Српска независност

него што га је мннистар предао Луетрпјн. РадошевиК је дакде у Сронјн нмао непокретног нман.а: ндаћао је порез: бно је српскн народнн војнпк: бно је жандарм: радно је механску радњу: — а то све по законпма наше земд>е могу нматн илн чпннти само срвскн појпмнцн . а не и стратци. Све ово очитн је доказ. необориви Факт: да је РадошевпК још пре берлинеког уговора 1 јула 1*7х годпне постао српским *ра1јанино.ч. н као такав да је остао све докле га мпнпстар Гарашаннн нпје предао аустро-угарској власти. те га ова у Боснн стрел>ала. Рећиће нам се можда. да шшнстар унутрашњих иослова. решавајући да се Радошевић преда аустроутарској властп . ннје знао за ове доказе. који несумњиво убећују. да је Радошевић српскп граћанпн. Но бнло да је мнннстар знао. бнло да нпје знао за те доказе у оном времену. када је предао Радошевпћа аусто-угарској власти. свакако је на мнннстру одговорност за дело. које је гтало жнвота једног срнског граћаннна. II у мање важннјпм делима. па незнање нс нзвпњава нн обпчног граћанпна. А да колпко лп внше одговара мннпстар. кад незна оно. што бн по законпма нашнм н мећународном уговору. спасло главу нашем граКаннну у неправедном ::ахтеву тућинске државе'?! Тако ствар стојп са Радошевн{|евпм поданством. А да је п џреданн Димнтрпје Јездлмнр бно срнскн поданнк још ире берлинско» у*овора. то се вндн пз саме мнннстарске нсиравке. јер се нн она у својој тачцн д. видн бр. 7 овог листа не цсуђује тврдити аротивно. Па опет је мпнистар п тог нашег поданнка нредао аустро-угарској властн!!! Но не само да је мнннстар унутрашњнх нослова Радошевпћа и Језднмнра иредао Аустро-Угарској. и ако су опн били нашн ноданпди. већ је п њнх н остале ар^дао и не н.чајуГм никакве Јсгказ'. да су учпнилн крнвину злочнне категорије. 1ИТО Цеаар прсдлаже. Из беееде ове пм.чнате су особнто оне репи: Нјс 1111111 «јШ>«јиан1 тапкие^псИиеш е< нивепеопНат потша!! (Ту мн још неко говорп о Гиагостн и мплостн!) А нл лавршетку беседе учннн Катон пј>едлог. да ее поменутн пздајнипп. којп су прпзналн евојс ллочннетво. н<> обичају нредака смрћу казне к1е сопГе$81б >11*1111 <1е шани/е.^П* гепии «*а]п1аНшп гиоге шаЈогиш >пррНс11нп чишппдцш). 1 Нр»*дл«»г <»вај Катонов велнка већнна гената с бурним одобравањем уевојн. а консул Цпцерон «омах још пстог дана смртну прегуду пзвршн. А как.. сс но г. Милићевићу владао Катон у овој еенатској седници. у којој је решаван". каквом казн«»м да буду кажњенп Катплиннчн другови Лентул. Цетег. Стажнлнје. Габинпје и Цеиарнје'? Ев«. како се владао: -Овако крут човек (т. ј. Катон ) нпје могао бптп Цезару у М1иостп. У Катилнннно) завери овај с.швнн реаубликанац беше снажно полигао кгас у јеЈној бесеЈи јп с*н«т бул* б.шжи ' ирч кашгиговању криваи/и ^ беседн овој нмало је доста и за Цезара. којн је навлаш хтео да навикава народ на најбешње властоллтвде. Ову беседу није Цезар заборавно." »Књ. II. стр. 01.1 с? _ _ ШаставпКе се.

; >а!1. Гп». глр.

У дотнчној нсп]»авци (видн бр. 100 „Пстока") мпнпгтарство је пстпна набројало внше крнвпца. због којнх је Аустро-Угарска од Србије тражнла н]>едају Радошевн1.а п осталнх алн све оно. што се Радошевићу п осталнма ставл.ало на терет. иросто /е копирано из иига.на аустро-у»арск<- в.\асти. У потврду тога свога тражења Аустро-Угарска није 611.10 ирги/ожи.ш. у колнко је нама познато. мнннстарству никаква акта. нли бар решсње судско. нлн онтужне. надлежне властн. Да је тога било. мпнистаргтво бн се за цело ножурнло . да н то нзнесе у својим нснравкама »Пстоку п „Српској Независности* 4 . Но свакако ово би се најбо.ке расветлнло кад бн мнннстар бар сада иечатао сва акта о томе. По паш мнннстар унутрашњнх послова. верујућп само аустро-утарској власти. иредао је Радошевића н остале нросто на основу њеног захтева. без акта и.ги решења сулског о њиховој кривици злочине катешрије. Да лп је мппистра руководпла ирстерана услужност нрема Аустро-Угарској нлн што друго кад је тако урадно мп то не знамо н не1>емо да нагаћамо. Алн да је мнннстар. нредајућн Аустро-Угарској Радошевнћа н остале без Јоказа о њиа овој путвици. новредпо закон . баш да су РадошевиК и осталн н бнлн аустроугарски поданнцн. то ће свакога убедити овај закон блажепопочнвшег кнеза Мнлоша: 4. .За дока:; да је странац. било бегунац. било заштнћеннк. у својој ностојбпнн злочинство какво учннио. служн ће нли иресуда или иследовање судијеко илп акт оитужења од стране за то надлежне властн н то плн у орпгнналу нлн у одоставереној коппјн. На основу овнх акта решава ће попечптел»ство внутрењн дела. да либегунац нлп заштнћеник у категорвгју злочннаца снада. н да лн Ке се по томе етраној властн пздатп илн не.~ вндн зборннк 13 страна в . Тај закон. којн у осталом одговара онштим пачелнма мећународннх уговора о овоме. на и нашој најновпјој конвенцпјп са Аустро-Угарском о пздавању крпваца. још и Јанас важи у Србгуи у своу својој сгиш и снази: А Гаришаннн. мнмо тог закона. нредаде Радсиневпћа н остале Ау-

