Српска независност

талом, такво рсшење нсточног питал>а онло би ла маџареку раеу нај])1)авије. П])ава неточна политпка Аует]>о-Угареке треба да тежн за нрцјател.етвом балкапекнх држава. а не да оеваја н аиектује. Исток истпчпим нароЈ /иин нека јк дсвила аусТЈШ -утуске ио .штикс. п ш/м на иос.ч .ииџЈ и,1:нч јо Лцстро-У/арска илп1)> ц { Воснс и Хс/нџ/овннс. Колнко је Полнг евојнм говором иозледио маџарскп шовинпвам. најјаенпјн докал лежи у одговору мицнетар-нредседннка Тисс. Онје. велн, велпкн поштовалац п јако одан авладаопнм. но она стара времена давно су прошла. када еу обшши прнјател.скн састанцн владара. једино у цел.н да иаједначе пптереее евојнх држава. давали велпкпм силама повода. да мењају евоју полнтнку. Прнјател>ству с Немачком нс п]1етп од Руепје ннкаква онасноет: састанак у Данцшу. којн :>а меродавнс полнтпч|;е кругове у Аустро-Угарској нпје нанеиадно дошао. нн уколико ннје нореметпо добре одношаје аустро-угареке иреНемачкој. Тнса је то иоругл.нво довпкнуо Полнту. бајагн. да га умнрп. Намн ее чнни да је Тиса нре еебе н своје друштво требао умнрнтн. атлЈ|г много нужније бнло. нс^Јпроето I безразложно разбацпван .е са сжзнањем п свемоћношћу мацарскомСтварје јасна, а то ће потврдити н нредсмдећи састанак ауетријског руског на])а. да се велика политка без њнх води. Као што 13 Беча. из најпоуданнјег изво]>а јав .т .ају. поверио је аустријскн 1р заједннчком мннистру Славнјл уетавом предвнћено застуиство. начелннку оделења. 1", Калају Ј ? ав у заједнпчког ми>лдог. Славн 1>е вршити у.једнс гжноет мпнист])а царЈовпзорп.ја ће дуже мисли се. док делеи. .V Бечу 10 озбил .нн кандпдат ф<| спол.нпх послопа рјуишнн. иређе нредт, |р<внни озои.ђно се ра]'формама. Као што

ског дома. време трајај

гани .је не сие свој поеао. се сномнњс1

за мпниста]] још 11 гро* седиик рај>^' У руској Д11 на војеи

нз Петрограда јавл.ају, стпглн су тамо генералн Албедински, *Готлебен п Скобел.ев, да учествују у савету, којн јс за војене ре*орме еаставл.ен. Руеки лнст „ Волноје Слово" што излази у [Женевн, донео је отворено писмо једног правоелавног Словсна нз Восне од 4 септембра т. г. То ннсмо. ко.је јс „Пеет. Лојд" без нримедбе оштампао, гласн: „Поштовани г. уредпнче. Кад сам прочитао у 5 броју вашега листа ннсмо једног б]>ата Вугарнна из Филннопол.а. којн се жалн н јада на стање његове отаџбине, коју еу Руен, својом крвл.у п рускнм с])сствнма ослободили од турака. одважио еам се да вам из још једнако нодјармл.ене Босне ппшем и насликам жалоено стање наше. Да је ово којом срећом. само налик на стање у Буга])екој, сав бн народ у Боснн био задовол.ан. ннко неби бол.ега тражно. (,'вн хрингћанскн народи на балканском полуотоку страдалн су здраво много одТгрозих турскнх снлеџп.ја. Патње н жртве нашс бугарске браће беху мучне н тешке, но ужасие невоље и муке што су нх , за време трогодшнњег рата, подносилн Србн у Босни н Херцсговннн за всру п слободу евоју, нп један народ, па нп Бугарн ниеу поднелп. Па инак каква је ^награда Бугарима у део нала. а каква Вошњацнма н Херцеговцнма V Кад је јуначка руска во.јска за ослобоћење једнокрвне п једноверне словенске браће сво.јс ушла у рат, и носле страховнтнх губитака н грдних нсвол.а . носле знаменитих нобеда над непрнјатељем дошла нред гордпм Царнградом. и утврдила мпр Св. Стеванскп, тада ,је чувенп генерал Игњатнјсв у нрвом реду побрннуо се за Бугаре н одмерио им граннце по праву н истини: онда ее сетно јупачке Црне Горе н Србнје, а ннје нн бореће се Восне н Хериеговине заборавио. Но као увек, кад се тнче среће н мнра Словена . тако су п гада бнлн будни словенски неирцјател.н, Онн унотребише сва срества да

Унрава с| /пшазом ласлужује сваку хвалМмо је требало нрпволети несн! да уклоин неке од поменутнх с|1.јнх ногрешака. Но то нсмо.ке 0 управа. кад нсмо о.форо. О дарло осетном недостатку нро)])пћемо други пут опширније. Од глу.ма огобл.а морамо поЦновнћа п гћу Грзанста умстннчки улоге. што је осоI ове . био ванредно I! музнкалнн уметарнонпјски својс. јјместо: само што је

хвалнти Т. гурову. Он нзрадили бито код тежак зади ци нснуин. нначе скуч|

навиклп. А ма томс

певачка слмаоа. КуЈ,а нмла тако нразна. као цјто смо око дооа. на жалост

:ма добу годнне. нрс|је био нов комад. ргспПсгс. јбито што су и Њих. Внсочанст частилн кућу својом посетом и |кп д<» к]>аја издржа!а мог; ЈГшл.а бнти много више свет Мо«чи/)о'

ИЗ ЖИВЕЛИКИХ ВЛАДАРА.

