Српска независност

СРПСКА НЕЗАВИСНОСТ 13; Е XI Е- ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ I ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: „л УТ1РН1Н01, ЧЕТВРТИ01, СУБОТОИ и ИЕДЕЉВМ "" II Гш,:'глл.т\1;":к^мГ Е оГ*"дл П '' т 10 ЗЛ Л7СТРСТГ1РСК7: ХД^ЕЈТОЗ^ на годину 15 ♦.»!•. у г.анк., пл но год. 8 ♦. на чк врт год. 1 ♦. Рукописи шал>у се уредништву. а претплата адтинистрациЈи З а СЗЕ у СТЛ " " 1РНАЗЕ : I уредништво је н лдмнннстрација у кут.н г. Т оме Л ндрејевнпа -.СРПСКЕ аЕ3 1а2СЕ»СТ2 • на годииу 36 фран.. на по године 18 фг.. iiа четврт год. 10 фр. овилнћев венац. i рукоппск не враћају ск. иеп.1аћенл г1ксмл не примлју се.

БЕОГРАД. n. Октобра После оне кише од закона, којнма емо усрећеин нод владом данашњом, у брзом темпу, сад је иа дневном реду оно штоје најкруиннје: уирошКење адмгснистрације , дакле реорганнзапнја државне зграде нз темеља, у смислу вал.да оие г логичне посљеднце правца којн је влада узела у својој нолитицн." „Вндело" нам доноен веет о тој ношој н срдачној же .ђи наше владе и ишенује чланове неке састав .Ђене комнснје, која Ке да ., сиреми иројект\ ц&лис.тоднијег државно/ јЈређења 'V. са уверавањем: ..да се можемо иадати. још иред овом нрвом скупш\гином вндети иројект целнсходнијвгдржавног иреуређења." Толико раче „Видело." Зна (]е да је ночетак нашега данашњег уре1>ења иао још у оне годмие, кад у Србији ннје било доста нисмених л.удн, н кад они, које је нозивао киез Мнлош да „граде" законе, ии сами нису ималн дово.ђно иојма о судској, админнстративној или Финансијској струцн државној. Почетак је тај дакле онда, кад се владало онако „без концепта". онако — како се данас не може више. Доцније у току последњих 50 годнна нопуњаване су нразнине. иснрављане су ногрешке, усавршавани еу ночетцн. док се ннје дошло до данашње релативно иотиуие државне организације. н тачне иоделе но-

ЛИСФдк ДА П03НАМ0 НАШЕ .,К/1АСИКЕ ' Како „Детопис Матице Срнске - , зПог омањег броја п]>1шерака својкх. није тако прпступан великој публици као полнтичан лист. замолилн су нас некн нашн читаоцн. међу њима и иеки књнжевннци. да нрештамнам". ма само у нзводу, критику др-а Јована Туромана на Милићевићеве -Животс идсла всликнх л.удн - . крнтику значајиу не само но својој научној в])едностн, већ и ио озбиљску оиасност која нрети срнској књнзн са лакомислене. епекулантеке радње некнх књижевничкнх _првака и . радње. што јој др. 'Гуроман<'ткрива немилостнво наготу иред образоваиим читаоцем. Ево чинимо ио жељи наших читалаца. Животи и дела великих л.уди из свих иарода. Ки.нга прва. Сабрао и уредио М. '/■>. Београд, Државна штампарија. 1877. VI. издан.е ЧуииКеве зацужбинс. Животи и дела великих *>уди из гвих народа. Кн.нга друга. Сабрао и уредио М. 1 ј. Ма.шбевиб. Веоград. Дрисавна шгамиарија. 1878. IX. нлдан.е ЧупиКеве вадужбцис.! Г. М. Т>. Мнлићевић онисујуки живот римског иесника Хорација каже измс!)у осталог: „Хорације пас забавља и учи својим синсима ево н после две хил»аде година".

