Српска независност

— ;ј1 —

јиаи кавга, јере ее ми морамо Српством |ш Славенству утврдптн а не тратитп ^н,]»јих сила у тлапњама. алп је дужност |е^ и истину п признати заслуге Право; ЈМ авне Цркве у Српству и у Славенству. |д(Љнскуие Пресвијетли, знаш н мораш [Шзнати. да је Славенсгву Православна Дква била корисна, и још ће му бити. -џ јеруј, да ни Ти ни ја нс бисмо знали ],,|Ворити ни нисатн својим језиком да . >Јм га Православна Црква није одржала | сачувала од римеког н њемачког наадања. Бискупе Пресвнјетли. не муттш душа. гго су већ смућене. Срби се препораају : тешки су часови ови, труднн веома: е дирај у нас ! Тн сн вођа Хрватима тнГ нама : Теби је сврха у Риму, нама )утдје: Ти нас не схваћаш. не схваћаш рпства. Славјанства нс схваћаш, а и п Тебе не схваћамо, али о Теби. знај. а сумњамо. Тн нијеси крив што те неко воумље н нека мрачност држе нама у јумњи. таков је Твој положај : нлачнн шложај доиста! Таков покожај бјеше н јјногим талијанским гласовитим свеште,Н1Цима. који шћаху, што мншљаху да им то бјеше могуће, и -отаџбини и Иатикану угодити. Преварпше се. п би наравно да се преваре. Знаш што Тн се јможе догодпти? Превићам. да ћеш свршити Свој живот н да нећош нн једној нн другој страни угодитн. Бнскуп си, алн нијеен ни чудотворац нн Славјанству воћа. Таковом Те силом н срећом небо не одликова. II Ватикан сумња о Тсбн. Ја не знам хоћеш ли се још труднти _да босанске и херцеговачне Србе свеГ жеш Ватиканским колима, али ако бн Ти хтио поннштењем и новим ропством браће своје Ватикану омнлитн. нашао би у Српству такову н толику онреку која бп Те увјерила. да ти је сила слабост. 6.) словенсхиз: „ С. Петерпурскија вједомости ". доносе један чланак, нод насловом : ..иољске социјалнсте~. У томсечланкуразлажеразвнтаксоцнјализмамеђу Но.Ђацнма н агнтацпје пол.скнх емнграната у том погледу. У чланку хоће да се докаже, како су но.ђскн емнгрантн. нанустнлн своју на• ционалну мнсао. н прешли у табор пктернационале. Извесна брошура Лпмановског: „натрнотпзам и со^пјалнзам" осведочнла је да по.Ђске 1спцнјалнсте не нрнзнају националност, но је само узпмају нз тактнчнпх обзнра. И о.ђскс социјалисте леде да сву тежину своје агнтаЦ1 је пренесу у средњу класу наода. и према томе они су свуда азвили своје агнтације. Занста жаI (осна је судба тога народа. Илемјтво п ноповштина нису му дали м^о^гупп-л-воју самосталност ноли■ичку, а сада се нојавл»ују онет |ажни аностоли. којн хоће да га н»де на клизавн пут. Л>удн. којп у озби.Ђно штудирали по.ђски на-

