Српска независност

Кад бисмо ми бпли са.уо за доеледност и непрекидност иужних обнова. а не уједно н аа иостуиност V измереност, — у чему би се онда мн разликопалп од вас. раднкалацаУ Ви вал>да не 1»ете очекивати да ми развијамо првену заставу ? А то су оне главне чињеннце, на које се „Самоуирава- пнје обзирала нри евојој онени. Што се тиче ,.досадањих тековина~ но развитак унутарње слободе, нмају и таке. што су само нривндне н са којима наша странка не може бити задовол.на, а с којнма као да се орган радикалне странке задовол.ава: то је закон о зборовима и о страначком удружењу. С другепакстране нмају п такс. које се не могу одржати. Тако је н. нр, несмнслена одредба о застарелостн у закону о штампн. одредба. какве нема ннти може бпти ни у којој држави на свету. на нн у комуни. То је истнна „ситннна 4 * према нелннн унутарњнх обнова. ал ситнина врло значајна по самообману г Самоуправе- и њенс странке. Зна се нои1то је влада ПироКанчсва иродала тај највећн устуиак унутарњој слободн. Најнре за ценл* од 150.000 динара на пензијоннсање чиновннка. а носле за све оне друге скупе жртвс. које н „Самоуирава" сваки дан мора да нзносн н да им тражи лека. У томе нас раднкална странка живо оиомиње на гавраиа у иознатој баснн. Гавран - раднкалан држн у кл.уну комад сира. горехвал.ену иензију. Лнс-Пироћанан. гладан тога сира. наговара гаврана да иусти свој умкл.атн глдс нудећи му закон о слободн нс^твањ^ п додајући да ће свака нескладност одмах застарнти. Гавран отвори кл.ун, испусти снр. лнс га дохватн н оде с нленом ладово .Ђно режећн у се^ би: -сад гачн колнко тн је драго ! и Налик је на то и иопашање радикалне странке нрема владнном нредлогу о нроменн устава. Само мењај. иа како било! Је ли то колпче празним сновима. Што је преко потребно, што може и греба да буде, гато свако може лако схватити, то он шстиче пред очи евојим слушаоцима, то •нонавља толико, да су његове речи и ономене елнчне оним капљама воде. гато без престанка капљу. на наноелетку н стену пролочу. У првпј својој филипици довикује он Атињанима: -Да нисте чинпли оно, гато вам»је већ често нашкоднло: мнслећи. да нигата нијс доста велико. н усвајајући у одлукама оно. гато је највеће. нри извргаивању не чиннте оно. гато је мало. Чините и нриправљајте ви најире оно мало. па онда томе додајите, ако вам се одвећ малено учион." Овакав саветннк парода свог -слугаао је само страс-т своју !Бити узором грађанске врлине сматрап је он за најленган накит народног саветннка. Није било некугаења. кроз које он нпје светла оГ>раза прогаао: није било ннтн пријатсља ннти ненријатеља, којн бн њега могао склонити, да учгага гато нсдостојно. Ова чистота карактера његовог показала се особпто у томе. гато он — који је нначе живо војевао нротиву удварања и користољубља људи на влади — никад није хтео дотле да се поннзи. да игра улогу денунцијанта нли обпчног тужиоца. као гато то казује Теоеомп . Јср кад су Атнњани једном од њега захтевали. да подигне тужбу протнв човека неког. који је и њима и њему бпо мрзак, он одбнје тај захтев њихов: и кад му због тог одбнјања стаиу приговоре чинити. он нм рекне: „Ин ћете Агнњани, наћи у менн саветника, и кад