једнннх органа н нраваца државних властн и уредаба. По томе дакле нико не може да буде у начелу нротив цсивршавања администрације, које се не може свакад назвати п унрошКавање админнстрације, ма да ми ту реФорму и нод овим нменом радо жслимо и нрнхватамо. Одношаји су од некад до сад комплнкованн, разноврснн и многобројнп. да се све пе може, и при најбо .Ђој же.ки назвати нлн учинитн да буде тако „просто" и глатко, данас, кад се чује оваква изрека: „Тн си више нотрошно, по што сн тражно.- „Ннје менп до трошка, но до - ирава-, а пут до правде и права ннје увек тако нрост. Данас је п до касапије — кратко: млоги би хтео п мнмо касацнје. Тако стоји и по другим струкама. Желимо дакле усавршење адмпннстрацнје. радо ћемо ноздравпти и њено уирошГмвање. II с тога нећемо у начелу желети нодухваћеном нослу данашње владе никакву нреиреку. У пме тога неправнчно бн бнло крнтнковатп сам њен рад. нре но што она нзи1)е с резултатнма на јавност. Алп дозвол.ено нам је, као што је н могуће, суднтн о исходу дела н по околностнма, које су му иретходиле. Будући законн могу се оценитн по најновнјнм садашњнм законпма. а овн допуштају да се може сумњатп. да је данашња влада у стању да остварн буди какво наче(Књ. II. стр. 148.) То је нстнна, да нас Хорацнје својим списнма ево н нослс две хил.аде година учи: алл интањс је само. да ли ми његову науку ирнмамо. да ли се њоме користујемо. Још пре две хиљаде годпна пзрекао је он н. пр. оне познате поучне речи : 8шш1е нпИспаш \е$*п5. «цн »сгЛнЧЈ^. аецнЈПн \ јпћив. е! \ ег8а!е с11и. (цп(1 Гегге гесивен!: (ЦП(1 \и1еап* Ншпеп. 1 Доиста лепа поука. Гласп другим речнма: Ради онај посао. који умеш. а иро !)Н се оног, којн не умеш. А како се слуша у нас сво после две хпл.аде годнна та леиа поука? Ево како се слуша. Неко. којн се свог века нијс бавио филологијом . израдићс вам речник. какав се год означн као иотребан. Некоме су државне и нолитичне науке 1егга шсо#ш*а, (»н ће ипак на дугачко н на шпроко да иише о каквој год хоћете државиој установи, о каквом год хоћете друштвеном. иолнтичном н економном пита&у. и т. д. Сутра нреведи игго пз Демостена или Омпра. узеће да тп превод оцењује онај, који не зна ни алФабета јелипског. Данас 1 „Узимајгс, о вн кн.нгоинсцп, нредмет ранан са силама вашим; позадуго у себн сматрајтс, шта су кадра рамена нонстн, нод чиме лн клонутн морају". (Свети1|.)

ло у свој његовој чистоти, без задње намере на евоје аартајске це.ми и иотребе. Сви закони, које је она на но.ку своје унутрашње „слободе" до сад дала — оправдавају нашу сумњу. Нпје нп од какве стварне користн доказивати — у свезн са изгледима иа унрошћење администрацнјс. како ће ..млади миииста]) без концента тек бити онасан доцније, кад буде старијп, и кад се извежба", је]> ко се још .. вежба. ~ тај се слабо преноручује за реФорматора. Не л&зд дал.е. нпкаква заслуга нн у томе што се тврди даје: „старн Гарашанин без концеита владао 30 годнна": јер за четнри петине овог времена могло се старом Гарашаннну тако. што је и време само било без концепта: а у носледњој нетини тога доба и он ннје више смео бити без концеита, јер је настунила другојачнја СФера у којој се кретао . н што се он инстинктивно прилагоНавао сваком новом „кОнцепту и , као год што опет ..млади Гарашанпн" има неки пнстннкт да буде оригиналан п да се ночетпнчкн — заалеБе у краткоИу, која не значн да је њоме н његова адмннистрацнја ностала иростија. С тога. вал.да. треба, да се то све некнм оппшрннм законом ујемчн и да се пронађе нешто ново нод сунцем п нешто просто у сложеноме? И зар у таквом једном закону где се нреустројава целокунна зеје речено, да би добитак бно за нашу књнжевност добар иревод овог или оног дела Француског. сутра ће вам се појавпти когод са преводом тога дела не са орпгинала, већ по преводу немачком пли којем другом. По неко седи још у скамнјп школској. а већ се латио да преноси у нашу литературу дело какво. које представља највншн ступањ знања. до ког се дошло, и које ће потиуно разумети један плн двојииа. мс1>у које, разумесе. н])еводилац не спада. А ппсати школске књиге, то мало ко у нас не осећа се позваним. Зар се може — готово је оиште мншл»ење — замислитн лакши посао од пзраде каквог учевника за средње или основне школе! Какве су аномалије у нас у школској литератури чнњене. и какве се још ненрестаио чпне. и сувише је иознато. II г. Милићевић је гиме. што се латио сабирања и уређивања .,живота н дела велнких л»уди", но мом мншљењу, иао у иогрешку, да се латио иосла, којп рамеиа његова нису кадра нонети. Да се може са нзгледом на успех ирисп/иитн пнсању биограФија велнкпх л>удп. потребно је у нрвој лнннјн темсл.но знање неторије. А да се рече. да

