Српска независност

л понмитао. долази на његову ••јајну 1 оегеду у борби иротпп орпгкс екоI иомпе незавиености те нели од речи I до речн: „Само једаИ јддпни иут, кад је требало учииН^М крај иеемисленој оадн.и (ипчиаНпЉагеи ТгеН>еп мн^тетаретиа РнетпКеиог у Веог]>аду. шказао је нокојник. да је врло добро рааумевао. како се може у згодном тренутку једиом згодном заповеиЉу (Масћ1\УоП) снлом прошшестн (ег2«М11^еи) савршен усиех." Хоће лн још _Нидело~ калатн да влада Рпстићева инје уступнла због 1 сно.ђног ласил.а, него. бајагн. :»бог Џ ..унутратљнх" иснрнлика, због тога што је. ћоја. пмала већину народа против себе? и У том истом броју покушала је креауба бечка пријател>ица наше владе да загрнзе н нас ире но пгто емо се нојавнли. Овако навсш1|ује својпм лахковерннм чнтаоцнма нојаву нашег лнста: I „Органп реакцнјонаЈЈа (!) што пх I водн митрополпти Ристић, „Иеток" и „Нови Век", сиојиће се у један лист Јоји ће трннут неде .Ђно нзлазити и ;оји се осннва руском помоћу ( уои •изаЉећег 8е1(е инМшкИп ." Што ее тнче .. руске Фундацнјс" е треба увераватп нашс читаоце. ,а је то иста онака нодла лаж. као пто је она била. што је са маћарске стране клеветала г. мнтронолнта. А што је до _реакц1гјонаретва" (натражњаштва1вашег. то радо признајемо. да смо нето такп реакцпонарп. као што је бпо „Петок" и п Нови Век", да идемо на то, да се нрећашње стање натраг врати , у коме се српска незавнсност мушкн бранпла. Но морамо додатн. да бисмо ее још већма радовалн. кад би то свака српска влада. па и садања. нанредњачка чннпла. него да пам ее нада ;Ј ограничн само на круг оннх л.удн. 1 оји су показалн да то хоће и да •I меју л та могу.

г

дописи Врања. 21. Ссит. 1881. Ј. Ових дана дошао је ова.мо г. Теша Ннколић. воЈ1ш миннстарЈ у пензијн. са својом супругом. госпођом Хермином. Они путују ио ослобођеним пределнма српским. да лично виде докле се поносно впјала по јуначкпм бојнштима победоносна застава нашега витешкога кнеза Обреновића IV.. н да виде нашу мплу

браћу. коју је Србија из турског ропства ослободила. Посета љихова нама је мила и драга, ј и најнријатнијс јс дпрнула дубину наших оссћаја. Свс чнновништво н одлнчии грађани овдашњн окружаваху госте докле се задр:кавашс у нашој срединн. Пред нолазак њнн. овдашња је певачка дружнна 19. ов. м. у вече прнреднла бсседу с пгранком. колико да би што внше дала израза нашег ноштован.а, толико да бн н њнма дала што пријатннје забаве и успомену на ову мплу драгу нам носету. Беседа беше посећена многобројно. више него и кад до сад, како из свију редова чиновннштва, тако н из редова најотменнјих грађана. са њиховим нородицама. Гостн су посетили беседу тачно у време кад јс заказан ночетак. н са љубаном предуеретљивошћу којом се они умеју одлнковати. нровести све време док је беседа пријала у овоме кругу својнх поштовалаца. А и беседа је ириређена како смо само ножелети моглн. Прво г. Арса учител> овдашњи основне школе. родом из нашега ионоеног Призрсна. држао говор о несмн н музици. нрсставл.ајућн, како су : ове вештнне све од историјских на до наших дана свагда израз нлемсннтих тежња и оеећаја и да тако благородно упливишу и па слушаоце. Затин је кор невачког друштва врло одушевљено н хармонпчно одпевао српеку химну. После ове химнс декламовао је Јован X. Васн.тијевнћ. ђак овдашње ннже гнмнашје песму: „Стари јунак**, и од декламовао је са разборитошћу н одушевл>сњем. које је снлан унечатак учннило на елушаоце. За овнм су неване још неколнко одабране. натрнотскнм осећањима задахнуте песме : а у размак ових песама дпвно су од свирали по једну пнјесу г. Ринер овд. еншењер на цитри. и и госпоћа копшиница. ово. окр. лекара. на пијанину. На овој беседи мн смо заиста уживали боље недо нгда до сад овде. Сам појав српске певачке дружине овако још у почетку ерпског држављанског живота овде. већ је добнт, која нас свом мнлином зарадовати може. Још већа је милина вндети у овој дружннн млађане си: иове врањанске. ђаке у овдашњим српским школама. како су одличном разборитошћу н оданошћу за срнску песму успелп да с потпуним совршенством техничким невају свеколике српеке композицпје. Колико је задовољство за српску, душу видети еве ово овде. толико заслу• жује хвале за еве ово г. Захарија Поповић чиновннк овдашње конзиеторије. Љеговом нницијативом ова је дружнна певачка састављена. његовнм талентом неуморепнм и уснешним трудом ова је

