Српска независност

— 39 —

и све оиозицнјоне партије развнле су, досад у Немачкој, нсвп1>ену енергнју. Нарочито либерали немачки, са чувеним н иризнатим њиховнм во1>ама као Вирхов, Момзен, Форкенбек, Ласкер и други. снремпли су се најодсудније да поделе мегдан са Бизмарком. Политичкп свет је .јако радозиао на исход ове борбе. ма да ее унапред. доста познтивно, може тврдити да 1и' гвоздени канцелар немачкн изићн из ње као победнлац. У ннтерееу општег напредка желети је, да се пемачкн иарод једном већ еманцнпује од свог властољубног Бизмарка, којп без пужде и потребе. занемарује. управо жртв\-је сав унутрашњн развптак, ере1)у н благоетање народа немачког због своје спољне освојачке н днктаторске политике. — Напш данашњн државнпцп опет зансмарују сгшл.ну полптнку Србнје и онет иема у земљп — видљивог напредка. ИЗ ЛИСТОБЛ а,, стр:гхсз;:2сзс — ..Застава- пише: г 11з Цариграда јавл»ају, да је на Светој ГоЈ?и калуђерска ; СпЈна букнула. Грчки калуђерн завадилп се са словенскнм н румунским. Дариградска вест није јасна. алн изгледа. да су узрок зађсвпци новчане размнрице. У Цариграду се инак боје, да се из новчане не изроди полнтпчпа зађевнца, а то. веле, може врло лако бнтн. Што се тнче броја једне и друге монашке војске. по грчкнм намастирпма нма.до својих8000 кал\-ђера. а но словенским око 2700. румунскн манастири броје 300 до 400 монаха. То су заиста чнтаве војске, које всћ могу бојак битн. у Светој Горн нма вншс српеких намастира. задужбина старих ерпскнх краљева. као Хилеидар, Ватонед и др. 6. сјссвенсззз: Гуски лист п ј Волноје Слово~ доноси у 10 броју. којн је цензура узантила, ппсмо једног нпхплисте, у ко.ме се нретреса жнвот н рад појединих нартија у Русији. На че.лу њиховом спомнње пнсац прво партију народовољаца (но нихилистичком листу -Народна вол>а~) н партију такозваних иародњака: обе партије траже све за народ н од народа. -Вољноје Слово~ одговара на то. да те партпје за- 1 борављају да се нод народом не разумевају само сељаци и проста светина, но да се п вншн имућнији и образованисталежи морају у обзнр узети и исто тако задовољнтп к".о тај _народ." С тога су нсдовољне соцнјалнстичке идеје. народу се морају дати полптнчке елободе, уставне установе. илн нх он мора нзвојевати. -_Чисте лсоцијаисте" као што су народ

ТЈ1)епи8 Сггасс1шб — Тпбернје Грах нпше Тиверије Грак (II.. >55). ТЉ. 8етргоши8 вгассћив — Тнбернје Семпроније Грах — нпше Тит Семпроннје Грак (II., < ч ). Т. Массшб Р1аи1н8 — Т. Макцпје Плаут — ппше Марко Лкције П.гаут (II.. 18). ^'еМопеб — Ветонн — пише ВеЈстони 241). Многа нак грчка н рпмска нмена нисао је са свнм недоследно. Нека казује српски на два. а нека и на три па н на четнрн начнна. Тако АриНа — Апулнја - пнше Аиуља (1., 24Г>> и Пуила (II.. 14Х). ВоеоИЈ — Беоћанн — нише Виотињани (1., 142) и ВиоКани (I.. 149). Саилае — Кане — ппше Кана (I., 247) и Кане (II.. 2). СагНшЈго — Картапша — нише Карташ (I., 221), а одмах на другој страни Картањна (I.. 222). Сћаегонеа — Херонеја — ппше на два начина. и то оба погрешна : Коронеја (1. 17Г>> и Киронија (I!.. 182). Сопб1ап1ш8 — Констанцнје — нише Конеганц (II.. 229), Констанције (II.. 229), Констације (II., 230). На двема страиама, које су једна уз друту, нише дакле тројако. Согопеа — Коронеја — инше Коронија (1., 242) и Коронеја (I.. 151). По г. Милићевићу излази дакле да су Сћаегоиеа | и Согопеа биле једно исто место. и то Коронеја, а излази, и да су била три различпа места, н то Коронија, Коронеја | н Киронија. Каква збрка! Е*гипа — Етрурија — пише на четири . Ј. ♦ -

