Српска независност

— 16 —

ске п романскс народностц приликом расправс истог закона год 3868. поднстог. На по се што сс тичс српске народно-црквсне автономпјс IX. лак. чланом од год. 1*68. ујамчсне. пољуљана је у последњс врсмс автономнја из тсмеља тнме. што је државна власт. прекорачившп право врховног надзора. диснознтивно се умешала у црквепу н у автономну нравну СФеру одстранењем српСког митрополита-патријарха и иоотављањем адмпнистратора неканоничним п противавтономним начнном. Наше Велкчанство благоизволело је иа завршетку највише нрестолне оеседе нзјавити: да н данае иостоји добра воља велесила. која је до сад могућим учинила. да се новремено искрснута питаЈва мнрним нутем решавају. која околност. као н прнјатељеки одношајн енрам свнју влада. оправдају основану наду, да ће народи ове монархије благослове мира неномућено уживатн. Но ми смо принуђени нсновсдити. да међу другнм знацнма сиољашњп заплета задају нам бригу такође н одношаји ]1оене н Херцеговине. На окунацпју Босне-Херцеговине овластио јс берлински конгрсс Аустро-Угарску радн умирења н поправке унутрашњег стања њеног. Према опасностнма. које соОом такво подузеће доноеи, н ирема велнкнм финанеијеким жртвама. народи обе иоловине монархије противилн су се томе нодузећу. Но кадје окуиацнја свршенпм чнном постала. прнволелн су се на учнњене жртве. Данас ее једним гласом осуђује начпн управе }* Боснн-Херцеговшш. Опште је нознато. да је н еав н род Босне-Хернеговпне незадовољан. Мн се уеуђујемо најпонизније изразити нашс уверење: да нн даље трајање окунације Боене-Херцсговине. а још ман»е евснтуална анексија не би било средство одржања спољашњсг мнра у општс н на истоку особено, него иа против извор новн заплета. Ако је окупација учињена. н даље освајање на балканском нолуотоку наумљено е поуздањем у наслон на немачку државу: то истп наслон добија сада сасвим друти облик с иогледом на нове одношаје Немачке према Руенји. а ови одношаји не могу бити непријатељскн према источним народима. Ми за монархију у ошнте. за Угарску особено за најцелисходнију псточну политику држимо: пријатељство са источиим државама н народима на основу начела: исток нсточним народима. На исток сиадају и Босна-Херцеговнна. које су услов колико еамосталности свију нсточни народа. толнко особито српског народа иа истоку. С тога бп време било својевољном уиражњењу (авакуацији) Боене-Хсрцеговине. Уз израз најдубље оданости и неноколебл,иве верности наше усуђујемо се овом искреном отворености нзјавл,ене жалбе и жеље највишој пажњн Вашег Величанства препоручити. Да бог благословн и ноживи Наше Величаиство! 15ерни и оданн на сабору искунљенн народни поеланнци. Др. Светозар Ј /млеткп. с. р, Др. Миханл По.гит. с. р. Др. Ннко.га МакснмовпК. с. р.

дописи

Београд 4. Октобра Онштс је иознато, да су несавесном ]>адњом _виделовачком~ отворена в])ата сноља, свнма штетним утнцајима у нашу државу: међу те утицаје може се узети што. се шири Немштина. А зна се шта је Немштнни главнн задатак. Влада „јевропских људи- као да вишс води бригу о јавноме мишљењу у _Јевроии~. него о ономе у Србији. баш као да се више труди да угоди својим заштитницима на страни. него народу коме је она унравитељка. С тога ваљада, све што ради и што је намерна радити, до најмањих ситннца. саонштава ио жици пз свога иреског бироа најпре иештанскоме „Лојду а и бечкој _Преси, и иа тек онда нреко служЛтПш^ и нолуслужбених новина својим еународпнцима. Неколики родо.љуби вндевши то ночеше да размишљају, како да се стане иа пут напрсд номенутој опасности: из ге бриге иониче мисао. да се образује _Сриско Коло друштво које би ишло па то, да чува српетво, сриску веру. српске матсријалие интересе као подизање српске индустрије и т. д. Таковом друштву и јест меето баш у Србији. А.ш _Српско Коло.~ паиђс на отпор, код владе. Враћани су статути друштве-

пи. а г. М. Милојевић. који је био душа нри организовању тога друштва, прсмештен је у нижу реалку Лесковачну . за иаставннка туде V Наравно, „Српско Коло," норед евога главног задатка, кварило бн н нначе ноеао _виделовцима,~ Неки од њих. на нрнмср, не би се могли мпрно иаслађаватн у _ тинге.г танигу- и тако даљс. Тога онда небн бпло јер би се орила ј срнска несма на све странс. а уз срн| ску свирку водило би ее весслс и забавс. Алн као год што ће народ Статн на пут „виделовачком - раду на нолитичком пољу. тако ће оп пастати евом спагом, да се и „Српско Коло," тај снажпн чннилац за очување срнског друштва од штетннх туђипских утицаја, што пре остварн. те да ее у њега ухвати цсло Српство. Тимс што је г. Милојевић премештен не треба клонути духом. Треба сажаљевати тај случај, и добро га запамтнти. али не треба одустатн од рада. но ирегнутн, да се оно што пре нзведе што нам је од тако важне нотребе. у данашњнм нрилнкама. Слога наша и љубав отклоннће све преионе, ;» они који се данас смеју поругљиво. као да је етвар већ пронала. скорим ће доживетн да мн њих сажаљевамо. Уђ.