дружина у неван.у изучена. Иа још његов талснат и добра воља нијс се само на овоме зауставила. Он још н комнонује несме. Од њега је друштво добнло тскст: н комнозицнју леинх и иатриотскнх иесама: „Срнско срце и н „Мнлинн наше браће у сужанству турско.м ниште", — иесме. којс .су и мишљу п композицнјом тако угодне за срнски >гар<>д овамо. н које су на овој беседн бурно поздрављеис. За Авај неуморни труд нека му је и овдс изрсчена најсрдачније хвала! Д Н Е Н Н И К Београдски. Извештајнма о напастн, што је нодиео београдски сгановник н срискн држављанпн Корнел ЈовановиК сдругом му у Бечкереку имамо додатн још ово: Испптујућн Корнелевога кочијаша, запита га судија. у осталом. и ово: А да л' су се пратилп"? (т. ј. са музнком по улицама). Бочијшн: А што да се прате'? Доета кад их ви нратите. Судија: Јесу ли држалн конФеренцију '? Кочијаш: Шта је то'? Судија: Јесу ли Ј>аздавали руске рубље ? Кочијаш: Какве рубље V Шта је то *? Судија : Та овако великн сребрн новац: као наше 2 Фор. Кочпјаш : Имао је госиоднн само банака у буђелару. Судија: Је су лн говорнлн страним каквим језиком '? Кочијаш : Та диваннли су овако, као нас двојица. Судија : А би ли тн из своје сељачкс главе могао казати заппо су твојн господарп затворени '? Кочијаш: Та ваљда због оно мало дувана што је код мене нађено. Судија (љутнто); Вн сте се договорнлп! Кочијаш: Та како смо се могли договорити. кад нисмо зпали да ћете нас затворити '?! Увидев да с тако глушш кочнјашем пе можс изпћн на крај, судија нрекине истрагу. На послетку јављамо: да је Кориел Јовановнћ ономад п по други пут пмао беду од полнцнјске властн у Новом Саду, но за сад нећемо тога случаја изН0С1ГГИ, да не би шкодили владином заузимању у тој стварн. — Пре неки дан обијенн су дућани књижара А. Пурнћа н .код две девојке." Пурићу јс учиљсна штета у 70 д. а другом трговцу са стварима заједно до 200 дук. Сумња је нала на неке раденнке, банаћане, којн су тога дана у кућц тестернсалн. Међутим чује ее. да су н некн Талијанн. раденнцп код г. Впталпса који је кућу узео под кнрпју, такође под сумњом. н да је један од љнх пз Београда побегао. — Ноћу између 2 нЗнађенјена топчндерском брду заклан један човек, веле да је то некакав трговац из Лесковца који је дошао радн некпх нрнмања новчанпх у Београд. Он је отеео на врачару у некој механи. Сва је сумља. да су га морали тамо одвући н убитн. у цељи да га покраду. Сумња је пала на неке људе. н онн су као пгго дознајемо прнтворени у нолицији. Страни. Из живота барона Хајмерла, ирнча бечкн коресподенат т Еђетнртеша

ни се ансурдностн. која служи на срамоту не тек уиравн државнс иечатље н лнтограФије. 1 На новим таксеннм маркама првн је нокор са круном н нлаштом. Тако је плангг на ошша од 10 н. црвен. на онпма од 20 н 25 н. н од 3 дин. нлаветан. а на маркама од 1 днн. бео! Круна је на маркама од 10 н 20 н. н 1 днн. црвена. на оннма од 25 9 п. зелена. а на оннма од 3 днн. пур| нурна! Колнко је мени иознато, у Србнји до сада нема ннкаква законска онјределења у ногледу на државни грб На свакн начин небн шкоднло. кад би се према горе наиоменутом владином иредлогу у уставу изреком казало. какав је грб срнски. а носебно законско наре1)ење кад бн у заппиту узело ово свакоме Србину свето знамење државне н народне пндивидуалности, како се не бп с њим ни у нриватним нублицацпјама ираннлн и даље онакви ндали. какве од толико годнна Нека је овде прпмећено, да је Црна Гора 1-вогл гро^л обнчво пранпла плавгтан плашт ^»к<» н ннје никоне платежпа бнла. Алн Дрној Горп неможе се та иогр«*шка нн аамсрнти, јер кВСЗ Данпло ннјс уза имао никакву кслнку шк".|у н учепо друштво, где бн га виеоко учсип чужгни моглп поучитн. да за грб неззвнене дригаис нрпетојн еамо нрвеп нлп пурнуран нлашт.

