Српска независност

што нема пи каииталпета. ни Фаирш.а. то наравнн нема ни Фабрнчннх раднниа. Дакле код нае нити има уарика поеуанку. ннтн уелива онетанку енинјалиетичие партије. ЈК-тина у иоције доГ>а почиње ее н кид пае груиираље капитала у ноједпни.м ,рм.а>1а. а што је јр|п жалоеније групнрање н лемал.а у појединим рукама. На тај нојавтргоа обратити озбиљну пажн.у. њега треба добро проучити и :$а раније наћи нужне мере. те да ее иредунреди, да ее и код нае кад год не етворе неправилнн економнн одношајн. Кад бн на то обраћали пажњу п тиме ее заиимали наше еоцијалисте. ми би им нрви били захвалнн на томе корненоме труду. Али онп то ие раде, него оно што раде еоцијалиете на аанаду. где нма п узрока н.нховом ноетанку. Накратко, они. према евоме народу раде ту}> ноеао. Но нека нм је н то нроето. Ми. као лнбералн. оетавл.амо евакоме. да елободно иеноведа оно. што волн н цени. Али у ието време пмамо да ириметпмо нашим еоцијалиетама ово троје : Нрво што оип иеповедајућн та еоцијалистичка начела, узгред наномињу. као да бн вол.нн бнлн <аа остварење тнх начела употребнтн и наснље. које ночеето н нрепоручују. Е. у томе емо мп већ њпховп иротпвннцн. јер ми, као лнбералн. недопуштамо насиља ни с које етране. Дрц1о, што онн немајући нред очпма радппчког сталежа. каквог има у другим државама. а већ неке радннке треба нредставл.атп у жалосном внду н њихов рад багателисатн. онн то чиие према нашим сељацима. Они багателишу нољскопривредну радњ^. а то је не само најкориснија. но н најнлеменитнја радња. Свака је управо радња. ма како она тешка бнла. племенита и свака радња облагоро}>ава човека. ..Рад је. вели знаменити публицнста енглески Карлељ, најузвпшенија }>елигија. н онај који радн нриноси најчистију жртву Богу. Лењоет п нустосдовље, то суједина зла друштвенал Треће што они кажу, да еу нашн

сел.ацп својим етан.ем незадовољнн. Задовол.ство и незадовол,етво. гн^^ одноене стварп. Кад би кога јадиету упрегли да коси итаву. ти би наравно за њега бидо тепп;о и оп бп бно незадовол.ан тим радом: али сјшскн киеач можда је внше задорол.ан. него оиај шдо це уме да наће ]»ада и. беенослрн км.а под ту|)нм ]»адом. Чеето ее Д (»га1>а да је какав богат н знатан човек мање задовољаи. него н.егов глуга. Нема ип звања ни заиимања у коме човек неби могао бити задовол.ан. као 1ПТ0 нема нн звања нн занимања. чиме би ее могао свакп задовол»ити. Накратко. задовољство н иезадовољетво независи нп од зван.а нп од заннмања. иего еа евим од других узрока.

БЕОГРАД. 7. Октобра Чнталац ће ее јамачно оиомеиути да је ..Петок" у ноеледњем евом броју заннтао владу који је то канон. о који се огрешила црквена власт недавањем сннћелије евештеЕннцима одмах ио иосвећењу. н усљед кога је оиа — влада — у 115. Бр. „Видела" нодигла оиолику вику протпв НЈеговог Нпеокоиреосвештеиства? Наово ннтањевлада одговара у 119 Бр. „Видела** овако: т Исток и у свом иос.гедњем броју пита нас I (дакле. с владом неносредно нмамо посла . ио ком конону треба свештеник Ја добије еинђе.тју. чим се на иорохију иошље *? Можемо >а иослужити тиме. Канон шести четвртоЈа впсељенском собора јасно уовори. ла моК соршоваља свештенодејстава у еиархцји свештеник добија тек синђе.тјом и да не вреде свештенодејства оно<а свештеника. који таким начаном не би био иостављен на своју иорохију.** Ево овако одговара влада. а мећу тим шести канон четвртог ваеел.енеког еабора еа евим је друкчији. Он гласн: ..Да се аисолутно нико не иосвеКује ни за свештеника. ни за ђакона. нити за ма какав црквени чин дотле. док му се тачно не о г ЦЈели црква варошка. и.ш сеоска. и.ш каиела (мученички .грам) или манастир. Свети је л сабор одлучио, ,Ја се не иризна иосвебење за важеЛе онима. који» без овакв< одредбс булу иосвеКени и да им се нигде не дозволи да служе. на срамоту оних. од којих су иосвеИени