ПИТДЛИЦЕ Је л' истина, што говоре људи. да је г. предеедник мипиотарства зпто оти\товао у 1>еч. да тамо измоли дозвплу да г. Чеда Мијатовић напусти евоје обадве мшшетарске столиде, уираво да буде наиуштен из обадве: или бар да ее зато поднгао да умири бечку влад.у и да је уверн, да са напуштањем г. Чеде аустро-угарски уплив неће никако оелабити у београдске владе, но да еу сви оетали исто тако добри аустријанци, као и г. Чеда ? — Је л' нетнна, што говори II. Лојд. да је српека влада окљастпла, да су јој узете обе руке ? Ши зар не изгледа тако, кад II. Јојд вели. да је пок. Хајмерле економно освојио Србију и да је то -рукопипателно,*- а иаша влада то још није руком опииала ? ,. — Је л' нстина, што говорн беш'радекн нзвештач II. Лојда, да еу владнш! кругови поражени смрћу Хајмерловом и да је општа а:алост у Београду ? Је ли мбжда зато та нораженост и та жалосна општост, што скономни освојач Србпје ннје јошт толико живео. да тако еретно започето дело елавно заврши свеетраним освојењем? — У чему се понајвнше разликује ернски министар просвете, г. Отојан Новаковић, од пок. Мила Дамјановића некадан.ег скупштинара? Зар није у томе што је Миле Дамјановић еамо преллшаа да се заведу батинг за владн противне новинаре н књпжевннке. а мнниетар проевете г. Стојан Новаковић оабиљски бије евоје иолитичке нротивннке лескпнцем (шнљућн их у Лесковац)? —

ЧИТУЉА У Бечу је умро 29. Септембра т. г. I Стевап ВошковиК инжинир шајкашких општина из Старог Бечеја. Нокојннк је био врло поиуларна лнчноет лгеђу прекоеавеким Србпма. Као члан народне либералне етранке радио је усталачки и одушевхено у свима ирплпкама. Срнеку књижевност обогатпо је збнрком .. 1Јачванеких песама." Вечна .му намет! — У Темишвару је умро 26. Сентембра т. г. Др. 'Гома С 'тефановиГ, варошкн 1'НЗик н председник тамонш.е црквенс општинс. Нокојннк је бно отац др. Бравка СтеФановпћа председннка нрве омладннске екупштине. «<«»»» Д Н Е В Н И К

Београдски. .Стармалп- саветује бечкеречком жунану. да се овако брани. што је Кориела Јовановића затворио : _.!а кад сам затворио Корнела н њсговог сапутника и њиховог кочијаша овако сам комбинирао: илп ћу код њих наћи рубаља, нли — нсћу. Ако нађем коју рубљу, онда су за цело агенти руске владе, — а ако не нађем код њих ништа — онда су пихилисте.*

Г. Илија Маргетић. министар на ])асиоложењу иоклонио је 150 динара фонду за нотпомагање сиромашних великошколаца. Г. Маргетић је и ланс учи нио голики поклон фонду. Поиуларна арелаавња на Велкиој Шко.1 и. г. Мплан Ј. Андоновић. ироФесор на Всликој Школи. јавља нам ради обнародовања. да ће иетком од 5—<> часова \ вече држати ноиуларна ирсдаваи.а нз Астрономијс н КосмограФпјс. Да бн та нредавања била очигледнија, снабдсо сс г. Андоновић. порсд осталнх инструмената и са сциоитиконом, с којнм ће своја нрсдавања леннм и верннм сликама из ирнродс осветљаватн. — Јуче у 1 сахат нослс поднс. упао је у кућу Вучка Стојановпћа ђумрукџије. овд. бпв. амал-баша, у намирн да га \*бије. Чим јурне у собу Вучкову. онали на њега. но га случајно не погоди: мс ђутим док је Вучко нзтрчао напоље да тражи помоћи. изађе његова мати нз собе. а убијца је дочека ножсм м прободс кроз прса . да је одмах мртва на земљу пала. У том дође п жандар . по, грчи да ухвати убпјцу. ио ои сс окрене п онали на жандарма н на место га убнје. а нослс потегне ножем. да п себе закољс. Но намера му није испала за руком. пошто је еамо кожу поврсдио. Убијца је одведен у болнпцу. За узрок ^вом грозном делу, паводи се то. што је пименути ђумрукџија убијпу истерао из елужбе. у којој је пупих 30 гопииа елужио.

ТЕЛЕГРАМИ Чачак 4 Октобра Уредништву ..Српсне Независности" Проглае твој нзраз је душе наше. народне, иа п нас, те са тога н иоздрављамо твој нојав радујућн му се од свег срна. Шуљагић са 50 чачана.