ректно, је ли то законито, тоједевета брнга! „Самоуправа" налази да је наш нрограм о промени устава „иеодрећена «]>раза. не внди се ништа јасно и разговетно" и т. д. А овамо оно, што је речено врло јасно и врло разговетпо: „да се нар. представннштво у погледу независности — појача и т. д. и — на то се „Самоуправа" н не обзнре нрп оцени својој. и ако је тиме јасно речено, што н сама ф ('амоунрава** мора хтетн. Јасније н одрећеннје ннје ни сама влада у свом Фамозном безпредложном предлогу нзашла на јавност. Јаснији и одређенији био би само Формалан. учлањен нредлог. Иште ли се то одпасУЛ гито се то није искало о,\ вла,\е којој то бегие дужност/ Ишто на иослетку. ни са.на радикална странка није ; још и.шшла на среду са формалним- аредлогом/ .Јемство је од нас највеће у томе, што је наша странка створила овај I устав што га пмамо н што је тај устав наиредак. одсудан. очевндан напредак према нрећашњем стању н што га је стр^рка . кадгод је бнла на владн најсавесније пазила. ннтп је пкада нокушавала да га обнлази или пзпграва. Тиме је ујемчено за свакога који уме мнслнтн. да ће п оиај устав за којп наша странка буде гласала. битн правн. одсуднн нанредак према овоме. Толико радп обавештаја. Иадамо се да ће то дово.ђно бнтп. те да ће п ..Самоунрава" у будуће тачније. иажл.нвнје н ..радикалнпје" нзвештаватн евоје читаоце о правим основнма наше странке. о којој пи ..('амоунрава- јамачно не може носл*мњатн, да су јој п новоди п смеровп чнсто пртрнјотски. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Још сс ннје нп годнна наврншла п већ ночнње крнарење у кабннету Пнроћанац-Мпјатовнћевпм. ()д дужег времена. пз даиа у дан телалшне наши п странп листови нећете: алн сикоФанта (денунцијанта) нн онда. кад хоћете. и А је лп требало екинутн образину каквом издајици народном. он се ннје нн једног чаеа устезао. да прнмн на се сву омразу тужбе. као гато то сведочи парница против Есхина због издајства. гато га је овај учинно. кад су једном заједно били као атннски носланнци код Филипа. Саветннк народнн. који се одликовао оволнким моралним достојанетвом свог каравтера. -елугаао је само своју страст!Атињане обузеоједном претерани страх од Фнлипа. Страх овај нзбнја Демостен Атињанима из главе овим речима: _И ја бпх, Атпњани. држао Фнлнпа за страгана и ужасна, кад бих га видео, да се осилио праведно радећи. Што је незнање свнју оннх. којн га непознаваху. варао и за се употребљавао. на тај се начин и осилио. Но као гато је тим средствнма снлан постао. док су појединн мислили. да ће им он учннити гато корнсно. гако га опет та иста средетва морају и оборити, погато се показало, да он све себе ради чнни. Тако стоје. Атнњанн. ствари Фнлипове. Или иека когод устане. на нека нокаже менн. илн јога ј боље зама. да није нстина. гато ја ка1 зујем. или да ће онп. које је он један пут преварно. н у будуће му вероватн. Ако ко од вас држп, да јс то истнна тако а ииак мисли. да ће он еилом задржати садањн свој положај тиме. гато је напред позаузимао тврћаве и нрнстанигата и друго гатогата. то се вара. Кад сс моћ оснива иа међусобној л.убавн. п кад свн учесницн у рагу једне исте

о могућностн п нотреби да ће се неке лнчпе нромеие изврпгати у колу нашнх министара, — да су те могућностн н потребе изазване диференцијама чнсто нолнтнчке ирн]»оде. Час се л»ул>ао сав кабинет, чае оиет само двоструки министар г. Мијатовић. ког и саме колеге реншше прпнетн на жртвеник народног незадовол.ства. Али резултаг је ноказао, да се нашем „заслужом" г. Мијатовнћу не иде на жртвеник. Нма н право. Ако је учинно такве омашке да га и само његово друнггво сада окрпвл.ује. у реду је да свн посе одговорносг. 1сад н<* само да ннсу у своје време сталн на пут његовој спол.ној и Финанснјској нолитици него су је. више мање . пред скупштнном нарочито потномагали. Ми не можемо замнелитн да су наши осгали министри деца . пли у интелектуалном ногледу такодалеко нзосталн нза г. Мнјатовића . да је нужно бнло опште незадовол»ство у земл.и ге да доћу до уверења да им је. ус.кед његове политике. подкопап ноложај. То небп ии нзговор могао бнгн. а још мање оправдање. ИГта је могао г. Мнјатовпћ учинпти без евојнх другова. иа да за то носн еам одговорноетУ Због тога налазнмо да је овакав и ако иривремени пеход кризе минпетарске најнравилшгјп. Г. Мијатовић је у добре руке предао сно .Ђне нослове Србије. јер г. Нироћанац. који је са „еудском незавиеношћу- нроте])ао свој ћеФ. моћи ће сад мало да ее нронгра н као миннстар спо.ђнпх иослова. што свакако његовој сујети мора ласкати: Аустрија 11С бити задово.Ђиа. за друге се не нита. Односно повог мнннстра п]»авде немамо шта казатн. Он је иознат као један од осинвача Виделовпх. п бно је председннк аиелацнје. — По иоследњем броју -Гласа Н.]шого])ана" изгледа да одношајп између Црне Го]»е и Аустрпје иочињу јако да заинњу. Ово је у толико значајшус. гато је Црна Го]>а до скора с највећим новерењем о Аустрији говорила н што корнсти нмају. тада су људи вољнн н заједно раднтн. и невоље сноеитн н у томс нстрајати: а осили се когод лакомством и неваљалетвом као овај. т«» онда првн повод и најмањп какав поертај све пореметн п норуган. Та није могућно, јога један пут вслнм. ннјс могућно. Атнњани. да трајву моћ нрибави себи онај, који ненравде чинн н веру газн. н којн лаже, већ тако стање за мах за кратко в]>еме се додугае одржи, гата внгае, ако срећа иослужи. у најлепгаој надп цвета, алн с временом н.шће на видело н само се собом »троногата. Лер као год гато по мом мпгаљењу у куће н у лаће и у других гаких ствари дољнн део мора битн најчвргаћп. нсто тако ваља да су н у дела почстцн н основе нстнннте и праведне. Но тога нема у Фнлипових дела.Ко је оваке савете зд]>авог разума давао својим суграћаннма. ннај је _слугаао само своју страст !(ПаставцКе се.»