Ј^Ј | Јакоп 1Л. енглески н шотландСКН (као 1 1. 101- имснак несцетнс

Марнје Стуартовс син. бно јс често издашан као расииат. Јсдан од његовнх л*убимаца. видећн како <-е знатан товар алата носи у краљсвску благајницу. нримсти своме суседу. како бн био срећан да нма толико новаца. Нрал. то чује. па одмах поклони све оно ллато л>убимну. Лл* та мнлоетива нлдашност често га јс доводила у непрнлику. Над се јсдног вечсра извезао у шетњу. нла1/у пред њега изасланпцп суда. лауставе га н изјавс. да га морају латворнтн. што никако неће да плати 50 лујдора. што их је дужан дворском седлару. Телссна стража крал,ева. наравно. навалн злим на судске л»уде : а.Г кргит* нм не даде да га бране. нспжггн одмах дуг н рече : _Ко законе заводи. мора се и еам по њи.ма владати и . — Исти Јаков /. имао је хрНав обичај. да при најмањо) нрнлици исује најгрћим нсовкама. Јсдне недел»е. на нуту. зажели да чује неког чувеног проповсдника близу цеетс, сврнс са свога пута п у!»е изненада у цркву. баш кад је свештеник стао на нроновсдницу и нзрекао евоју тему. Но чим снази краља, одмах окрене други говор н стане оштро осуђивати р1,аву иавику цсовања н грдње. Кад ее служба свршила. крал. нристунн свсштеинку, изјави му своје највеће задовољство. ал* уједно и чућење. што се он. као славан проповсдник. тако удалио од евога нредмета. -Мнслио сам да ми је дужноет сврнути мало са свога иута, јер је и Нашс Ве* личанство са свога пута сврнуло", одговори проноведник сасвим слободно. Крал. Јаков га је зато богато наградио.

унигате дело нобедне руеке војске и мудрог геиерала Игњатнјева. Мора ее ирпзнати. да су наша бугарска браћа најмање оштећена. н да су од евнју балканских народа најсрећпије прошла. Пстина да је Пгњатнјева Бугарска смањена п у два дела подел>ена, но ниак су Бугари од братског им народа више на поклои добили, него што би сами за читава столећа могли посгнћн. Чнпими ее, н у самој ствари мора тако бнти, да коловоће бугарског иа])ода нсто тако раде као што су Србн у кнежевшш чинпли. гдс јс за нрво време ослобоћења сваки министар н саветннк борио се иротнв свога ривала за власт у тежњн. да може по свом ћеву кнезом управл>ати. Бугарнма ниеу дозволилн да изберу Игњатијева за кнеза, јер он нредставл.а војску н моћ Русије. а од тога се плаше велике н моћне државе, као што смо се о томе могли уверитн. кад сс ноговарало да ће Пгњатнјев заменитн старину Горчакова. У Европн се нрорнцала онпгга иропаст ако се руека полнтика новери Игњатнјеву. Нека бн Бугарима пошло за руком да њихове жел.е остваре, нпак би се још и онда нашло л>уди у зем.кн. који би тражилп узрока да иостану нсзадово .Ђнп. Сад нека бугарска браћа саслушају, како ствари у Босш! стоје. Намп је Пгњатпјев обећао аутономију. за којом смо вазда гежнлн: но европска днпломатнја. та стара грешница, решма је да Босна само госиодара променн. а нрптом да све по старом остане или да још и горе буде. У Бугарској је руска окупација чуда почшшла. Русн су за годину дана сонственим срествима н еопственом муком образовалн нстнна ма.ту. алн но јевропском калупу утврћењу државу. која је за днвл>ење онде. где је турскн варварнзам ист стотнна годнна само рушио. А шта је аустријска окунацнја за ове трн године у Боснн н Херцеговнни учинила V Она је чак н у онпм круговнма унела иесрећу н јад. који од самнх Турака беху ноштећенн. Оиа јс усрећнла Босну н Херцеговнну чнтавом во.јском чпновннка сваке врете. нропалпм баронпма п нустоловима светскнм, којн без обзира на законе и обнчаје земал.ске. по своме ћеву жа|)е п пале: сви се оин. Хрвати, Маџа ]п1. Пол.ацп н Швабе. највећпм дело свс самн Фнпатпчкн католпнн сложилн заједннчком мржњом нротивсвега што је сриско н иравославно. Главна нм је б|шга да гоне ћирилину н да нотиомажу јежовитску пропаганду. Шга су учнннлп за наш народ. и какве су нм олакшнцс прпбавплн '? Заштнћујућп +еудална нрава. куне аустријскн чиновшши немплосрдио трсћнну од на])ода. а за њих не само десетак. но и другу нову порезу, које нп за турско времс ни.је било. Због најмањег дуга пореског нродају цело пмање, а газду с породпцом нрогањају у белн свет. Чинн се да им је збн.га. да нело нравославно становништво упропасте; и заиста овом нншта друго не оетаје. но да но нримеру Стојана Ковачевића разбегне се но шумама. н да ее у