Кад читалац упор^Ди иаведени текет канона савлаЈИНИМ цитирањем нетога. наћн ће: 1.. Да у цравоме тексту нема ннгде ни номена о с?нћелији. п да је ово чнета измишл.г нна „Вндело** 2.. Да се ие можс >' иравом текету ни нодразуменатп Р еч синђе.лија је|) би се у иротнвнИ случују сннћелнја имала давати и ћа|фшЦ|а п свима другпм ирквен^м чипонима. који се ту помин.у за које ее као н за евештсипк тра;ки ппдједиако одредба нркв служење. А ношто ее спнћелие пздају «ск.иучиво само на наррфје. п пошто се парохије дају ш , .'1»учнво само свештеннннма. а не ћаконп.ча на другим црквенпм чинвнма. то :;иачн. да се сннћелнје зју само свештенпцима и да г Ви^Јо~ иенетину говори, кад утура сиНелију оиамо. где јој ннје меета ; Да ее с#ештен1ка моћ свршавања свештенодејтавп у иравоме тексту ни нз ллс:.л ие условљава сннћелнјом. :ао што влада велн. Ово је но! нронал;.зак владнн с којим се гоже мернтн. ироналазак - стихова 1мачког филосоФа Канта у сршом нреводу. Нисмо до сад знали да цВндело" незиа. да се у право«авној црквп моћ свршавања сввтенодеј1тава добија носвећењем. не комадо.м артнје. што се зове <ч!јел"/а. Оно ваљда мнсли. да је и нас као код шокаца. Могао би ко год р»и, да је ово ненамерно учињено ( стране владе. н овако мншљее можда би имало места. кад се1е бп знало. да је влада с овнм зишла онда. кад је већ једном загсту ствар у последњем броју ..И ока~ опоменута. Мн с тврднм \ећењем констатујемо у овоме мансриеање -Вндино. која ироба да шма могућим начелнма омаловажи име далеко чувеног н уваженог ипег г. Мнтронолита. те да проиш пута католнчком владш^-^тгпсеу Београду. и да говол.и своју партајску ст])аст. Што пас ..Видело^омнње на 97. закона о цркв. лаетима. по коме Архлгјереји ја^ју козпсторијама својнм о носвен1ш лицима, и о који се тобож ошшо г. Мнтронолит. те је тнмдао повода владн. да га без обзн на то, што му је једном иосла* акт, да не наплаћује он таксе ве.онзисторије да то чине ч казннлгглобом мнми евнју ноетојећихакона зема-