Врања 4 Октобра Председнину друштва ,,за потпомагање Српсне Нњишевности Ишти.јатнвом овдашњнх нрвака. на основу чл. 3 друштвеннх правила. јутрос ее уетаиови овде подружина. Оншириије пнсмом. Сређно дабогда. Радите неуморно на уиаиређењу н :^а бо.витак отаџбине наше. У. О _А_ Ј ЉЛ. Београд 2 Октомбра. 5.430 ока пшенице 100 ока ——— « динара 1У.113 ока ншеничног (лебног) брашна 30—3(ј динара грочапско. 3.73."> ока Кукуруза новог 1<>—1 К дниара 707 окаЈсчма 1н—20 динара 37."> ока Овеа 22— '1'1 дннара и <30 пара Н).(>2 4 ока Креча 4 динира и *0 нара '1'к 640 ока Сена 4—5 динара 31.740 ока Шљпва »>3 —(54 дннара 94 ока Шшнарки 30 динара 100, ока Свиња. (1 комад) 120динана 701 комад Меда 70 динара 22 оке 0раја 30 динара 854 ока Лука црна 12 дииара 4«» ока Мастн свнњске П>0 динара. пз лустризе за у место 510 кила Брашна финог *50 кнла Паеуља 000 кила Мекиња: ИЗВОЗ У АУСГРНЛУ 25 комада волова 122 комада кожа Јагњећија. Нурс је:

Од 3 октбра но нашсм а но рцмеком а, дукат цесарскн . - б. Напалеендор . . . .

октобра

Огласи

САВРШЕНИ РЕСТОРАТОР А НОСУ ОД Г-ЂЕ С. АЛЕ1Е. Овај ресторатор има тако изврснсвојство. да редовннм унотребл,авањем. не сам предуиређује седиле. него коеи вазда одржава њену ириродну свет..у боју, зауставља онадање . а оналој коси брзо новраћа рае тење и чннп да седе косе са евим нестане. Ово чудотворно среетво за косу продаје се код свију паЈ(ера и анотекара у Инглеској. — Главна Фабрика и генерал иродаја: 114. & . боиМатроп Бо\у. Лондон.

1ви производ овогастава продаје завијен у црвв) хартији.

ПРУЖЈЕ ЗА ЛЗ

Сви Француекн журнали хвале оеоби". М 6а1ап(Ј-а Фабрнканта оружја у Паризу, Лијежу и Би)пга\му, зарад ловачкнх нушака. које два нут даље но- д осталих н концентришу хитац, те добро иогађају. К.лГаланда. најчувеннја је у Европи н 11ајодлнкованпјаМ-нош},\- евога Фабрпката и своје нзраде, заслуге њен;[ нроналаске н пробитачна цсна која је могућа искљ механичкпм радом свела је цену од 50 на 40 по < нп за обично оружје нрвих Фабриката. У овом поглед}'. кућаГаланда ) најозбиљније гаранцнје. Нрецпзност њен нх карабина: со)ет н израда револвера: лепота и тачност ловачког оружја: изврсност мс. којн се не кваре: старање. које водн о екснсднцнји. гачном и савесиом в,\- норучбииа којс добија, све ово стекло је овој к\ћн особити глас н им достојило је н ај в и ш и х наручбина нз С р б ц ј еЛкао н нз осталог света. Г а л а н . кј аутор _д е л а .о оружју- велика књига илустрована са (>0 I — нлшака карабина. револвера нтд. Ово дело шаље г р а т и е н ф р а н к* нр ( |ет за.. гхтсв иреко нлаћеног писма адресираног на _М. Оа1аш1. Га1»1ч Ц' агшез. 3ие сГ НаиПегШе. Рапз". јј

ЧАСТ ми је нггованој публнцн обзнанити да сам моју вслику каФану код Уједннења- са више оделења знатно иропшрио са новпм намештајем украсно . п са најновијнм бнлијарпма снабдео. с обзнром на чигаоннчко одслење слободаи сам изјавитн. да држим све ово — и оно стране ерпскс и друте разне странс лнстове. Иреноручујући штованој нублици још н евоју добру српеку п немачку каФу. укусне ладие закуске са ваљаним тејом п чајем, нска ми је донуштоно јошт штовану нублнку најискреннје уверити, да ћу се као н до сада у еваком ноглед\ г

својски потрудцти, КЈ С0ЛНДНОМ и брзом поелугом старо аклоњено поверење што већма оч.Уједно стављам нггованој иуб.п, знања да ће у локалитетима мојше, свнрати сваке недеље и нразш уаско народно шузика .1Н0 друшт то од 1 4 часа по подне. а сваконика и петка даваће нсто друштво 1ат од 7— 11 часова у всче. Нека је ноштованој ци све ово још јсдном најтошшје јручено. 5. Октобра 1**1 год Београд ЛаЈдраговић

да в 1

вллсннк ..Дружина за потпомагање Сриске Књижевности 4 штамплно у штлмпарији _код С в. С лвк- кнез михлил. ул. вр . 4. одговогни уркдинк Д| Костић