Српска независност

мет којц сам себи овде .;а лалатак гтавпо. Пмлнатс* је, и ве11 је јавнии начином иредстаквенм оно нзузетни асшхнјско етжње, соје се у велнком 1»а.:мер\ рашнло оеше у народу онда. сад је он. на дан 30. НовемСра нр. г.. цмлват Г »ио да бира носланике ла скупоггнну. о којој се мвде сада јаван говор види. Јака нервозност. која је нрнродна носдеднца иногог уснл.авап>а н истрошеие снаге. мвладалаје бнла мнмгима носле велнких наших ратова. и мвај недуг имтребовао је лека и вештих л»уди којн би тегобу његову олакшалн. Позиато је такође. да се у свакмј нјшлинн болести јавл.ају иомагачн лванн и нелванн. неки нз с-ажатења према бмлноме. а некн нз шпекула1шје. — којој сада не сметају мнмги услмви погодбе. и понл да се нрима готовошћу. која је у мваквнм прнлнкама најммнчннјн појав. Шарлатанствм нигде се пије могјо толико развитк. колико у овој струцн рада човековмг. Дошло је до тога. да су се почели облачнтн у тајанствену силу духова. па се тим нутем препоручнвалн за чудесне екснерименте у нрнрмди. V историјн оваквога рада налазпмм најчудноватије појаве. налазимо. шта внше. системе п друпЈтва. која су на овако лахннм основнма ностојала. ПммоК духова н друхба шњнма требало је да се доказује па разне начине: п што је који чуднмватпјн био. тпм је п обмана јача н успешнпја била. Но најопасннјп у своме роду маКпјашн — јесЈ шојимим енгастро мити Ови нмају осмбиту вештнну мистификације — умеју тј. из трму га јп шворе. тако. да се чује нотмуо глас п говор. алн се не внди одкуда долази н ко говори. — н нонлашенп свет помнслн да то духовн говоре н журно тра;ки тумаче овога чуда. II тумач се сам јавл.а: он је тај истп што је и чудо нрмизвем. Он се за тпм етавл>а за посредннка између духа н прнсутних: нита н добнја одговоре од њега: водн га за собом тамо где потреба захтева. н на послетку сва се ова страшна драма завршн нануњеном торбом варалцце. — Сличап томе призор видежи смо мп сада и у нолнтнчној нспхојатријн нашега друштва. Као свуда. тако и овде јавише се нрачаре ибајалнце: али највећи успех н корнсти задобише енгастромити у преносном смпслу те речи узетп

л ие? ДА П03НАМ0 НАШЕ ..КЛАСИКЕ"

(штшк) Напред смо реклн. да г жикотнма г. Мљ1ићевнћевим има и п«» неко пме. за које нсторнја евета не зна. Да потврднмо ове речи наше. Коме је непознато име оног Грка издајника, што је за доОру наг|1аду провео једном стазом једно одехење Ксеркеове војеке. да о<5термопилеки кланац на да дође за лећа Леониди н његанр Јуначким друговнма коме је непознато име Ефија.па 1 Коме је дал*е непознато. да је тај издајник био родом из етаре тееал< ке варошн Трагин* ТоиГгод . и да ее е тмга име Е ф ијалта замењује и називом : Трахињанин ? А шта читамо у г. Милићевића ?! >('ад већ и Кееркео почне двоумити о пролазу кроз Термопиле. кад тек од некуда враг доиеее некакв-.га Тракинија из ок -лине родом. који је познакао еве стазе н 6огазе преко нланине.- <Књ. I. етр. 102». И таких погрешака има у животнма Милићевнкевим. да име неке знатне личноети Фигурише као име неког меега. Године 83. пре Хрнстова роКења поттче Сула понтијеког крал.а Митридата и нривудн га на мнр. под врло тешкнм уеловнма; а ,1а бн за извеено време епречио свакн уетанак у азијским нровинцијама против Римл.ана, он нред по-

