Српска независност

за оно 1Нто радн његово мнннстарство. него само аа оно што он лнчно радн. II у том уверен.у ои удешава нослове тако. ка(» што смо внделн. Има још неколпко тако замашних и тако тугаљпвпх иитаља фннанснјско прпроде. која још пнсу расправл.сна. а која овај каоннет желн раснравитп на прсдстоје^ој скуиштннп. као што су: осннвање народне Оанке н мононбл солн. Да бн се нашла ..с.гојн " форлнј.м- аа решење и тнх нптан.а потребан је још г. Чеда 51нјатовн1|. С тога је он још задржат :)а мннистра Фннапспје. Кад он н та нитања раснрави онако. као што је раенравио н она о желепнимком п трговачком уговору. онда ће га можда н поспЛп судба Аранина! Оволико сматрамо за потребно да кажемо нашпм чнтаоцнма о разглашеној мнннстарској кризи и њеном _счастљиво.п котџ/ а '. Бел овог објашњења не бн та промепа. што се ономад догодила у нашем министарству. имала ннкакве цел.н. на следствено н ннкаква смисла.

ПОСЛЕ ЗВАНИЧНИХ ИСПРАВАНА Мпнистар унутрашњих иослова сигурно је мпслио . да је довол.но да он 110ШЛ >е званнчну исправку> па на мах да се мора вероватн. да је истина све оно. гато он говорн у у нсправци. Са таквнм. јамачно. уверењем он је нисао исправку. коју смо нсчаталн у 7 броју нашег лнста о предајп Стевана Радошевића—Свраке н другпх неких боеанскнх бегунаца. Но колпко ,је неоеновала ова радп.а министрова. мн ћемо. мало ннже. доказати. Говорећн како је миннстар унутрашњих иослова Радошевића н осталс бегунце иредао Аустро-Угарској. те су тамо осуђенн и стрел.ани. — мн смо. као што ће се ономенутн читаоцн. то чиппли са начелног гледишта. Ми и сада нерадо улазимо у днскуснју о засебном догаћају са Радошевнћем н осталнма. Али кад нас је мнннстар унутрашњпх послова својом нснравком

нзазвао на то. онда мп п прогив наше вол.е, морамо да се новратимо на ово иитањс. Ми нн најмањс не превићамо. колнко је незгодно јавно нретресање тако делнкатних нитања: али, знајућн да је јавном иретресању овог делнкатног нитања узрок сам мннистар унутрашњпх нослова. што ннјс потпуно одговорпо. мп смо убећенн. да ће на њему битн н остати сваколнка одговорност. Несумњиво је. н но законима наше земл.е п но берлпнском уговору да С])бија ннје дужна Аустро-Угарској да нредаје оне Босанце п Херцеговце, којн бн билп у Србпјн настањенн ире бер.тнскт уовора (1 Јула 1878 године . Свн ти. као бнвши иоданицп отоманске царевипе, поетајали су самил фактом настањења I/ Србнји, сриски ио./анин За н.пх ннјс бнло потребпо Формалног ступања у срнско подаиство. а још мање полагања заклетве на исто. То је требало само за оне стране иоданпке. којн су се у Србнју наста Њ1гаали из другах странпх држава а не нз Туреке. Хил.адама напшх ноданнка мн н данас пмамо као доеел.еннке нз Труске. који су иашим ндоаницима иосталн сампм Фактом настањсња у Србнји. а ни гн су Формално стуннли у наше ноданство. ннтп су н данас заклетву на нсто положплн. Ово је тако нозната ствар да јс ннко неће еметн нп да нориче. па ни сам наш мнннстар унутарњих нослова. којп судећн ио основаности његових исправака. 'ноказује вол.у :;а то. Мнннстар бн у своме одговору хтео да докаже. као I" с>/ Ра.^ошевиЛ и оста.ги .хосе.иенч // Србнју п.: Босне а Херцеговим после берлинског уговора. на из тога изводн. да онп нису били српски поданицн после регулисања тога питања са Аустро-Угареком у смнслу акта мпнистарства иностраннх нослова од 24 декембра 1880 .V 10-д39. Мп. пре свега. држпмо. да је дужност владе била да ту погодбу са Аустро-Угарском јавио. иутем званнчнпх новпна обзнанн. како бп се досел.еншш Босанци н Херцеговцп зналн нрема томе управл.атн. А влада ннје то учннила. Незнајући ла

