Српска независност

•с 1800 дннара што нијео таксе. пмамо да кажемо* , томе §. јавл.ају Архијереји евећеним лнцима конзисторијама «о својим нотчињеннм органнма. ради извршења оиога, што је Архијереј закључио а не као некој старијој или равиој себи властн. Архнва н архијерејска н консисторијска иод једним су кровом : на једнпм су месту. Чиновиш: државни консисторије радн и у јсдној и у д^угој архиви. — шта више. ковсисторија сваке годпне подноси ррхнјерејском сабору спиеак свнју иосвећених лнца. иа .је н црошлог месеца то учинпла. чега не би могло бити.да консисторнја незна за та лнна. Кад бн нам влада показала неку лнчност. која је носвећеиа у чин свештеннчкн. а није уведена у дужноет. што помеиутн § 97 тражн. п кад бн нам влада доказала да конзиеторпја не подносн тог нзвештаја сабору архијерјеском. онда би њено мотнвнраље казне било „умесно, и то према конзнсторнјп ; алн како пас влада не може тпме послужнтн. н како смо мн заједно с владом уверени. да се ^ 97 1 ајтачније на делу врнш. онда мотпвација владила носн на себп печат гонења. као што је н еама казна производ партаизма. На иослетку. у иоменутој изјавн „Виделовој" нма још једно место. које .је нрава саблазан п карактернше као ретко која друга пзјава крајн.у лакомисленост . којом јевропскп л.удп унравл.ају државним џоеловима. У 115 Бр. .Впдела 1изнесено је да ТеоФило. старешпна срнског подворја у Москви. таље нри.таннцо и.< Мт-кве на чљату ирелпвпчкц. и за месеце које је у Москви провео. ..Исток" у последњсм броју замолио је владу, да покаже макар једну такву признаннцу ТеоФилову. те да свет вндн. како ..Нпдело" уме нстину говорпти нред јавношћу. На то иптање влада - у 119 15р. Видела одговара овако: ..Вла,(а »'• може показати ни је,(ну (нрнзнаницу), а да )<■ он (ТеОФИЛо) на илату рачунао и рад био вуКије, има »,<■ који зналу — тамо око митроаоли/е, и Влада, дакле. у 119 Бр. „Впдела„ нобнја н сама оно. што је непстинито V 115 Бр. „Видела - нзнела. н место нрнзнаннце казује само мигом на неке „око митрополнје" којп то знају. Да лп је денуцпјапп.ја у 115. Бр. Видела достојиа поштена п савеспа човека н да лп доликује не у борбн са противииком, ако је тај противнпк мађар. па макар н нокрштен. као што је овај. — То је, у књижевпим пословнма. мало чудно. ал" свакојакоје патрнотскн. Камо срећа. да се нашн пеки државннци. ба]> у иолитпцн. где је то сасвнм онравдано. утледају у Маћаре. те да неиримају тућпна да им помаже протнв њнхових унутарн>нх нротпвинка. — ПГто га примају, ни по муке, ал' бар да га не призивају. да га ие мол.акају! Пррма томе. као да Маћарп имају право, што се сматрају да еу у просвстн напредннји од нас. — Ако је веКи натрнотизам знак већс просвете, а рекао бих да јест, онда јамачно нмају нраво. — Како бн било. да тн ту ствар изнесеш пред конгрес мсћународне кн .ижевннчкс задруге V — Може бити до године. видећемо. Момчило.

