробу у званичним нублнканнјама. II ту од неколпко годпна амо означен плашт повлачењем нотеза без обзира иа хералдпчка нравпла. те тако нмамо н црвених н нлавегнпх плаштова. У томе вал.а имати ово у виду: Незавнсне државе нмају на својнм грбовима плашт црвен нлп нуриурне боје: а платежне државе имају га нлаветне. Докле је Србнја трнбутарна бнла. но неком случајном унотребл.ењу. нмала је она на свом грбу црвен илашт. Од неколнко година даје нам га државна штамнарнја п илаветнога н како се већ свиди дотпчном рсзачу, кога се хералдика тодико тнче, колнко н л.удн на месецу. Данас. кад је Србија независна држава. иоиижава јој се достојанство. кад јој се око грба прави плаветан плашт. знак илатежиости. Мн ће мо изрећн надање, да у будућс неће бпти више