ту иогодбу. Радошевнћ н остали разуме се да ннсу зпалн колико ће судбоиосаи бнтп њнхов нсказ о времену њнховог доласка у Србнју Отуда н јее.у оне неонределеностн у њиховнм одговорнма о томе. Но власт. која је знала за ту погодбу ннје смела на основу онако неопредел.снпх одговора нравнтп онакве иритноставк<■ као што нх индпмо у нснравкама. па на основу нретноставака предавати л.уде Аустрији. Јер све те иретиоставке. као и уонште нретноставке. морају надаги нред Фактима. На нотврду те своје нретноставке миннстар наводп шке ннтатс нз нротокола . на коме су. код управе вароши Београда саслушанн Радошевић н остали. кад нх је тражпла Аустро-Угарска. Да је мшшстар печатао цео нротокол управе о саслушању Радошевнћа н другова. онда бн се из тог протокола вндело, да у стварн није омакч. како мпнистар .,нсправл.а". II ако на.ма није не нознато . да су баш на протоколу код управе некн од нрсданнх одрнцалн: да су онн опа лица. која тражи Аустро-Угарска. јер у Србији одавно жнве под другим нменима н презимениш- а не нод којима нх тражн АустроУгарска: н ако нпје, на основу сампх дотпчнпх акта . нпкаква тајна. да је мпнистар предао нсте л.уде н не ирибавив ЛОКП {(■ о пдентпчности. њнховој. т. ј. да су то баш они ~.1.шкови/1~ којетражн Аустро-Угарска; п ако дакле све то знамо. мн ће мо за сада да нзнесемо на јапност доказе само о догаћају Стевана Радошевнћа—Свраке н Днмнтрија Језднмнра. те да вндпмо: ло .ш <■>! они би.ш српски иолониц" о' нису: п јееу ли по закону н нравилно преданн Аустро-Угарској. Тај Радошевнћ одавно је дошао нз Босне у Србнју: као бнвнш дувапџија у Шапцу он ее нреселио бно у Жел>езн1!к среаа врачарског у округу београдском: ту ј < имао данас има асену п дсиу. а тако исто п неиокретно! имања по тоиији иотврђеној оиштннским судом под .V М1. начелннком среза врачарског нод .>? !1!Ц н судом окру-

ј

га београдског нод •>? .*Ј177. Ка онвша нореска глава у Жел.елник Радошеви!« се преселио у Београд; у Београду је држао мехапу близу »вслш.е ниварс". Био је сриски на/ јо . ц / о војннк. што се налализабележено у синску војне власги у Београду. Под .V *24 у нореским књигама општине варошп Београда. РадошевиК је и.јотно ц бео'рпј}ј нок 1п 1рЦ'о ио.пође 187го.\ине\ и кад је онштина Београдска иод • V? 8275 нитала : хо!)С ли нзбрнсатн нз сниска норез нлаћајућих глава ( тевана Радошевића бившег механџнју овдашњег. који је. вели се. сирове^ен Лустро-Угарској нреко уираве. онда унрава нод Ш 53 одговара: ..донста је овај Стеван отишоо у Аустрпју и с тога нека га суд иокаже као о.џ ељано*." Одкуда је н зашто овако гајанствени одговор управе варошн Београда: Стеван је ..отишао- н нека се иокаже као „одсел.ен" . кад управа врло добро зна. да Стеван питн је отишао. нитн се одсс.шо у АустроУгарску. веК га јс сама управа и/ЈеЈа.1о Ауетрнји. го ми не 1»емо да разбирамо. Само констатујемо да такав одговор ве11 јасно иоказује да п еама уирава вароши Београда иреКутно нрнзнаје. да са нредањем Радошевн1»а ннсу чиста посла. кад налазн за нотребно. да општннн крије истниу. Оспм тога садањи управник вароши Београда ако иас добро служи намЈЈСње. нре неколнко година као н онда бпвшп управник вароши Нсоградз дао је срнскп граничнн насош као сриском /раЈјонину или овом РадошевиКу нлн коме од осталих сада иреданнх лииа. А поврх свега тога Радошевић је до 1X72 год. служцо у онштинском шабачком суду .V 1012«", те годннс а од 1*72—1*7."> служно је као жандарм при унрави варошн Бсограда. Овоје било обоје пстнна иод именом: Стеван Ромпћ. алн да јс г<> нстн Стсван РаЈошевиб о томе је унрава ва]>оти Београда добила. услед гвога питања. одговор под »V |'»4 у Фебруару ове годипе кад је РадошевиН бно у притвору код управе. — дакле пре