њацн, јако сс варају кад презпру нолнтнку н лнбералне уставне установе, јср то су права, која модсрно човечанство захтева н која једнно олакшавају слободу развитка у свакоме раду. Није најглавнпјн задатак натриотске тежњс да се еамо руиш, ие1» и да се ствара. Партија -Народне Воље" само је рушнла и сметала оннма који су стваралн: њихов тсрорнзам ностигао је сасвим нротивно од онога што јс хтсо, онје обуздао реакцију и произвео ванредно стање. и в, страни. „Полит. Коресн.- телеграфншл - нз Београда под 12. о. м. „Александар Ннколић ннж. пуковннк одређен је за нредставника српске владе ирн лицитацији, која ће се у Будимнешти. усљед распнсаног конкурса од сгране угарске владе за граћење савског моста, држати. Мнннстар Мијатовић ради на општој џумручкој тариФи." Као што се видн. наш се мннистар задовољно што је конкурс само на маџарском језику раеииеан : мн ћемо причекатн на резултат н ако унапред можемо рећи да ће испаети но вољн Маџарима. Кад се тако ради. онда је сасвпм излиишо да се још троши н на нарочптог представника. — -Пест. Лојду телеграФишу нз Букурешта, по једној београдској вестн. да ће народна скунштнна. као што се н у Румуннји раднло, нрогласнтн у Србпји краљевство. дописи Ниш. (Ј. октобра 1881 год. Кад би когод сада завирио у нашу душу, могао бн се уверити. да у њој преовлаћује нек » чудновато стање. Нема внше оне радости н леннх нада. што нам надимаху грудн, после нашсг ослобођењанз нетвековног азцјског робовања. Свакн од нас брпжљнво меће руку на срце п инта се: шта је ово, какова нас несрећа снаће тек што дануемо душом. и тек што осетисмо тонли загрљај наше рођене мајке Србнје ? Мн н ако ннсмо бог зна каковн политичари, то н опет имамо природне српске свестн те схваћамо и нојмнмо да садање стање у Србији ннје онаково. каково бн трсбало да буде према нашем народном н нсторијском позиву. Па које томе крив питамо се онет. Ннко други но они, којн су лакоумно створилн ово стање. Мудрост оних људи. којн су потпомагалп нашега внтешког владаоца. да оствари велики задатак народни. умела је да нрнбавн нашој држави све услове. којима се тековнне народне могу учврститн н очуватн. па н нрошнрити. II ма како викали разуздани људи. против људи признатнх патриота. Факта јасно сведоче. да су онн раднлн само о добру државе н народа ернског. У кратко да речемо. стање Србије до 19 Октобра нрошле године, било је таково. које је свакога Србина задовољавало. н крепило му наде на бољу будућност. Али људн, којн тога дана примише крму државне управе у руке одведоше за не нуну годину дана наш државни брод, нз енгурног прнстаништа

начина: Етрурија (II.. 107). Тошкана (II.. 164). Тоскана (I.. 244). Тотканска (II.. 101). Енрћга1еб — Еуфрат — ннше Еуфрат (I.. 14) и Јефрат (II-. (5(3). ШегароНз — Хнјерапољ — нише Хијероиољ (II., 21(ј) н Хијераила (II., 232). МахенИнк — Максенције — ннше Максенције (П.. 223), а одмах на другој страни Максец н Максенц (II., 224). МеШеб — Мент — пише Ментес (I.. 7) и Мент (I.. 11). Ме(ароп1иш — Метапонт — пише Метаионта (I.. 55) и Метапонт (I.. Г)7). МеЉопе — Метона — нише па једној нстој страни Метон н Метонта (I.. 173). 01ун1ћиб — Олинт — пшие Олинтија (I.. 161) и Олинта (I.. 174). Тће1Јаш — Тивљани — иише Тебани (I.. 101). Тивљани (I.. 1Г>А) и Тиванци (I., 157). Уо1бС1 — Волсцн — пише Волскви (I., 74) и Волсци (I.. 78). Итд. Осим ових ногрешака у ннсању"' грчкнх н римеких имена чинио је г. М—ћ још небројено много других. И у павођењу годипа, кадје што било чннно је г. М—ћ грдне погрешкс. Тако н. нр. у њега чнтамо : -Битка у Коронсјн (место код Херонеје) била је год. 336 ире Христа" (I.. 175). — А коме је ненознато. да је она знаменнта битка. у којој јс Фнлнп саранио слободу н независност Јеладе, била год 338 пре Христа ? „Демостен је нрсминуо год. 332 нре Христа- (I., 188). Ову годину смрти Демостенове навео је г. М—ћ но Блан-