на срамоту свима нама гледамо.Што се тнче заставе кнежсвнне Србије. ту одмах морам казати, да се никако не могу сагласпти са предлогом кнежевске пладе. да н дал.е остаје садашња застава црвено-плаветно-бела (у орнзонталном правну). Као што је опште познато. ова застава октроисана је Србнјн султанекнм Ферманнма од 1835 п 1НЗК године. Ја не знам, каквн су разлозн бплп меродавнн. да се баш оваква застава Србији октроисала," ако ту можда није нмала утицаја та околност. што исту заставу нма и трговачка марнпа Русије, тадашње нокровите .Ђке кнежевинеСр.бпје. 1 Ако у њој н јесу сгаре наше народне боје. тек ред. којим нду. преокренут је. Са нрнлнчно пробабнлности могло бп се доказатн. да су она словенска племена. која су г.' некада општпм именом српеким назпвала, т. ј. свп Словснп, осим Бугара н Руса, имала пету народну заставу црвено-бело-плаветну ојш| зовталним пругама). као што такву заставу наролну Фактнчки пмају и даиас Хрвати н Словенцн, Чеси п

1 Н.ш >|о:кда у Ца1шграду таквом ааставо* хт»'.11! да озиачг. да јг СрОДа нова' држава п да нвје равиоправна еа етарнм државама!

Словацп. 1 По л1оме скромном мншл>ењу. ваља.10 би Србија да опет уз.че старЈ сриску тробојиииу (ирвено-бело-алавстиу) а данашњу тробојницу (црвено-илаветно -белуЈ да наиусти , не само зато што је она у хералдичком смислу аисурдна, ношто боја на боју не може доЈш, дакле нн плаветна боја на црвену. 3 него још внше н нарочнто зато, што је њу бивши турски еуверен октроисао Србији, и већ ио томе. .као иости,\ни знак зависности сриске. никако је не би требало триити у независчој Србији* Рекох н снасох душу своју ! "Б. П.