ИЗ ЖИВОТА ВЕЛИКИХ ВУ1АДАРА. Колнко је Наполечн Вчнааарта . тај највећи еамовласнпк новога доба. знао поштовати и цешпн човека којн му је смео казатн истнну у брк (што је у толико теже бнло. што Наполеон. према тадањој моди. нпје ноено брковак ма та петнна била наеупрот ћудн илн каквом његовом лпчном уверењу. — вндн се нз ове петорпјске прнче: После бнтака код Лицена. Нурцена и Будншнна иозове цар победплац врховног војног ранара. барона Лареја. да га но обнчају. заппта. колнко је рањеннка н како пм је. Лареј му јавн. да је рањенпка много внше. него што је нначе биваао поеле већпх бнтака .- томе се цар зачуди и стане тражнтн узроке. Лареј налажаше, да је узрок, осим околноетп месннх. у томе што је бпло много новака у ватрн. невештнх у покфетима и у ч\-вању од онаености. Цара т<> ннје задовољнло и он запита н друге: но како је околпна царева онда бњта ента рата те је хтела мир ио шт«» но то. ма цара каквом обманом на то склонила те лаинтанн одговораше цара од да.Ћег нстраживања. јер увераваху га. већнна је рањена на руцц ц еваки се сам ранио. да не мора дал>е војевати. То порази цара као гром; он 1-тане нпак дал>е нспитивати. а свн потврћаваху. Цар

стро-угарској без доказа о њиховој кривнцн!! Да ли ће мнннстар. н нос.те ових Факата. који очнтују поврсду закона од његове стране ири предајн Радошевнћа н другова АустроУгарској. мпслнти да се може одбранитн -иеиравкама". то је етвар његове збнл.с н иамети. Мп му у томе нећемо ништа сметати: на ко хоће нека му верује. Но даје он. тако радећп. узео на себе велику одговорност нред иепрнстрасним судом. то нпје тешко спазнтн. Мипиетар је тим својнм радом отншао на етраннутнцу. која га. пре нлн носле. мора одвестн у провалнју. у којој су пропадалн свн. којн су. као власницн. напушталн п врсћалп ирава како својнх гра1)ана тако п државна на нолзу тућниаца. Мп се. у општем ннтересу. уздржавамо од дал>ег говора у овој етвари : а време ће ноказатн: колико смо ималн право. кад смо нодиглн наш глас за ову ствар. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Данас дола:-.н крал> Италгје Хумберто еа крал.пцом Маргарнтом у аустрпјску нрестошшу. За њнх су у царскоме двору енремљене оне нсте одаје у којнма је ире 4 годнна Внктор Еманујпло. за време своје носете у Бечу. становао. Нема су>1ње да ће дочек бнтн сјајан. н ако се не може рећн да јавно мншљење у Аустро-Угарској нде на руку бечкоме двору. Јер док у влалшшм бечкнм круговпма влада велнка радост. дотле се у круговнма уставовераца. нсмачкс иартије. доста јасно нзражава зла вол>а и неко нејасно страховање због мншл.сња. да ће Хумберт из Бсча нћн у Берлнн н Петроград. Тој партнјн нзгледа. да је Беч само етапа за дал.и п прави иут крал»ев. п да у аустрпјску престоницу евраћа. штојенијс могао обпћн. То Фактнчно стојп да ће крал. ноходнтн дворове у Берлнпу н Петрограду. само се још незна иозитпвно. хоће лн то одмах учннптн пз Беча плн ће се нрво вратптн у Рпм. иа отуд кренутп на дал.н нут. Маџарека штампа. није очајавао. _Ако је то тако - . рече. _«.нда нама. иоред евпх сјајннх победа. не би бпло помоћи. и Француска бп се морала везаннх руку 1федатн варварнма." Одмах стане размпшл>ати. како да се тој заразн стане на пут. заповедп да ее рањенп на руци одлуче од осталих н напменује раиарскн одбор који бн званично носведочио поетапак рана. те да л,\то казнн све оне нгго су ее сам осакатили. Лареј инје ннкако мога«» томе веровати. што бн срамотпло еву војеку п сав народ. одс цару н каже му своју еумњу. Но цар. у кога је околпна ласкаваца све већма оговарала поштеног Лареја. намргодп се н оеекнс ее на њега: _Господнне. вн ћете ме званнчно нзвеетнти о успеху свог иет]>ажнвања. Чнннте своју дужноет!" Лареј се да на свој посао. свечано п савеен«.. иснптујући потанко еве маленкости. Време је пролазнло, мноп! су поетајалн неетрпл>нвн. највнше еам цар. Лареју докажу. да хоће цар да га нстера нз службе: ал он ее на то н не осврће већ ]>ади дал.е. Једва поеле вшне дана. јавн се цару. Овај. л>\т. неће да га пуети себи. Лареј му поручн да му мора лично поднетп свој нзвештај. нначе га неће нн давати нз руку. Цар попусти н пусти га к ееби. _Но, господнне**. занпта га Нанолеон иор\тл>нво. мислнте ли још оиако ка«» гц)е?" — -Још внше. Господару: ево вам носнм сведоџбе. да је нашајуначка омладнна кукавнчкн оклеветана: ја сам иснитао све најетрожпје па ннеам ин једнога нашао. којн се сам ранпо. Сваког рањеннка узео сам ла нротокол. пуна кола тнх нротокола г I