род, долазнлп су на ту мнсао, да је једпно средња класа народа, способна. да буде центар, којн ће парод ожинитп. и избавнти га од пропастп. Али нојављују се и ту црвн , који хоће, да га у том иогледу отрују и онет на онасну страннутицу наведу, која води потпуној погибијн пољскога иарода. После коначне пронастн по .Ђскога народа. његовн емигрантн били су зацело извор његове несреће. јер место да се старају да ударе нриродннм нутем, те да народ нзбаве. они су махом луталн. и само служнлн пепрнјатељнма свога народа :т оруђе. Срећа бп за пољски народ била у томе. ако бн се отресао своје жалосне емиграцпје. н сам из себе. -из своје средине црно снагу која бп га јамачно одвела на иут његова спаса. Русијн 1»е за цело нспастн за руком да до!)С до братског зближења са Пол.ацима. н без сумње да ће то бнти котва спаса за иољски народ, а н остало Словенство осетнће благодетп тога братскога сноразума пзмеђу рускога п пољскога народа, а непрнјатељнма словенским усахнл т ће нзвор. пз кога су онн црплн средетва за своје себнчне снекулације, на штету Словенства. а у своју корнст. „Восток", којп је вазда бранно ннтересе нсточних нравославиих народа, донео је нре некн дан чланак, у коме говори, како С])бнја нетреба да се одрече свога исторнјскога задатка, којн јој је геограФским иоложајем и нсторијом намењен на Балкану. После жестоких, алн уместних осуда радње садање ..виделовачке" владе, вели поменутн лист. од нрнлике ово : „Ко познаје снагу срнскога народа. тај нп мало неће носумњати. да садање прнлпке у Србији. које су нзазвате спољним ненрнјатељским упливом Швабо-маџарске. и оне категорије људи, којп су вазда пречили народном развнтку. не могу дуго опстати. Иарод који је толпкпм примерима ноказао, да хоће самосгално да живн, и да буде чињеница у колу осталог иравославног Словенства и Хришћансгва. неће никад равнодушно подлећн у јарам ту1 )Пнскн. но ће га се увек отрести, нознатом својом чнлом п свежом снагом. Нарају се онн. којн се већ сада, иосле неколнко добитп иад срнским народом. осмејкују , као да је све свршено. н само им треба нлен сварнтп : српскн народ ће ударнти по

прстнма оне, који се сада машају. да му иокосе живот његов, н ми ћемо скорим дочекатп. да ће они жалосно оборнти главе, који се сада смеју несрећн братскога нама народа, а срискн ће народ ликовати, увенчан оствареннм жел.ама н надама својпм. — Толнко „Восток". За цело ово су нскрене братске речн н жел.е. које без сумње делн сав руски народ. Ово је довол.ан одговор свима оиима, који хоће да доказују, да нам треба окренути леђа Русији. а сматрати у онима пријатеља, који су толнким јаснпм ирнмерпма доказали да су нам најљућн непрнјате .ђи. Ио дао Бог, те је овако оиака мнсао само особина нзвесних шпекуланата код нас, кад нанротпв сав народ наш зна ко су му иријатељи, а ко непријатељи. дописи Власотинац. 5. окт. 1881. год. Пре свега поздрављамо појаву „Сриске Незавнсности." Лицакоја ће на овом лпсту радити дају нам уверења да ће -Срнска Незавпсност" заступати чисто српске народне ннтересе, а одзив у народу којнм ће бити поздрављено и дочекано ово подузеће биће најбољи доказ о слагању народа са иравцем овог листа: доказ да је „Српска Независност- чнсто сраски народни лист. До сада је из овог краја слабо ко излазио на јавиост. Узрок томе је тај: што је наша вароншца у крају а нема уњој поште ни телеграФа па се пз таквог места тешко јављати. Можда би још ћуталн да нае околности снлом не гоне да кажемо нашу чисто српску патрнотску реч иоводом најновнјнх догађаја којн се у нашој земљи десише и који се спремају да наступе. Још неколнко дана на ће се наврпшти година од како су -Впделовцн" на владу дошлн. За ово време мн емо внде.ти шта су ови људи као -државници" били у стању да учине и уверени смо да исторцја неће ову годину упиеатн у ерећне године Србије. Но да оставнмо радњу њнхову на пољу лржавном- она је цењена н оцењена. А мн да проговоримо коју реч о радњн -Виделоваца" на пољу и/рквеном. јер -Внделовцн- унравпше своје гранате н на нашу евету правоелавну цркву која под управом евога иоглавара. виеокопреосвећеног Мнтрополнта Михаила. тек што постаде независна. а _Внделовцн и већ пуштају евоју ужасну бујицу да ноткопа темељ нашој еветој цркви. Ирвн тешки удар зададоше -Виделовци и цркви нашој тиме: што заведоше у њој -Симонију- . Тежак грех прнмнла је на себе и влада и скунштина _>"водећи ову иаклепу установу у нашу цркву. Таксирана је блашдет Духа Светог н ко нема новаца да ову благодет купн: тај је не