И 3 Ј А В А. ..Видело" је јуче наииеало иреозбил>ан увоЈни 1 иаиак нротив мога шал>пвог .шска у другом броју овога лиета. ВеК то би била довол.на елава :)а онолшшоног Фел .тониегу. 111то га владино |;леиало — н ако ,је кленало, владнноје. нпје шала -

ее држало да се на Цетинл ншимк не предузима. што би у Бечу неновољно било. Та одеудноет Црне Горе ночела је ирнлнком захтева Ауетрије да се издаду бегунци бокешки. Ми емо јавпли како је Црна Гора мушкп одбила тај аахтев. У другом броју донеКемо дотичви чланак из .. Глаеа Црногорка". — Са свију страна потврћује ее вест. да Ке кра .ђ италијански Хумбе^то 1") о. м. стнћи у Беч на састанак еа ауетријеким царем. Крал.а ирАте два миниетра. председник минис-тарства Денретис н мнннетар спољпих нослова. По програму којн је већ утврћен. бавнће ее крал. у аустрпјској престоници тјјп дана. — ("вн енглески листови одобравају поегунак' енглеске владе и н:;ванредне мере. што се употреблл ју у Прско.ј да се повратн мнр п »оредак. Сам „Тајмс" задово .Ђно наглашује, да је гледстонов кабинет једва једном латно се нравог средства. енергнје. да умнрн етановништво н да казни бунтовнике, који од дугог времена драже јавно мн.ење у Нрској. да задовољи својмм себичннм интереснма н иартајскик среетвима. ИЗ Ј1ИСТ0БЛ — -Српскп лнст". гато пзлази у Задру, доноси посланнцу Лудевнта Вулнчевића. бискуиу Јурају Стросмајеру. из које вадњмо ова знатнија места: -Православна Црква уће у народе, п поета сложном чегаћу устроја њихова. н народи је сматрају душом својега тнјела. другом својега лемног пстовања. прнјатељицом и тјегаитељгахоз! у еумњи ^ и у страдању. Она се утјеловн у народима а не поособи у Цариградскоме Патрнјархн. Ова се Цјжва доиста не крунп "1фТ1тГ" Г римских великоћа. али н она има евој^ круну: патњом се крунн и надом евојнз \ рарода. Н>ен је ијев лелек дуготрајшп несрећа. њене су продуљене ноте нпте од земље до неба нродужене. кој^ша дугае нзлазе нз тјелесноћа жнвота. пзлазе к Ногу и улазе у нгарине вјечноетп. Бнск\-пе. затворц в])ата на својој соби. покорн памет псхпни. клекнп пред спасоносно дрвп «»д Крнжа н са мном исповићн. да је Исус ондје дје се Црква ж])твује народу Ла ннсам апостол нн једне цркве ни Друге. нс н])нтежем нсточној, не одаљам од занадпе. пачек у свакој пригоди Српској Омладнни говор.Јм. да се манн вје])панада својом најтежом коњнцом. \ водннм чланцнма. Лош ми је већа наслада. што -Видело** хоће да се раеиадне од једа н л.утине. Бесиило 1ц )отпвника највећа је награда новпнара. ..Видело* 4 нае оеди. да емо у другом »"»роју учипилп јуриш на ирпватан жпвот. иа бедем домаћега п])ага. на еветињу породичнпх веза**: пз целога ее види. да се то тпче нашег епротог лиска. На иослетку. запеиушеио оеснпдом па нашу шалу. нроде])е се на целу нашу етранку: ..на Форму оашибозука хоћете да покажете јунаштво ко.иуИи деилЈ и жене.- Ме1)ер мора да ем<» ее јако преиали. госиодо наиредњаци. кад крећемо сву војску на једиу скровиту пошалпцу. само што је шала несташнија. иего што су гоепода навнкла. Разборитог чнтаоца није нам иот])еое ув(^])аватн. да је еве оио, чнм „Вндело** грдн наш нрви лнстак, гола. безобрална лаж и клевета — Кад „Видело" назива чнтаоце и чпталице ..Тчосе** п ..Дар - Мара„ .,глуппм ћуркама п ћураннма оожијнм.** каквн он тек морали Гнтн „Кнделовп- читаоии. кад би вев<1вали. да један лнетак- може ноклатп дену и жене ! ?