У једном усамљеном. онустелом и мрачнмм куту нашег полнтичког друштва. о коме су се само неке страшне ириче с.и/ша.к:. саставила се једна мистико-полнтичка дружнна. од смрте л>уди. којнма је хлеб од политике. па ма какве. добијенн сладак био. те се ту веџбаху и отуда се јавл>аху као нека -с више~ задахнута религпјозно-нолнтнчка секта. која смера да друштво новпм снстемом нреиормдн. Ово је био носледњи начнн и крајње средство. које га се латнла нзанКала веК и престарела иартија иегдашњих конзервативаца. те да своју жалосну екзистенцнју мдржава. — онако исто као што раде и жене које се нод старост дешператиом послу врачања н бајања одају. У згодпом момепту. прн снмптомнма душевне растројености у народу. јанл.а се ова дру:кнна. Она се јавл-а нм начнну енгастромита. — она говораше из трбуха. II мн слушасмо глас њен. као глас духа. а лпца њена не видесмм. Мнмгн у народу још беху у буннлу н нрезаху пред страхотама рата: а ме!л тнм дмлажаше нм миро.ћзгбивп глас духа. који рат осу *ђује : многн мцлакује жртве потрошак н штету ратом прнчнњепу. мпмгн је још гладап н не може да се заснтн. а чује у нсто време утешан глас који општу еконоглну сре Ђу и богатство обећава: многи испаштају своје грехове у тамшшама. многн се још налазе у трзавнци. а глас од некуда долазн којн каже. да ће доћн неки л>удн којп ће м правду и неиравЈу задовољити. па се н зји као и добрн зарадоваше. II тако то свебндо 19. Октобра прошле гмднне: а тога дана.јавпше се н тумачи чудесннх прилнка и ноставнше се народу као посланпцн и нзвришоцн волл* онога генпја којн је до сада народу невнд.ђнво говорно: онн постадоше управшшн овој земл.и. којој је. по старом пЈ >едању сућено. да њом свако чудо. па н неке _Туке" и ..Манџуке" овладају. На глас њихов нскупише се пз мрачнпх скрпвалншта свн који с њнма једно -нодобнје" чнњаху н пммогоше нм у раду њиховмм. Доће тридесети Новембар. и овн се свн јавише на бпралнштнма нмсданнка. Слаби н лакоумни иоведоше се по њима. а здрави н нрн себи л»удн стојаху нзпенаНенп чудом. н молнше Бога да ова напаст не остане дуго н да без велнке шкоде преко ове несретне земл>е пројури. Под мваквим дакде утппајнма н

вратак евој у Италију оетави евог иодзаповедника .7 уиџја Мурену е две легије у Азији. А шта инше г. М—ћ ? .Поштоје Сула угхавно мнр с крал»ем Понтнекнм. оетавн а Мурени заповедннштво над Азијом. а он се с војеком вратн у Италнју." (Књ. II. стј ). 57). И ову погрешкл- да нрибележимо. Оппгге вахне нгре н еветковине иарода јелпнског биле су. као што је нознахо; игтмијгке v Коринту. н*м*јск* у Немеји. питијск* у ДелФнма. н олнмоијске у Олимпији. Од ових игара најкажннје су олнминјске код келичан<*твеног храма Зевеовог. где ее еваке четврте годиие скупхао народ из свију к]»ајева Јеладе. па нграо. певао и вееелно ее.Где ее омладина надметала у утркива&у иешипе и на коњу : где су књпжевници евоје сународнике одушевл>авалп бееедом и причањем из народне иеторнје. Изме),у оеталих књижевника зна ее за Платона. да је долазпо на ове игре и светковние. које еу. ка«> што рекоемо. дрхане у Олмжшшјч. меетл- једном у покрајини Мшди у Пелопонезу. А нгга чггамо у г. Мњшкевика ?: _Философ се овај Шлатон | одхиковао дивном проетг»том и емерношћу. Дошавши да види игре на Олимпу воје еу ее држале сваке четврте г«»днне, итд.~ «Књ. I. стр. 147». Па пгго је погрешака г. М—ћ учннио у пнсању грчких и римскпч имена. т» је иггогод оеепримерио. Тако