општег добра стало, ништа друго не чине. него да држава сама еебе казни ни једнно <-е о томе бави. а Фидипу да буде могућно н говорити и раднти. што год му је вол»а.- А на другом меету у тој истој беседи овако одговара на питање. са шта ]с оболела и нронала н.егова отаџбина: _Та не беху без основа н оправданог узрока свн .Јслини гада тако спремни. за слободу. као што су сада за ронство. Бсше тада нешто. беше Атињани. у срцима нремногих. чега сада нема. што је н персијско богатство < владало и Јелад\ елободну држало и што се нс побе1>иваше нн у једној битци бнло на суву. било на мору: а еада јс то пропало . те свс уннштнло. Иа шта беше то V Ништа лукаво н мудро. Г>еше општс п]>сзиран.с <>них. што новац иримаху од оиих. који хтедошс или владатн, над Леладом илн јс сатрти. н највеКа срамота стизаше оног. за ког би сс доказало. да јс потплаћеи. а н највећом казно.м тога кажњаху. С тога даклс не беше могуКно купити <>д говорника и војвода ннти згодие п]>нлике за рад. коју среКа дајс често п немарнима против опрезних. ннтп неповсрења према тиранш1а. ннти у опште ичега таковог. А сад је то свс као на вашару распродано. те место тога је уведено нешто. од чега нрипадс и оболс Јелада. Па шта то У Зави<*т. ако је когод шта добио : смеј. када тај т<> нризна: мржња кад когод то томе пребаци. н све остало. •ито из иодмиКш.ања следЈ -је. Јер н ако сада налази лађа. људн. н новаца и ге спреме, и осталог. по чему се снага

које државе оцењује. у много всКој н знатнијој мс]>и нсг<> пре. ннак је то све нсуиотребл,иво. ншнтаво н некорнсно због оних. што сс дају иодмпКнватп.А како јс н<> г. МнлићсвиКу дошло д<> хсронејске погибнје и до нроиасти слободс и незавнспостн јелннскеУ Ево како: _Алп иа го онст не заборави Филии Грчне : дође на њу на нов<»: на по неком нзузетку. нонуди мнр атинској републнцн. Фокнон. који је предвиђао шта ће да буде. навалн на Атињане. да прнме мир : но Демостен који је слушао само своју страст. наговарашс их на рат. и по нссрећн. онн баш овога послушају. Фокиону <-с одузме команда. а војеку. која је била рђаво наоружана. нотуче Фнлнп. Бој је био у Коронејн год. ;Ј36 прс Хрнста,- (Нњ. I. стр. 17о.> Но рсчима МнлиКевнћевим могућно је дакле било спораз\*мл,ењс измсђу Јеладе. којој јс била девиза »слобода и нсмање никог за господара-. н Филина. којн је бно без краја влаотол.убив. који јс водно полнтику лажи и обманс. коме. као што иапред рекосмо. земл.с ни за што друго нису билс, него да дају доста новаца и војннка. који јс жнво нодржавао саможивост појсдиних држава . којн је ра<ниривао пламен раздора мећу суседним држава.ма н цел. своју најраднје иодмићивањем гледао да иостигне. Рат. што су га воднли Атпњанн п њнхови савелницн против Филипа. нијс било морална иотреба. већ лакомислено дело Демостеново и слени пркос његових сународннка. Атињани н Тнвл.ани да само не поелушаше Демостена. сто иустс среће. Њнх