нроучио и пајирактичнији начнн решења пронашао геинјални сошџалиста немачкн Лаеал. Пошто уепех сваког нредузећа завнен колико од :шања н канитала. толпки н.одтруда. то је ираведно, да и у дибнтн учеетвује не само знан.е п к?1ннтал. него и труд. >А какав ће. сразмерно де«» добити паетн на труд. то треба да рсши само друштви-. з ие да се иетавп на вол.у капнталистама..1аеал је ноказао начии. којим ее једино н може то пнтање срећно решнтн. А што нма мећу еоцијалиетама н таких. који. желећп те не срећне раднике привућп на своју етраиу. те се њима поелужитн као орућем за своје друге полнтнчке цељн. проповедају братство мећу људма којн свн треба да буду нодједиако образованн. нодједнако богатн. наметни. задовољни п срећни. то незначи ии више ин мање. него. да ее нослужимо њнховнм пзразом, ..м.кгтити <.ихиње" ! У нриродп иема нп два листа у гори једиак*а, а камоли два човека. Прнродни се законн немогу нп чим пренначити. Но баш н кад би то могло битн. за то није способан данашњи нараштај, а још мање они, којн ее тако небратеки нонашају према евакоме којн другчије од њнх мпели. Но све то какве има евезе са нашим дрмнтвом и од куда су се моглн појавнтн код нае социјалисте? Мећу члановнма интернацнонале нма нх који знају да су економнн одношајп најгоре неурећени у Турекој. на пошто се та царевина клонн паду, онн мпсле наћн ту најспгурнлје земљнште за пробу евоје економне теорије. Пошто је Србија тек скоро ослобоћена од Турске. онн миеле да су н у њој тако исто жалосни економнн одношаји.' Код нас је аграрно питање не « амо решено. но решено на такав цравнлан начнн. да Србпја у том ногледу може још Д)ти служптн за узор свнма европскнм државама. Код нас не само што земл.а принада еељапнма. него је она мећу њнма н иравилннје распорећена. пего нн у једној државн евронској. А радничког пнтања код нас н нема. По.так. што га се он сећао. можда нпје ни налнк на „Улка** нн на Аганју. а кн.нге ннје имао тамо да ее увери. Кад-сс г.ратн у Београд. потражи збирку лиетака гће /Кирерденове н увери се да је нмао право. Ево оргинала и ериског превода: Оп пе реи1 ра« ГаЈге ип \оуа^е. : ша1« оп реи( 1оијоигб ГаЈге асПеих. К" е1с'«гаиге н* ехј.ге раз «|ие уопз воуех а Ва^пегез ои а Нас1е. е11е ехј.ле «|ие уошј ие зоуе/ ра8 а 1'ап'ц. еХ П у а ии шоуеи с1е ну раз е!ге. (-'езЈ «1е п*у роЈи! рагаЈ1ге еи у ге81ап1. Шеи и*е81 р1ив 1ае11е: уоив 1'епие/ \о.ч јаћшвЈез. е1 Гои «1ее1аге а \ о!ге рог1е «|не > ор * е1е«* рагИ. ^ уопц еиГегше/ 1оиЈе 1а јоигиее. 8ем1 а\ег тас1аше \о!ге Геипие. «1апч иие реШе с-ћатћге зоП1а1ге (он! аи 1*оис1 <1е 1а соиг. \ г огч ге81е/ 1а 1гоЈ8 тој*. репс1аи( 1е »«|Ие1к \"он8 \оуа^е/. Уоик и'счт1\е/ а регноиие. е!\оч ;>т'"ч 8е рЈаЈ^пеи! <1е уоиз. 11« ^'ати^смП. сПнеп!-!^: Ич иопк оићНеи!. « *е81 <ои1 кјтр1е. (|оаш1 шшш( а вопие. Уои8 оПге/ 1е ћган а \о!ге сотра^пе <1е уоуа^ге. е! \ оив вог{е/агес е11е роиг\ ои8 рготепег ии тошеи(. 1'н јоиг уогч е1ех «-еичс ; «*1ге а 1Лерре. \ои.ч ге«р1*ге/ 1'аЈг «1е 1а шег: 1е 1еи<1еша1и. \ оин ејев аСћатоипу. уоин вауонге/ Га1г «1ек пппПа.-гпе«. 81 *"„ц« гепсоп1ге/ с1аив 1а гие ип «1е \ оч ]»агс1Иу, \"онв <1е1оип1е/ 1а 1е1е а\*ее ћоггеиг. Еи \аји П \*опв гесоппај! е( \еп1 уои/ )»аг1ег. \оп/ пе ћн герон(1е/ ]»а8. е! \*оик сопИпне/ а Г!ге аћкеп1. 841 1П8181е. \*он8 1ш аппопее/ \о!ге ге1опг роиг 1е шо!н ргосћа1*п. е! 1е 111018 аип ап!. еп е!Те1