овакм нездравнм нрплнкама друштвенпм нзабратн еу иосланици за скупштнну. према кмјс»ј сада мдвећ пемим носам узпмам. ставл.ајућн је за нредмет мвмга јавнмг нретреса. .Впделм" је требало чнтаве дне неде.ве дана док је нроучило наш нрмграм, док се сетнло да је .некмјмш 1#5У год. казао: «да њему не треба иоиуларитет него пукторнтет* н док је уснело да смисао нашег навмда нз Хамлста изирие у виделовачку несмнслнцу. Та несмпслнца је мчевндна за свакога. кмјн само нема уза се каквог — прОФесора логнке. Иато нала:шмо да је сувише н дока:швати је. Што се нак иоиу.шрности тнче. то је -Нндело" н његово друиггво могло ве1» до сада. на своју велнку жалост. нскуснти. јл је нмнуларност као н срећа женског рода. те да се онога држи. којп не трчи за њом. а да бега мд онога. који јој се намеће. П0У1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У -нмнмспмј- Носнн развија И\"стрнјска влада. у свима иравцнма велику радл>пвост. У сооразуму са римском курнјом нменовао је недавно аустрпјски цар. Др. Стадлера. прОФесора универзнтета загребачког. за католнчког архнјспнскмна босанског н херцеговачког. Но1ш архнјеипскоп нма задатак да уреди католпчку цркву у тнм нокрајннама. у којпма. по рачуну аустрнјскнх статистнчара. нма нреко 260.СИШ католика. У ('арајеву ноднће се семпнар за образовање китолнчког парохнјског свештенства јер дм сада су све обреде католпчке врпшлн калућерп нз разннх редмви а нарочпто тако званн Франппсканн. Кам што бечкн лнстовп јав.1»ају. архнјеинскоп Стадлер нус тнће бркове. јер Босанци нећс да знаду за попове који немају бркова. Очевидно је да рнмска црква одступа н од самнх спол.ннх обрсда. кад налазп да је тм нужнм ла иронаганднсање католтшзма мећу иретежнм нравмглавннм нармдмм. кмАепнНих >еаиги.< — Кмилнјс Скаур иише нрема Француеком чптању Км».1о Скор <11. 76). Ага1ш> — Арат — иншс Лратуш <1.. 40». Саепјнапј — станивннцн старе сабинске виропга Ценине (Саенјпа:. дакле Ценнњани — ипше Кшинијани^с «I., 271. С. Каћпејн.4 1л|#сшо* — Кај Фаорнцнје Лусцнн пшпе Кајс Фабриције Луско <Г.. 216). Севш&НВ — Цетег ш«»знати дрм Катнлиннн I — нпше Ктсхус (II., 64.» Са1сћеЈон — Калхед»»н — пише Ла.ше локија (II.. '*».">»: тоје така иста погрешка, као кад бн се Ваћу1оп пнеало Навнлонија место Вакшон. СЈосКда — Клодије (нознати рнмекн (пћипив р1еШв. Цниеронок непрпјате.и — пнше Клаулијс <11.. 101'). Си. Рошрешз — Кнеј Помпеј — пнше Корнелије Помаијс (II.. 75). Спниввпв — Кримнс — нпше Кримма «1.. 219). СпшШтепанЈ — етанмкншш еабннеке вароши Крустумернје (СтвЈитепак дакле Крусгумеринцп — пшне Крусгуммнијани/л (I.. 28). (ЈаЈеппн — Галсн — ншне Га.хијан <П.. 220). к АешЛЈив Гаи1№ — Луцнје Емнлнје Пауло — ипше П\ублиј*) Паллс Кмлиго (I.. 247». Трострука погрешка. 1легашв Маеег — Лнцннпје Мацер пИше Луциниј* Марцер (II.. 10'м. Римска историја не зна за ^геш« Гисјцја. веК за ^епв 1лејпја. из које је и иознатн триумкир Сгамшк