међу оиасне „чеврнтнјс," гдему се основа сваки час разбнја, а његова једра свс више и више деру ветрови туђег уплива и интереса, тако да је оиасност блнзу е ће скорим да утоне у страховиту бездну, која носи Фатално нме: ^сфера интереса" Мп смо нз овога српскога неторнјом освећенога места. још зимус прнлнком раснраве на скупштинн о уговору жељезннчком са Бонтуом говорнлн н узвикивали оннма којима је трсбало да стану на браиик вишнх народннх интереса те да тај уговор одбаце, јер је он но нас штетан. и потпуно нас економно упропашћује, шта внше и нашу политичку незавнсност чини илузорном. А.ти на нашу жалост, наш посланнк, даде се уловнти у вигове „виделовачке и , те нрнстаде уз све што јс влада хтела. Мп нећемо да дубље испитујемо, штаје нашу старину, руководнло да нсслуша нашнх наиомена. но да се поведе за оннма. којима најмање лежн на срцу добро народа п државе, по нм је само цељ да се науживају властиУ Али ма шта било, он је за осуду, н мнслимо да он већ сада осећа грижу у својој савести. јер видн да му свако живи окреће лећа и са чудноватпм га ногледом гледи. Но да оставнмо њега на страну, време те и њему, као и оннма којн многе кратковнде наведоше у тешкн. неоиростнви грех, доћи. да пожању достојну награду. за свој рад. У тренутку, кад је оиасност за наш полнтнчки и народни опстанак највећа када се са свију страна натуштило, када се око српскога државног брода котрљају страховити вали. иретећи да га сваки час утопе. у том часу проснјава зрачак, са мутног нашег хорнзонта Нојављује се _дружина за иотпомагање српске швнжевности. Мисмо у нашем садањем очајном стању увек бацали наше погледе, на коло оних људи који су нас и ослободили из роиства. знајући да ће онн свом снагом радитн да се опасности избавимо. Па сада вндећн да су се скупили п ирегли да свом снагом стану на браннк народних ннтереса. као да нам се тешкн камен с грудн скннуо. Облак. кога _видсловци - наведоше на нас. њих оросн. а народ покоси у сваком погледу. Крајње је време да свн елошки цренеме уз заставу -срнеке незавнспости,- како би се облацп разагналн. н страховнта туча престала. -Дружина за иотпомагање срнске књнжевностн.- наћн ће потпуно потпоре код свега народа српског. а особнто у новооелобођеннм крајевнма, јер мн најбоље зиамо шта је по туђнну робоватн. па хоћемо свом снагом да прнјонемо, да се нама најдрагоценнје благо — слобода наша, сриска слобода очува. У добрн час нека је рад: -дружине за потномагање срнске књнжевностп!" А. Р. Врања. 10 Октобра. Радосно ноздрављамо органнзацнју народне лнбергине партнје, којој је опште уважена цел _потпомагање српске књпжевностн - . а прган днчна _Срнска Независност.- Првацнма либералне партпје

шару, који у I. свесцн стр. 274 иише: Оето81ћепе тоП Ган 332 а\ ан* по!ге еге. — А коме је ненознато. да су једне нсте годнне. 322 пре Христа, умрлн највећн беседник н највећн философ јелннскн, Демостен н Аристотел ? -Цезар Август, пмператор римски, родио се 63 године пре Хриета (II.. 128): умрво је * годнне но Хрнстову рођењу (стр 138): кад је умрко, беше му 7(1 година (стр. 137).- — Цар Август родно се доиста 63 год. пре ТСрпста. н живео је доисга 76 година : но кад се те године родно, н кад је толико жпвео, онда је морао доцније умрети. а не 4 год но Христову рођењу. као што је доцннје н умрво. т. ј. год. 14 по Хрнстову рођењу. Годнну смрти Августове навео јс г. М—ћ погрешно по свој прплици по Бланшару (П. књ.. коју немамо нрн руцн). А ту је исту погрешку пре њега г. 1 «^09 учннио н покојнн Евтнмцје Ивановић : н овај као год и г. М—ћ није дао себи труда. да израчуна, да лн може 76 година жнвети онај, којн се 63 пре Хр. родн. а * иосле Христа умре. „Мецена је иреминуо на 4 годнна ирс Христа (II.. 142): Мецена је иреминуо око к година ио Хрнстову рођењу (II., 147).- — Двапут, разуме се, не може сс умретн. И Мецена је као п другн смртнн људи једанпут умрво, н то 8 г. пре Хр. -Плиннје, славни ириродњак латински, родио се 23 годнне прс Христа" (П., 161). — За 46 годнна касннје родио се Плиније : родио се за владе Тиберијеве године 23 иосле Хрнста, нтд. (Свршнће се.)