против. Ш1Т11 <■<■ радује. нитн мнмт ра;]Гшра за то новн нрнјател.ство с Италнјом. јер не очекује од посете крал.еве ннкаквих нажннх поеледнна. Можда је томе улрок суревњивост маџарска. што Фрања Јоснф није одредно Буднмнешту :!а место састанка?! Могуће је најзад да су маџарскн мсродавнн кругови оол.е извсштенп од у«'тавоверана. н но томе лаЈ.о је вероватно, да 1>е у овом случају нраво пмати. Вредно је још нрноележптн н мишлеље аустрнјске клернкалне па ])Т1гје. која нн најма&е не тајн својих антипатија нрема крал.у Нталије. у коме гледа највећег угн.етача римског папског господарства н гониоца католшшзма. Лпстовн тс партпје спремају бруталан н суров дочек крал.у Хумберту: тон им је тако грозан да сва аустроугарска штамна оеућује н>нхово нелојално ионашање. — Погова]»а се поуздано да ће лорд Гренвнл. одстуннтн са управе спо .Ђних ноедова енглескнх. За насл>едннка му спомпње се лорд Дербн. бпвшп мнннстар снол.ннх послова у Бпконсфнјдовом кабпнету. који је у своје време демонстратпвно иступио на миннстарства и носле неколпко дана држао нознату оштру беседу протнв Аустрпје п њене псточне полптнке. Српекп народно нрквени сабор сазван је за 15 27 Новембар о. г. у Ср. Карловцпма. из листовд

-Глас Црнсп'/рца~ ппше: .Мн»»го еу реалпнје наравн разлозн. којп нае побућују да мпслнмо да ће ее Аустрија сто пута прнје предомишл>атн но игго иође нпже испод Фоче. Разлозп су тп: Што до Солуна вал>а сто сомуна. а то се неда позобатп без чуда. На том нуту леже евакојаке опаеностп. и замке еу ту н«»намјештене тако вјешто, да бн се у њпх врло лаено могла уловнти н«»га неспретна п лакома: и онн. који мисле да би тпјем за навијек ра-сдвојилн мпло и драго. и посред жива срца погоднли ернскп народ можда би набрзо оејетлли да се находе пзмећ два опггра крака «»д ножнца. којн кад се склопе могу да пропзведу дјејство врло неп])ијатно. Црну Гору. нстнна. још не Једу те бриге. јер она на шпрокијем раменима свога народа н на оштријем зубовима својпјех главнца а под родол»убивим

стоЈе натоварена и можете нх прегледатн. - Цар га ногледа попреко. _Доста. господпне**. рсче на нстрже л»утпто павсштај пз руку Ларејевнх једва савлаћујућн свој гњев: _ја ћу то већ проучпти.- Отвори лист. погледа н етане. шетајућн се горе доле, сиужден чнтати .У једаред му се лнце ралведри. окрене ее Лареју. ухватн га грчевпто за руку н рече му дрхтавнм гласом: -Збогом. драгн Лареју. Благо владаоцу. којн има носла с л.удима као игго сте вп! Чућете моје заповеетн.- — Иетога вечера добије Лареј «»д Нанолеона његову елику украшену богато алем-к;шењем. <300> франака у злат>- н пензију од Л000 Фра • нака оспм плате му н законнте иензнје. Та је цртнца врло ретка у нсторнјн велнкнх владара. Колика смелост н колнко ноиггење треба. статн протпв ћудн и обмане једнога владаоца. на још онак«»га звера, као што беше Нанолеон! Н колпка је величина духовна у владаоца. коун на врхунцу најсјајннјп победа уме да савлада своју ћуд. своју тврдоглавост. на још богато пагради онога. који се уеудно. да му кажс нр«»тивну. ал" нстиииту. поштену реч.