може ни добити. ма да је и он син свете православне цркве. Ко нема да плати не може бити свештеник ма да је редовним путем богословију изучио и добио право на чип свештенички: ко нема да илати — не може битн калуђер ма он имао сва својства која су за калуђера потребна. а калуђер не може бити унанређен у веће чинове ако то своје унанређење добро не плати, ма да калуђер за 20 динира месечно служи; ко немада плати — не може бити архијереј.... На евс те чинове такса је ударена. Осим тога. ако је кога терала несрећа у животу па се трн пута женио. три евадбе издржао, гри болесника нсговао и лечио и три мртваца (жене) саранио, на гаквог несрећника натера нужда да мора и у четвртн брак етупити. он мора за то благ /Јслов дакуаи. Куповина благодети Светог Духа нротивна је правилима наше иравославне цркве. Свети Апостол Павле казао је за ову благодет: ^бесилатно сте је аримили аа је бесалатно и раздајте. а Такса која је ударена на благодег Светог Духа неће донети велике користи каси државној, а нроузроковаће велики вред црквн православној. Кад би се ударила такса на миннстареке плате. државна каеа можда би више добнла него што ће јој насти од свештених чннова. (11 на ове ће. можда. и нехотнце. ред . доћи, ако оваку геннјалну Фннанспјску | нолитику нродужимо: алн прво нек плаћају — други. V.) А тако нето внше и много више бн добнла кад би оетавила оне који у четвртн брак но нужди стуиају: на да удари таксе на миразс које младожење од својих невеста добијају: да удари таксе на оне који ее у 50-ој години, па кад-кад и доцшгје жене девојкама од 15—16 година, па ма нм и не био то четвртн брак. (Не слажемо се у овој тачцн еа нашим дописником, јер што ее човск старнји жени, све мутеже мора бнтн да се на то одважи. У.) Чули смо да је наш Митрополит уложио протест код владе за овај покор у црквн. Тај ноступак нашег црквеног поглавара. који јуначки етаде на бранпк цркве. јако је нулсдан. Ми емо од нашег Мнтрополита и очекивалн да то учинп. па још кад смо внделп да је он узео у заштнту од владе нападнуту цркву. мн смо из дубнне душс запевалн: „Тебе, Боже. хвалимо!" јер колико нае се год тнче бољнтак државе у којој живимо, толико нас се тиче и опстанак нашс евете цркве која нас никада остављала није, но нас је примала у своја света недра н онда. кад је држава наша бпла наврхунцу своје политичке елаве и моћн. н онда. кад државе нанге — није нигде нн било. Знали емо да ее овај корак г. Мнтронолита не ће доиаети владн. Знали емо да ће влада. верна своме предузетом нравцу. у евоме глаСилу еипати својјед на нашег црквеног поглавара. Алп као да -Впделовци" и даље терају. јер 108-ми број -Иетока- донесе нам веет: да је наша влада дошла на ту мнсао: да нензпонише Впеоконреоевећеног Архннаетнра нашег. Невероватно! Добро је _Исток" у свом уводном чланку номенутог броја н у чланку _ Виделовачком 6 <>10С.10ву- објаснно: може ли влада иензнонн-

Ко је тај што г коље децу и же|е? Та зар ннсте то вн сами. што |окласте децу и жене толиких покодица својим безразложипм. бесогучним иензијоннсањем?! Тога радн не бнсмо дакле нн каали пера цитатима из „Видела". 1и сећамо се том прнлнком. да су неки .,беспристраснијп к * наши чии(»цн. заглушени хуком н буком [деловачких кругова на моју но[алнцу. ноНеревали, да се у оном Вску ако не „јурпшн". а оно бар "ра у светнњу породнчнпх всза". 'о нема никаквог смнсла. то, росто. инје нстпна. Пре свега. ннје ико именован. „А.Гје тако онпсан", 1ели се, „да свакп мора номпшл.атн а г. И. II." — Како то ? Зар нма н]). какав мипистар. који .је на1јк на онога брачнога кандидага и оме сви државнн нослови по моућс™.' иду наопако. као што се имо скстујс У Ко на то можс п иоШслитн Ако нма какав мннистар, го.јс државне нословс водио наона»,то је јамачно који бивши, из иро•етог друштва Рпстићевог. — Ал' ром шале: Ми нозивамо све просоре логпкс. што коте свој умни •т у стуицнма „Внделовим", да м докажу. како се може вређати