уставноЈ влади. да на осиову уличкј|4 гласова излазн нред јавност с/ј^ћнашањем непостојсћнх Факата нека суди читалад.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Странп листови. којнма. на жалост. нашн меродавни круговн највећом тачношћу прнонштавају важне дневне нолитичке догаћаје. на])авио кад п кад у правој бојн а често боме п тенденцнозно. доносе вест. да ће се крпза српског мпннстарства, ио свој нрнлици. скоро свршити. Ио тпм вестима прнмпће Пироћанац управу снол.них нослова. Чед. Мцјатовић задржаће финансије, а мннистарство иравде допашће Радовнћу. Хоће лн се ово занста збнти. и хоћс ли тиме пеетатн крнзе мпннстарске. о томе за сад нећемо говорцтп. Гакоће јавл.ају. да Ке се скорим иоставпти српско посланетво на Нетпњу. Кнегиња Наталнја. по тим пстим вестпма. нзјавила је бароннцн Хајмсрловој телеграФскпм нутем своје дубоко саучешће у несрећн. што је баронпцу губитком мужа дееила. — Од дужег времепа цроносе сс разни глаеовп о неком тајпом састанку нзмећу Гамбете н кнеза Бнзмарка. Мн овнм вестнма ниемо могли вероватн. н зато нх ннсмо хтели ни бележнти. Но како се сада са доста ноуздане стране јавл.а. Гамбета н Бнзмарв заиста су се састали, алп не у Варцпну на добру Бизмарковом као што је разглашепо. већ у Фрпдрихсруху где је Бнзмарк такоће кришом у почетку овог месеца отиутопао. Ово се у толико слаже. што Гамбета у то време нпје био у Парнзу, одакле је јавл.ено да су му траг нзгубили. а за Бизмарка се такоће зна да пије био у Берлнну. При свему томе неда се позптпвно казатн шта је у етвари. — Агнтација у Ирекој расте непрекндно. Држано је неколнко велнкпх зборова у већпм местнма н свн су изјавнли да дотле нећс нлатитн аренде, док се Парнсл не пустн нз затвора. Званнчне новине саопштавају нроглас да ће се еви као преступницн и крпвци оптужитн и осудитн, који уз лигу нристају. Неколико нрскнх посланпка. и секретар лиге већ су ухапшенн. Усл»ед тога је иастала велика узрујаност. — Из Петрограда јављају да ће гроФ Валујев. председник мнпнстарског еавета, одступнти: а на његово место долазн Рајтерн. некадањн мннпстар. Генерал Гурко нрнма команду над кавказком војском. — Кнез Ннкола полази скорим са наследннком Данилом у Петроград. Поеледњн долазп у царски завод. под падзором војводе Матановића. који ће се уједно иоетавнти за црногорског носланика у Петрограду. Матанонпћ је већ приспео V Беч. где очскује кнеза Николу да е њпме нутује у Петроград.

ИЗ ЛИСТСВА Наша влада баш нема ереће у уговорш !м одноцгајпма га љеном црп-

јатељицом Ауетро-Угареком, јер што ее она вшпе трудн да своје обавезе према монархијн најеавесЈшјс* непуним. то Ауетро-Угарека еве мање мари аа обавезе, које има према Србији. Изгледа нам збиља. као да владини кругови у Ауетро-Угарској не воде много рачуна о сјгпској влади. нлн да су енгурнп да јој ова оставл.а одрешене руке! II једно н друго је за оеуду. Недавноје г СоЈ1оуирава и донела чланак » Савск11 мост који се оДлш.ује објектнвнпм опнсом историје ове доста заматннс стварп. Тај лпст прнча. да је маџарска влада. без лицптације. већ била устунпла граћеље савског моста компапнји Фпв-Лил». и даје тск. поводом иротеста у ..('нмоунравп." на захтев наше владе расцисала конкурс н то само на маџарском језнку. н нс известнв о томс сриску владу. Влада срнска сазнала је тек пј»с некн дан за обзнањену лнцнтацнју. она је дакле изненаћена. Главно је да је маџарска влада оставнла так(> кратак рок пзмећу обзнане п дана лпцнтације. да је сваку конкуренцпју унаиред изнграла. Гражн се састав илана за конструкнпју моста н нредрачун цсне — све за месец дана. Странн свет је ту нросто нскључен од надметања. -Самоуирави** се чинн, да је влада тражнла да се правнлни конкурс раснпше . по нс верује у њену „вол,у п кураж" да ће моћн заштитнтн срнске ннтересе. Толико ., Самоуправа. Мн смо ире кратког времена читалн међу огласима у ..Пест. Лојду„ на маџарском језику раснпсан конкурс за граћење савског моста п тражплн смо га бадава у ..Срнскпм Новинама. - Така омашка ннје могла бнти елучајна. н зато смо очекнвалн да ће наша влада понравити што је нспажњом н нехатошћу нропустнла била учннитп. Но ми смо се у добру вол»у н енергију наше владе. као увек кад су у пптању нашн ннтересн нрема АустроУгарској. п овом нрнлпком преварнлн. Знајући да ио крагујевачкој конвенцнјн пада трошак око граћења савског моста нола на терст наше државе н да се ио тој конвеицији мора држати ОФертална лнцитап.пја у ирисуству нашег изаеланика. морамо ее чудити једностраном поступку маџарске владе. а још внше нашем мннистру снол,них нослова. што скрштених руку г.леда како Ауетро-Угарска п оне обваезе нрема намп не испуњава. на које је уговором сама нрнстала! Или вал.да иаш мипистар сиол.нпх иослова пе сматра за дужиост да нази на тачно извршење крагујевачке копвеннпје односно савског моста само зато. што је прошла влада том конвенпнјом. задржала за Србију једно право, до којег нашем садањем галантном миннстру. можда што је ирема Аустро-Угарској. шгје миого стало? Је ли н то иреиорука Бечу? Ми ћсмо причекатп да се ова ствар свршн, н жел нмо нскрено да нам мннистар сиољних послова одузме могућност да се не морамо друкче изражаватн. дописи Петроград 20 Сеп. Садање етање у Руеији врло је критично. КатастроФа 1 марта довела је врховну власт до тога да најстрожнје мере предузнма. — Многн су погатваргши миоги ће онет оити сућенн н кажњенн. Међу љнма је морнарскн офшнф Суханов: дал,е агенат соцнјал-револуционара у III оделењу Нлеткнн н некн Исајев који је заједно са Хартманом м«»сковску :келелннну ог 111110. — Многн мнсле да је цео нокре^ тако званих нихнлнста нзазван и подпомагпн са стране