1 Чешка пма аасеГЈну Јема.вску ааетаву. коЈа је црвено бела; н Хрватска пма нету земал»еку ластаку: а према бојама српскога грна, мора.1а бп и српока /елаљгкп застава бптн нрвено-Лела. 1 У том смпелу евакп Не.чац, који нма појма о хералдпци, знаде, да немачка тробојпица шрноцрврно-жута) у хералднчном поглсдј * нема смпела, а гклоп.т»ена је иочетком овога етолоћа «'лучајем некнм. Ието тако протпвна је хералднчним правплнма н аастава дапашље Бугарске <црвенозелено-бела.» 3 Што су у дек< мбру 1877 годпнс* ка.х је поново офавл.ен рат Турској, београдскн гра!,ани нскренулн данашп.у тробојиицЈ" тако, да је бела боја дошла горе, то се моасе сноменутн као демонгграција. која је у гвоје време икала пека разлога ; алн ее н та нскренута тробојннца не моасе онравдатн у хералдичком омнелу, дакле ее ннкако нс би могла нреиорЈ"читн као нешто бо.|,с од турске окгрош-апс ваше (!) данашн.е тробојннце. Хајмерле који јс своје школске друговс. задивл.авао својим знаљем језика, 1850. године дошао је у цариградско поелаш тво: еночетка у иотчињснозвање . али својом озбиљношћу, и неуморнн тврдм задобиои он< благоволеље интерзинцнја Којн га послс иола годнне ностави за трсћега тумача. У то сс време дееи. да га поеети неки отличан Персијанац. који га на турском језнку занита. да ли и речи имају крнла ? (т. ј. да ли ће ! га Хајмерле нздати). Нонгго га Хојмерле \ мирн, изнрича му он да има важни динломатски акта, који кад би се изнели на јавноет илн каквој вслнкој снли еаопштнли. еа једним ударом бн нроменули целу јевропску еитуацију. Иерсијанац ее изјави да би те документе, нродао аустријској влади. Хајмерле замоли, да нрво промотри докумснте. Персијанац му их даде; они су билн на нерспјском језику написани, но у оно време није знао Хајмерлс тог језика. Но толико је могао из нзраза Переијанчева закључити, да је он у персијском спо.ђном звању, п да у Техерану велике и важнс ствари нрнпремају, које би кримеком рату по еве другп неочекиванн обрт дале, Хајмерле ее стане предомишљати. да није то 'каква варалнца. н да ннсу његова документа каковн ФалзиФикатн ? Он обећа Персијанцу. да ће тајну очувати. и заиигге да му овај сва доку менти остави за14. дана. Персијанац нристанс на то. После 14. дана дође он онет Хајмерлу, и примп знатну суму, коју је за документе тражио. Но на којн је пачин дознао садржину тих докумената Хајмерле ? Ево како. Он замолн Ннтерпзициј да га разренш за 14 дана од дужности. Интериунције му дозволи. Хајмерле се затворн у своју собу, и почне да учи нереијеки. Иосле 14. дана дотера он дотле, да је те важне докумепте, могао све францускп нревести. (Тн су документи садржавалп сву измену дипломатски нота између руеке и иерсијске владе. и нонуде руске. да шах унадне у малоазнјске провннцнје, које ће после перснјеке остати). Тај нревод са орђиналом нреда он интернзнцнју који о овоме извести бечко минпстарство епољннх послова. Од тога доба започнње сјајно напредовањс Хајмерлово, јер одмах поеле две недеље, ноеле ове сјајне епнзоде, прпчао јс Хајмерле о једном дииломатском ручку, о овом свом првом дипломатском поелу, па додаде: _Ко зна, да овај Персијанац није на мене наншао. можда бп п даиае још у Стамболу кошфао акта," „А Иерсијанац ?- — запнтаће неко од млађпх чланова друпггва ? Овом еу. после неколико дана, пошто се за целу ствар дознало. ухаиеили и на руско захтевање обесили." До душе. мора се нрнзнатп, де је то леп. краеан. једннствен почетак дппломатске керијере. Издати човека, који нам се поверно и коме смо задали реч, да га нећемо нздатн: издати га радп своје лпчне користн и ради те лнчне користи довестн човека на вешала! У оеталом. нерсијанац је заелужио да свршп евоју дппломатску карнјеру на вешалпма. Снромах! Боље да ее држао јевропског обпчаја. где имају државнпцн. који почнњу своју днпломатску карјеру на том узвпшеном меету. Но лена је то еведоџба н по морал талањ? бечке полптнке. Она се журн да нзда цара Николу његовнмпротпвннцпма год 1850: а год. 1*49. тако рећп дан пре. енасао је цар Ннкола Аустрнју од мађарске буне. Ту се баш може рећп, од чега се други д»удн етиде, тнме се -Еђетертеш - поноси. Са мађарског гледишта, на нослетку и може. Но ако је то н Хајнерлово бпло. још 1850. год., — бог да му душу нрости!

ПИС1^0 Господине уредниче. У данашњем (2) броју вашег лнета на иоеледњој странн под насловом _ Пита* Ми емо добвлн нзвештајс, што су да.тп иовода „ппталпцама" о секретару ученог дрччнтва од самнх чланова. Но нредседннк мора бо.ве знатн, како етојп етвар. те тако радо нрнмамо горшу ,пспразкЈ\" у толпко радпј.* што шјсио радп да сс угледамо у 1фпм<'р нашпх нротнвника н. пр. мнннстра просвете. г. Стојана Новаковпка којп ннје хтео допустптп нн своме другу. мнпнсТ1>Ј" снол.внх нослова, да упретн једву _нсправку- протнп једне белешке „Внд«ма- у _Српскпм Новниама"у миого тсжој обсдн нротнв чиновпика у званнчном послу, еамо з;гто, пгг<> је т;\ј чнповпик иолитнчкн нротнвннк. >* осталом зато су то н „Ппталицс-. зато ее иита _јел. нстпна ? да се одговорн: на, ако јн нстпна. нчалп смо раигга питати. ако нпје. тнм бо.г>е. Не стојп даЕле. да -стоји Бемшка. да је г. секретар Ј п т. д. него стоји пптање, а то је, бар у >>орми. велика разлика. МеђЈтгпм ни сам 1Гр<'1с"днш: не порнче да остале пнталнцс због сокр«*та}»а чмају попод;и Само би желео, дасе те <твари у скчиттгим ученог друштва рас-раве. Нрсма тој :к»л,н. мп ^емо ласаЈ обЈ - ставнтн наставак нпташца о горехнал.еном сек1>етарЈ".