н доликује тако дело, Они су се ваздан одлнковалп што су иред собом има.ти велике народне цели. н што су за те цсли радили срестви.ма достојиим, нросветннм. За ово су на сва времена светли сведоцн: уставност, незаписност и нроширење наше миле отаџбине Србијс. Такој органнзацијн народне лнбералне нартије нарочнто и.мамо узрока да се радујемо и да је иоздравимо ми овамо у ослобођсннм нрсделима српским. Ми врло добро знамо и никад ни мн ни наше потомство неможемо заборавити, да је народна либерална партија једнна имала срца и учешћа за нае. док бијамо у турскоме ронству. Јест. ми врло добро знамо, ко је у судбоноеноме добу као пилат ирао руке од наше судбине: ми врло добро знамо, ко је себичњачки говорио. да нашнм ослобођсњем неће његова њнва бити већа! Дакле не само да ннје било учешћа за нас него је спречавано да га буде. Нанротив томе кукавнчлуку. нартија је народно-либерална еветлим родољубљем и државннчком мудрошћу мушкн прихватнла дело нашег ослобођења. Партнја лнберална је дакле оеведочпла, да.она радн: за ослобођење евојс. браће нз туђинеког ропства. за увеличање п срећу наше мнле отаџбнне за неувелу славу, нашег витешкога господара н светлога владалачког дома 06реновића! Природно је. да ми према овој иартији нмамо поштовања н захвалносги за наше ослобоћење. и ноуздања за најлепшу будућност наше отаџбине и свега ериетва. Ирнродно је. да мн желнмо овој партији, да сс све више. ненадмашно сиажп, н да се све боље. најугледније организује. А сад највише то н јесте нотребно. Иред нама стоји тек срећно отпочети задатак српског ослобођења и уједињења: како жел»но. али н ноноено. ми гледамо на Прнштину. Призрен... Ко ће боље да наставн рад за тај задатак него онај који је бно вољан и кадар да га заночне? Али, на жалост, док смо са ови.м задатком тек у иочетку, дотле се већ и с друге стране отварају врата туђинштини... Појачана снага треба сад. да сс пре свега заштптн ерпско огњиште да се заштпте наше дичне тековине. и да сс наставн рад на задатку српског ослобођења н уједнњења. За такав задатак само је народно диберална партија осведочила своју вољу н евоју енагу. Ми с поносом гледамо где она донста н прпбира своју снагу за тај задатак. својом солидном организацнјом. Мн смо радосно иохнтали де-гом да узмемо учешћа и да оеведочимо нашу оданост. Ио правилима за ту органнзацију мн смо овде одма саетавилн иодружину -друштва за подномагање српскс књижевности-. За српску књпгу, за срнску веру. за сриску слободу н незавнсност мп залаже-ко свеколпке жртве. А да ће народно либерална партнја за ову свету цел народну наше иожртвовање умети и хтети најдостојнЈГЈе да употребн, то нама најбоље сведочи наше ослобођење. Жпвело друштво за нотпомагање ерпске књижевностн народне лнбералне партије! ИЗ ГУ1УМАЧК0Г ЖИВОТА — Глумац Фут је бно у своје доба ннј бољн комичар енглеске иозорн^ше. Ал* једаниут му се некако зажелн. да се иокаже уједној од најтрагнчннји улога, на избере тога радн улогу Г»рута у Шекспнровом Цезару. Сваки га је одговарао од отога н нрорнцао да ће страдатн: -Држи се човече, свога носла. окани се тога што не разумеш !- Аја! Он хоће да нрнкаже Брута. да се види. како је он и као трагичар великн глуман. Управа на послетку, попустн: комад се огласп. н радознали свет. желећн да видн шаљивчнну Фута као Брута. нагрне листом у нозоршпте н чека ночетак. Ал* евакн се сећа, штоје Фут нначе. а то сећање сваког располаже на смех. Нн једног озбиљног лнца. — Диже се завеса н гледаоцп се саевим уозбиље нрвом појавом днвне трагедије. док Брута још нема на позорннци. Завеса надне н еви сад очекују иојаву. где Брут замишљено седи за етолом. главу наслонно на руку, на ннта свога снна који улази: „Шта хоћеш ти. снне мој ?" — Онст ее днже завеса, Брут озОпља седн за етолом, зад\'0љен у суморне мнсли. Ал", но несрећи. дошуњала се његова црна нснна на нозорницу. иа стане њушкатн око евога господара. Овај. у заносу своје улоге и мислећн да му долази снн, диже озбиљно главу и запита свечапнм, бони.м гласом: „Шта хоћеш тн, сине мој ?" — Сва нублпка у грохоган смеј н нредстава се морала прекинути.