\ои8 герага188е/ (1ан8 1а са]п(а1е. нп рен Га*1«:ие (1и \*оуа$*е. шајз енећапи*. пеће с1е боигепЈгб е* рав с1и !ои1 ћгипј. Реи^-сЧге не \'си18 е1ев-\*онз ра$ ехЈгстетеп* атибе: та!8. ап 111011"». \'0И8 СЧез гев!е јггергос1|аћ1е еотше сЧеЈгапсе, е! уопз рот е/. спег 1ге8-Наи1 а сеих «|ие с1е$ аШигез он (1ев аГГееНопч епсћашеп* т58»'таћ1етеп1 1С1: -Соттеп4 реиЈ-оп ]>аб8ег ип с1с а Гапз ?- I«! Ганззе аћвепее 1Гев( раз ипе ])]а]бан(епе: с*еб! 1пеп ппенх. с'еб1 пне \сгЈЈе ])1а1зап!е. Не може човек увек иутовати. ал може се праштати. Елеганција не иште да ете у Бањерима нл у Бадену (у кунатилпма . ал иштс да ниетс у Паризу, а нма један начии, да нисте ту. а тај је да останете гу не иојавл.ујући се. Ништа лакше: Нозатварајте канке на прозорима а ваш вратар ће сваком казатн. да сте отпутовалп. Закл.учајте ее преко дана са својом же1к»м. у каквој малој усамл.еној собнци еасвим оетраг у авлији. Ту оетаните три месеца. док сте год на путу. Не пишите ником. наши се иријатељи туже на вас. Добро се нроводе, казаће. заборавили на нае. ироста етвар. Кад куцне поноћи. ви узмете своју путипчку другарицу под руку, иа је мало изведете у шетњу. Данас мнеле да ете у Дијепу. да дишете мореки ваздух:

сутра дан сте у Шамунпју. ужнвате горскн зрак. Ако сретнете на улицн кога роћака окрените главу. Бадава вас он позна. хоће да вас ослови. ви му не одговарате и наставл.ате своје одсуство. Ако вас иотражи. ваш вратар ће му јавнтп да ћете ее за месец дана вратнти е пута. н за месеи дана ви се збиља враћате у престоннцу. мало уморен од путован.а . ал задовољан . нун пријатних уеномена н ни мало ннете ноцрнили. Можда сс нпсте бог зна како провелп: ал ете осталн беснрекоран као отмен човек. и можете ноносито довикивати оним јадннинма. што су пх иословн плн жеље овде ириковале: »Како може човек преко лета остатп у ПарнзуУ" . 1ажно одсуство није шала : боље је него шала. оно је шаљпва нстина . Уредник „Улка** дипео је то исто у свом лнсту као орргннал. само шт(» је меето Парнза метнуо Берлнн, цј * г ннку дао немачко нме. додао. како је са прве станице железпнчке ноелао пливким писану ..кирееподенцкарту** једном иизнаннку н какп је при нпвратку донсп некпм прнјатсл.нма пиклине, бајаги 11:1 разних кунатпла. Гиролеке п т. д., а овамо нх купио у Ф]1идрнхе-етрасс. То

му је еав иутнн трслк. 3 марке 75 Фенига. Пзоетавиое иак сретање ро1>ака у ноноћј шетњн. Ието је тако чнниАганја. С'амо што је пу гннку ј маћарс.о нме н пренео Берлин Буда-нешту. а Тнролску у Каате. Према томе је Аганја мнсао му ирекрао. а / рао је еамо осЗру, додатке ..Улкове." Из тога је к-видно. да нн маћареком елавнффељтонпсти није бип низнат нравкпрнгинал. Па. шта мпслнш. :«итам ја евпга пријатеља. штп ти ..Чгетлеишег" пије штамиап ипсмаУ — Ппсвој пјшлпин , гп мије име идвећ ппзнатп нзлогласиу мађарекпј нублнцн. — (друга вра. тп говорн дру 1 пГ А бнло му јејлачно п ерамота иризнатн. да једа1„]»ац** ппље познаје Франнуску књкевипст, пд целе ])едакније ..Фижетм1шега.** Да. на н пд самог.гаије, кпји се толнкн ])а:',меће с^ознавањем књпжевности Фрагцузан осталих модсрних народа. Ти је. иетииа. сачувао п свога пргивиика. Агаију. (»д веће бруке : 1 то је маћарекп. .Маћар иећс Шт;о допустити. да му странад, а шјмање омрзли „рац**. ког он сжара за ненросвећеиог п необразсјвчог. нпмог-