маЂска админнстрацнја — у што неће снадати само укидање начелства да не на !)С ова влада повода н начниа да нешто н евоје нотребе протури. но начелу свога новог нолицајца, који вели, — н усваја на једноме месту, у својим „слатким" прнчама ово начело: „ лржавни се пос./ови не раде да се ураде, него само да се раде 44 . Ту дакле пема уирошћавања ни — опрошћавања. Нлада ова ће н том нрнлнком да врпш оно сиецијално своје; то ће опа да чини кад год може н где год може. А кад кроји нове законе. ту она са увећаном силом утура све оно од чега се нада партајској користи и онда - кад њени члановн не буду где су. Јест пстина да има п да може бити „просте* адмннистрације. алн да ее она оетварн , вал.ало бн се узвиснти над свнма оним обзирима над којпма сс једаи Пнроћанац неће нпкад моћи узвнсити. нри свем том што се њему чнни да седи на Олимиу, п радо се ноноси „јуннтереком* пропнјом. Ми тражпмо од потнуне адмппистрације да буде она: брза, тачна. иа н јевтина. То све може се ујемчитн н законом н — већи део тога већ је ујемчен иостојећим законнма. т. ј. "Ч брзина н тачност админпстраци! V нзузев јевтиноКу , о којој данас* V _ у врсмс вндимнх н нсвнднмих. знаних н незнаннх такса — не може

је г. Мнлићевнћ иознат у нашој књижевности са знања нсторије света. ја мислпм, да би се он ирвп оградпо протнв таке речи. Како је дакле г. Мнлнћевнћ у историји 1е\ г 1в апиаЈигас тПеб (лако наоружан војник . то је морало следовати оно, штоје п следовало: да му ннје могло срећно нспасти дело њсгово „жнвоти п дела велнких л.уди." Ова оцеиа моја - да се добро разумемо — одиоеи се иа прву н другу књигу, јер ја сам нроучио само те две књиге, у којнма еу животн великих л»уди старо* света. Пре свега да се зауставнмо мало код дсла, којнма се г. М. користио сабн])ајућн н уређујућн своје „жнвоте п дела великих л»удн". У нредговору к нрвој књнзи каже он. да се овим дслима користио: г 1 нгагцие. 1^е8 \чек <1е?> ћошшев Шнв^гек. {гаЛикеа сп (гаи^ај.ч раг РЈсагЛ. Рапв, 1852; Пеггс В1ансћагД, 1„е Р1и!аг(]нс (1е 1а јеипе$8е, Рап8. 18.52: СогиеПи.ч Хе р08. Ее8 \чеб с1ев ^гаи<1* са]»јга1пе8, е!с. Рапб, 1832: М о н * е.8 ц и I е и, Соп81(1ега*шп8 8иг 1е8 саибеб (1е 1а #гат1еиг е( (1е 1а (1сса(1енсс(1е« НотаЈнк, Рап8. 1795$