јн се навнкао на своје православпм свештенствм. Задатак је правмелавног свештенства н свпх прнака у Бмсин н Херцеговпни да поукмм н нрнмернма заштнКују нравмслав ке н да чувају народ од могућих ногрешака. — У нсто време изабрао је заједничкн аустрнјекн мннистар Фннанснје. Ј оснф Славн. којн уједно управл.а Босном н Херцеговнном. задарског проту ЂорКа Иикмлајсвн1«а да у тпм покрајинама проуКн стање свештенства н цркве православне н да му ноднесе о свему опшнран пзвештај. Бечка влада намерава у Сарајеву да заведе бмгословнју. разуме се, акм бн владин нзасланик то преимручнм. о чему скоро нема с\-мње. јер Ауетрнјн 1»е увек бнтн имвод.ннјн српски богосјовн нз Сарајева него свештеншш којн су се учнлн у Београду. Карловцнма н т. д. — Кам курнј»1.;уч бежежнмо веет нарнеког кореспондента атинекнх новина „Ора~ , пм кмјмј еу Бнзма ]1к н Гамбета у Нарзнну сиоразумели се о потнлној нмделн света. Гамбета нанушта нраво на Елсас п Лотарннгнју: Бнзмарк раснолнже са Турском по ћеФу: ФранцусКа нродужава своју кмлмнијалну полптнку без сваке еметње: Грчка ее нјмнпнрује. Вадава. Грци и ири поделн света најбм.1>е прмлазе. — КрШШЕО см»» нмалн правм кад смо недавно јавнлп. да сс Турска само заноси кад мпслн. да је умнрнла Арбанашку. сведмче најнмвнје веетн из Скадра. Пм тим вестима пмлван јеДервнш паша у Царнград јер је таммшња влада мншл.ења. да 1»е стрмга управа мвмг паше још веКма мтућнтп Арбанасе мд Султана. У Цариграду су решнлн да пмшл.у Арбанаснма нмвог гувернера. са седнштем у Прнзрену. коме Ке задатак битн да благмшћу п нредусрет.швмшћу нзмнрн Арбанасе са Турском. Као мбнчнм. Турска влада н сада се дмцкан сетнлл. да једпннм могућим путем. нутем задовохења измири се са народнма балканскпм. — У Немачкмј је јуче почела нзбмрна бмрба за државнм веКе. Какм владнна. Бнзмаркмва. иартпја. такм

I.. 1лејцјич 1лии11чч — Луцнје Лнцнније Лукул — ншпе Луцнје .7 г/>/инијс .1 увуло <11:. ('»."»I. ку.чапЛег Лисандар — пише .Чиканлар ( I.. <51 1. Маген> Кипи> Саин11и> — Марк<1 «1»\рнје Камнл — Марко ФаОнј- Камило <1.. Н*4». ^апкмЧки* — Наулох — ннше Нау.\>ч> л Ј-нја (II.. 1^21. Хешеа — Немсја — иише Нимија <1., \ли. >»*ешем> Немеза пнше Н*чезиса <1.. 125). Г180н<?> Пнзони — нише Пиаани (II.. 1И|. ГошреЈи^ Марш> - Помнеј Велнкн ннше ее-гнки Полиијс «11.. 58, 75|. Ргае1ог иг1»анив — градски нретор пише урбански ггретоЈЈ (II.. 124». ГиГеоН — Пчтеолп — шпне Пи\и».\е (II.. 154). >епа — Сена — инше Сијена (II.. 10). >ехННк — Секетилш- — ннше < 'екстилије «11.. 136). >«(11а -- Сула шппе према Француском чнтању Сгига <11.. 55). 8и11а КеНх — Сула Срећни пишс*> Срепни Сила (II.. 58): -срећни Сула" казал<» би се латннекн 8и11а. Ното ГеНС1881т0б. >1ша <огиш) — Суза — нпше Суц 1.. 204). Тасћоа — Тах — инше Трак «1.. 144». ТеппЈпив »рнмскп Бог граинце> — Термнн — иише Термо <1., 32). ТЉепив — ТиГ.ернје — пише Тиверијс <11.. 137).