туђе. — Ал то не стоји. Пар не може се казати да је меродаван спол,ан1њи уплив. Т<» ноказују сви доеадањи нроцеси. — И овај се цар добро чува. јер нрети и њему опасност. Прво лице до цара то је гроФ ]{оронцов — Дашков. Он има (осим царске Фамилије, наравно) највећи унлнв на цара. На кормилу су еада оии људи. који ее не рачунају у .шбеЈЈале. али којн ипак знатне реФорме п ]»едлажу. \ мањивањс дЈ)жавног расхода. унрошћење админиетЈ »ације. прееелење еељака из нустих н неплодних крајева и друге мерс протпв пијанства. прогив чивута н нихилиста то су у главноме нове ј »еФорме на којима се ради и које још ниеу довршене. И Иореи 1>с се регулнсати, што је КЈ )ајно потребно. На војсци се уштедило 0 мнлијона рубал.а ал то је оттпло оиет на друге целиеходне војне иот]»ебе. За еељаке је врло важно, да ес може одеелити куда х«»ће. јер до сада то још није било слободно осим еа особитим разрешењем. Пијанство хоће е тим да се умањи,. да буде но селима мање крчама и да не смеду сељаци одвнше дуго по крчмама седетн н опијати се. У занадним и југозападним крајевима и одвише има чнвута, који еу сасвим нреотели мах. све крол њнне руке иде. ни купнти ни продатн не може се без њнх. Не дај боже да ес ('Ј )Гшја напуни тим паразптама, изелнцама народним. Наша је девиза. л,у6п дј )угог по хришћанеки. а њин Талмуд велн. варај. пл,ачкај и таманн хрншћане колико можеш. При такој Ј)елигији нпје чудо што су они варалице. изелице а још мање је чудо, да нх Руси бију н терају из земље. Ио свој прилицн решиће ее питање чнвутско у кориет народа и ако нису мере лнбералне. Ал с њима тЈ )еба не либерално н консервативно већ раднкално ностунати то јест истерати нх из земље као Французи језуите. <Хвала Богу, напш .Јевреји нису таки Ур.). V опште не може се казати. да садашња влада не радн много у корист руског народа. реФорме идл' својпм путсм. само гато их не кроји народ већ влада — у томе јс ])аалнка: а но кад кад и Пива. да ее влада боље етара за народ него народ сам за себе — Тако н. нр. предтзнмају се мере пј)отнв Немаца и других који еу се одвише шнрнли. Што ее тиче енољне политике то ваља иматн на уму да се у оиштс у Европн предузимаЈу мере против социјалне револуције. — Тако и Руеија. тим више. што ее и овом цару нретн. Састапак у Гданску (Данцигу) нмао је поглавнто ту цел,. Неки говоре да су Немачка и Аустрнја хтелн изненадно Руепју напасти ал да је цар у посл,едњем тренутку изгладно. — Разуме се да 6и хтела н Аустрија н Немачка у мутној води рпбу да лове. — Руека нолнтика иде на то. да се нрво н нрво с Енглеском н Француском на онда тек с Немаком споразуме. Аустрију — (то се може казатн) — мрзе и презиру сви, од највиших до најиижнх н иоељедњих Ту лежн зло за Аустрију. — "0 одношају Руспје према разним наЈ )однма на балканском полуострову други пут. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА — И* <Јајечар(1 нншу нам . како су ее тамо евн евеенпји граћани, обрадовалн појави : -ДрЈТКИне за нотпомагање срнеке књнжевностн". која се еаетоји из признатннх и неуморних радника на пол,у нашег евеетраног унапрећења. Време, је велп ее у допиеу. даее једномстаие на п\т злу, које се свакнм даном свс вшие пјнјш у нашој зсмл,н. тако да је опаепост неизбежна. да ће еве да нропадне. што је толнкнм знојем нтрудом стсчено. -Ниделовачка - влада. просула је свуде семе Ј)оздоЈ )а, међусобног неновеЈ )сња, н дала маха да људп, којн су иснод еваке критнке. пале н жаре по варошнма и еелима. те кварс народ н убпјају у њему сваку сриску и грађанску врлину. Нлје _Нпделовцима~ доета што су снол,а пшром отворили врата тућем унливу и ирсвлаети. по хоће и унутра да иотнупо дс-