организованнм чстама бори нротин Аустрнје као што је то и нротнп Турске чпнпло. Но узалуд ће Ауетрнјапцн владатн. узалуд ће нас нокушатн да погерманизују и Н1>католпче. ми иравославнп Словепн Восис н Херцеговипе, остаћемо увек вернн нашем закону и нашој народностп; мн ћемо всровати у'Вога правде н правпне. вероваћемо нашем пријател.у Нгњатијеву н у ону крв ])уску, која сс на силннм бојпштима пуши и која нам јемчи, да ће нравославно Словенство победити стару грсшну Квропу и ослободитн нас од наших нових угњетача." ИЗ ЛИСТОБА

(Л^реса иос.чаника српске ниролне странке на ушрском сабору.) Ваше царско и крал.евско аностолск<> Велнчанство. Најмилостнвијн Госиодару. Највишу ирсстолну беседу, којом је Ваше Величанство настојећу саборску неријод\' отворити благоизволсло. сллшали смо са најдубљом од предака наслеЈ )Сном оданости нрсма своме светлом владаоцу. У тој оданости усу^ујемо сс ио ду;кности свога положаја на највшиу нре< толну бесед}' најпонизиије одазвати се оном нскреностп. коју од нае у том ноложају н сама оданост н верност спрам Вашег Величанства изискује. У највншој прсстолној беседи спомиње се ире свега снојењс хрв. славонске крајине са Хрватском и Славонијом. као и речко пнтање. Ми очекујемо. да ће крајина. која јс сад само номинално спојена, а нначс још на неопредел»ено врсме у -изузетном стању остајс. што скорнје и стварно. уставно. с учешћем у зем. законодаветву и у контроли зем. управе сиојена бнти, јер је за то крајина сиремна н желимо. да *се то догоди на задовол.ство српеког н хрваТског братског народа у досадањој крајпни. II ми желнмо, да ее речко ннтање. н то што скоријс на основу нравице и онштн интереса као и на задовол >ство свнју чинилаца реши. и то са обзиром к? ко на повестннцу, тако п на географскп положај н етнограФске одношаје. V највншој нрестолној беседи сномиње се нотреба разни унут|)ашњи ре«орама. које ћс бнтн предмстом саборског законодавног рада у овој неријоди. Мн ће мо у погледу тнх реФОрама ка«> државни граћани дужност евоју врнштн у духу и правцу опште равнонравне народне слободе. и општег благостања, а особито 1ае мо подупиратн зак. нредлоге који иду иа новншсњс прнвреднс снагс а на смањење нрекомернн гсрета. Но врло нас је ожалостшо. да у највшпој престолној беседи нема спомена о једној од најважнпјн унутрашњп ствари. а то је: питањс народности у Угарској. Питање иародиости зак. чл. 44. од 1Л|»Х. ннје решено. јер исти зак. чланак нпје задоволло н не задовољава народности на н са.м тај законскн чланак не извршава се нн у једном свом $-у. даклс постоји само на паниру . а не и у животу: не обзнрући се још на то. да нстп закон. чланак у млогим определењима отвара врата самово.ЂН. јер дотнчнпм клаузулама лакона. да се _могућностн~ све оставл»а. постаје и сам закон нлузорним. Иостојсћн закон о .равноправности" стојн иа врл<» ногрсшном основу: на основу нндивидуалности: тако јсзик ноједнни народности у ногледу унуграшње званичностп не важн нн у најннжем кругу но.штичког организ.ма; код срески полнтичкн и судски власти места нема. а из општинског круга изгања ее владиинм уиутством: да сс извештаји онштински и самој среској властн нмају иодноситн и на маћарском језику. Али ии начело -индивидуалности- не нзводн ее у нракси . јер поједннцн на своје молбе а и иоднеске добијају одлуке у неразумл.нвом језику. Постојећи закон о -равнонравности народности-. који Јс управо закон о изкл.учивостн једног језнка. вгит.а с гледишта његове ненрактичиости исиравити. Жел.а је пак свију народности у Угарској. да се закон о г равноправностн народности - узме у основну ревизију у духу и нравцу предлога од нослаиика срп-

А