онда и<> Ми.шћевићу нс би нп глава :;аболела : <• нропастн слободе н нсзавнсноети јелннске не бн било ии спонена. Накво погрешно мншљење п колпка нснравда нрема Демостену! Та Леладн нијс било впшс снасења. н само је о томе бнло питање. да ли да свршп славио нлн срамно. II пгго је Атииа сачувана од онаке нропаетн. која бн пред свпма по тоњпм всковнма осрамотнла н.сну дичну н еветлу ирошлост, јсдна ј<' од највећих ласлута Демостеновпх. Да ресумујемо сад. ко је н какав је био Дсмостен по Милнћевнћу V Био је славан бееедннк атински. којн је с.и/шап само својј/ стро/т. којн је био иоткуиљив, и који ма луши својој носи :геронејску погибију и и/)чаост своје отаџбине. Демостену. овом светлом н бесмртном имеву историје света: Демостену, _који ћс~. као што лепо каже Настелар. _увск. у току свију вскова, битн плапета. нгго сија на нсбу нсто]>нје. докле год срце куца, докле год савеет човечанска имаднс велнких н племеиитпх инсннрација-. 1 тсшко да је икад нко учиино већу неправду нсго што су му јс учиннлн Француз Планшар н Србнн Мнлићсвпћ иоменутим рсчпма. Нрећимо на Катона. Год §к>. :>. Дец. пре Хр. сазва<> бсше Џицерон сенат у храм Конкордијин. да се нзречс казна иохватапнм друговима Натилинпним : Лентулу. Цетегу. Статнлију. Габнннју и Ценарнју. Поштојеон сам с неколико речи ]к\справу отворио. ' Нај/одмч људи од Донп Емилпја Кастслара, с сспап.олског 111> рвсо Мита Ракпк. Бсоград 1x70.

буду по обичају најпре за мишљењс пнтанн дееигновани (за ндућу. годпну нзабранш копеулн. Силан н Мурена. Снлан преддожн за сву петорицу највсћу казну. Тај иредлог ирихвати друг му Мурена. а тако исто н многп бивши консули- А кад доће ред на Цезара . десигнованог иретора. ге он за мншљење бн запптан. изговори он значајну бессду. којом јс врло вешто иобпјао Снлана. п блажи г поступаксанлдајипннмапредложио. лог је Цезаров гласио: Ла преддажем нека се њнхово нмањс П]>оглаен за д]» жавно. а <»нн самн нека <-е у најбогатнјим муннципијама Д ]>же у латвору : е! нека ннк<> у будуће њих ]>ади не нзносп предлога каква ннтн иред еенат ннтн в нред народ: ко нротпвно буде радио. 'Р онога н]>оглашава сенат у наиред за не- 1 пријател.а рснублнке н "пштег доб]>а. 1 Овај иредлог Це.чаров усвоје многн прн дал.ем глаеању. н већ се мислило. да в ће и П])одрети. Онда <>пет Цицерон ка<> 1Г председиик узме реч. и својом четв]>том беседом п]н>тиву Катилине покуша, да гласање опет навратн на нут строгоети, Но т<> му пс иоће еа свнм за рукОм. 11 <-ам Силан. предлагач највећс казнв. беше беседом Цезаровом веома пол*\.1>ан у евоме мншљењу. Уетаће н<> т< ум јИ аоко Иорцпје Катои. истнна још млад сеП гор. алн иун већ оне оабнл,ности н н поколсбл.ивоетн. којом ес к*]>оз цео ж вот свој одликовао. па ће говорнти о1 [вП0м чувену бсседу. којом је жнво доказив како би ио државу врло онасно би блажс иоетупање еа завсреиицпма. и 1 ^а11. Сл». гај!. 51.

1С.