иородична веза. која још не постојпг Па и ако донустнмо, да се што будуће може увредпти, нека нам се покаже пз онога лиска ма само једна једина реч, којом се вре1>а какво лично. прнватно. моралпо својетво ! 0 томе нема ни спомсна : всћ ако се опнс телесиог изгледа не узме за такав. а нн го се не може, јер се неможе нрименити само на једнога човека. него иа читаве две разне врсте. Ја сам ту могао иомншљатн. н занста сам помншљао. на иеколицину мојих нријатеља, којима онај онис долнкује н од којих сваки може ностати мпнистар. Није дакле вре1)ана. нити се хтела вре1)ати никаква страна ирнватног жпвота; само се један евентуалан догађај нрнватне нрпроде замислпо. да се на њега надовежу расматрања о јавноме раду. II ту, нризнајемо, могло је кога што н заболетн. А нретресати јавне нослове, па ма п шаљивим, п несташнЛм. н норугл.ивим пачином, то ннје кукавичкн: ал' је кукавичкн сакрнвати се од иаших пошалица за „завесу брачнпх одаја", као што то „Видело" чннн. Ако сте жељни „башибозука", тражите их у вашем друштву. Нн

сте навикли да „на Форму башнбозука кољете". ако не децу и женс а оно. што је многоме драже, част п ноштење. Кад ја будем објавио о каквом вашем ирпјател.у или мнннстру, „да је покрао касу н макао акта". на кад мп се протнвно докаже, не будем хтео гога порећп, нн допустнтп да се у моме лнсту норече као што је то један ваш првак чннно, онда им кажите да радим „кукавички", да сам ..башнбозук".п нмаћете нраво. Па баш да сам се ја н усудио да дирнем у приватни живот кога граПанина. ма то био н мнпнстар. којнм образом то мени могу замернтн нискарала оних људи. што су се дотле обезумнли. те пролетос одликоваше јавном наградом једног бечког новинара, којп је лане у своме листу дрзнуо да увлачп у блато својих бљутавнх измншљотниа. ие каквога мннистра. него н саме неприкосновене лнчности ? ! Момчило. ИЗ ЖИВОТА ВЕЛИКИХ ВЛАДАРА. — Једном дође нруском краљу Фри- , дрилу //. (великом) јсдап кандидат мо- '

лећи га. да му даде какву год службу. -Пег годнна". рече молилац, _мучим се да добпјем какву службицу. Науке сам свршио с најбољим успехом : ал } бадава. немам покровнтеља - — „Одакле ен род .м ?- запита краљ. — _Из Берлииа. Ваше Величанетво." — -Одлази, берлипцп не вал.ају ништа." - _Ипаксе пађе ио гдекоји изнпмак г ја бар знам два примера." — „Који су то ?- — „Један је Ваше Валичанство, а други сам ја. ц — Краљу сс тај смели одговор тако допадне, да је молиоцу одмах дао нрво нразно место. — Фридри.г II. нрнми једном аудијенцпјом неког вештака. кога је дела внсоко ценпо, ал којије јако муцао. Краљ га је слушао и елушао како ее мучи док промуца коју г ]»еч. ал' на нослетку му већ досади. _Кажите мн-. запита га краљ благим глаеом. _да ли вп муцате и кад иевате У- — _Не—не—не—нс муцам -- одговорн вештак. — _Па молим Вас,- рече му краљ, „отпевајте ми то што хоћете да ми кажете." Неколико дапа ире но што ће умрети рече Фридрих II. своме маршалу Лукезшшју : -Целу иоћ ппсам нн тренуо, а кад мн дође сан, морадох се разбуднти. да свршавам државне иослове.На то ће рећи ђенерал гро^ Герц краљу, да је требало иослове одгодцтн, иа епаватн : „СоинпелЦ. сгоуех-уонв. шоп анп. <|ие је 801« рауе раг Г е(а! роиг пе пен 1аЈге ? и (1Пта, зар ви миелите, мој иријане, да менс држава :«а т<» илаћа, да ие радим иишта?)