Српска независност

— 44 —

Између ош1 1фавила црквени, правило 2-^-мо светн Апостола каже: ^Иже на пења.1сх рукополагајај, с рукополагајемим да извержетсја и отлучитсја. и — Као што се видн евети аиостоли, ценеКи руконолагање као дело божије благодети. нису моглн доиустити да се ова благодст условљава новцем, јер би то богонротнвно било. Па зато су иод нзвршењем из чпна забранили Енискошша, да узимљу паре ири рукополагању. Ова забрана увек је у иравославној цркнн нризнавата и уважавана. А шта се хоће законом о таксама ? Њиме се хоће да владика при рукоиолагању наилаћује нрописану таксу. А то ће рећи њнме се хоће да владпка благодат Божију прода на рачун државе за нзвестиу цену V Дали се пак са овпм законом не потнре значај горњег канона апостолског, н дали се њиме не уводи у цркву дело које за собом вуче штетне последице за нравославну веру, и дали то није нротивно нашем уставу ? ? ? — То остављамо да цене они којима је истина стало до уставности. до цркве и православија. — А ми од наше стране нзјављујемо да се закон о таксама за рукополагање не може сматрати за закон. 1. Зато: што је њега донела народна скупштина без суделовања јерархијске власти црквене. а она је за решавање оваки закона ио самом уставу ненадлежна, 2. Зато: Што се њиме руши канон црквенн. који забрањује узимање новаца нри рукополагању. 3. Зато: Што је овпм законом новређен устав земаљски. као лајвећа светиња народна. II према свему наведеном ми у име иравославног Клнра српске цркве. нротествујући најодсудннје иротиву овог закона, тражимо: да га влада иознатнм јој путем опозове,. иехтеднелн влада то учинити, онда очекујемо од јерархијске управе црквене, да га огласн за раскол. и да сазове сабор те да се одбију ови напади на православну цркву и њена поставлења. А Његовом Високопреосвештенству изјављујући најтоплију захвалност, што је остало верно традицијама срнске цркве. н што је чврсто стајало н стоји на одбрани иравославнја кличемо; Живио велики Јерарше свете цркве Хрнстове. Слава тн!

ИЗ ЛИСТОВА

а,, српсзсЕСЈС „Самоуправа- у 11 ( Ј броју под насловом _ Награле на аспиту " саопштава раснис министра просвете г. Стојана Новаковнћа од 12. маја о. г. Г1. Б. 2938 у коме се _налаже учитељнма. да све књиге које буду добијали од иојединих нријатеља школске омладине и њеног напретка не смеју раздавати деци. док за то не добмју одобрење од г. министра. . 1а би му ово наређење изгледало као умесно, он га скрива за неке захтеве пауке о васннтању и каже: да се велик/1 пажн>а обраКа на оно, што Ие се деци дати у руке. а нарочито у тако свечаној прилици као што је одликовање на исаиту, или другом приликом. као наградаза трудг Даље пише исти лист. да је министар разаслао основннм школама _за све разреде, књиге таквог садржаја, којснемогу разумстн ни деца млаћнх разрсда гимназије. као што су н. пр. п Живот и дела великих л.уди-. -десет иарпг ндруге за које нико, не може рећи. да би се но захгевима науке о ваепитању могле дати децн првог раз. осн. школеу руке. и Најзад завршује : -Овнм ностунком г. министар је сам изиграо мотиве свог наређења. да ли иамерно или не, то остављамо њему да каже. а ми смо уверења. да г. министру није било збиље до тог. да се обрати нажња на књиге које ће се деци на испиту поклањатн, већ да се гу за нсдагошки захтев крнје нека шнекудација. У овом уверењу подржава нас још и то, што г. министар није се обзирао на мишљење просветног савета односно избора књига за поклањање деци основ. школа при нснигу. Ирохтело

се г. министру да е једне стране нарачун министарства иросвете свом иријатељу рашчисти таване од књижурииа, које му од | толпко година стоје ненродате, а с друге. да забрани растурање таковнх књига, које но његовом мншљењу ннкако пе треба пустити у народ. јер су опасне. (Кад се није успело судским путе>г. опда може вели овако.) Иначе не разумемо, какав је иедагошки захтев, који важн за све. а не важи за министарство. Не може нам све једно бити. какве ће књиге миннетарство поклањати децп при! ликом испита, а још мање можсмо дозволити г. мнннстру иросвете, да своје партпјске и спекулативне цељи званично сакрива за захтеве науке о васннтању. на да забрањује људма куповати за поклањање деци бар такве књиге, које пм се као добре за децу од стране учитеља нрепоруче. На што да се мора тражитн одобрење од минпстра за поклањање таквих књига, које су нарочнто за децу писане од чика Јове и чика Стеве и друге. па да се на то одобрење мора чекати но толико дана. како ! се књиге при исииту „тако свечаној прилици ц не могу деци ни раздати? Овим раегшсом г. министар Новаковић показао је, као и у млогим другим еварима. само своју еамовољу, нгго нек ; служн на част његовим напредњачким начелима. 6. словенских У једном руском лнсту читамо ово: п Српскн нихплистнчки листови: _Виде' ло- н _Радннк и воде међу собом полеI мику, која служи на забаву српским хумористичким лпстовима. Тако н. нр. „Видело" напада на правоелавље. старајућп ее да подрије веру у нароД} г и поштовање к*српеком мптрополпту. а „Радннк" налазн да може народ н без вере н без митрополнта. ..Вндело- тврди да такса за свештеничкн н архијерејеки чин није симонија. а »1'адник- говори. да не треба нпкакове вере. кад је она скопчана са плаћањем ноповнма. -Впдело" проклиње слободу штампе, а _Радннк~ се оI пет изражава нанротив, _Видело и нанада на Руспју. н бранп ПГвабе — Маџаре, најљуће непријатеље Српства, а _Радник~ штампа прокламацију нихилиста, ликује н радује се убијству цара ослободиоца. и преузноси гадне н подле убијце до неба. _Видело~ проповеда покровптељетво \устрије над Србнјом, а _Радник" вели, да је време дошло да треба н веру и народност ерпску уништити~! Заиста врло коректно схватање и илуетрација наших нихилиета у разним видовнма. в, страни. .Нов. Слоб. Преса^ нише под наеловом, Какве користи има Аустрија од босаиске окупације , ово : „Најновији маџарскн трговински извештај оХносно уноса и извоза у Боснн и Херцеговпнн показује за месец јуни округлу суму од 140.000 Форината. Ово је ннтересантна чињеница. Но још је интересантније, да онај маџарски орган, који је најжешће одобравао окуиацију и који се дан дањн ватрено заузима и борн за тадашњег мннистра енољних нослова. попраћа ту чињеницу овим разлагањима : Заиста гмешне пуме, кадре. да аобије сву мздинску корист, коју црпимо из Босне и Хери^еговине после трогодихиње окупације, и пошто смо се истрошили на иутове и железнице. Више износе трошкови око изрджања једне једине војне команде, него цеЛа добит наше саобра&ајне трговине са тим покрајинама за пуни месец дана. ДоисТа незнатан добит од земље која нам отвара изгледе за тр/овињу на мору, а још незнатнији за потрошиу иаше индустрије.~ Ово се може читати V | „Пест. Лојду, у негдашњем органу гроФа Андрашија. Као што се види, и у -Пест. Лојду-је излишнодело навидело, и ако мало касно. Мије ни замислити жешће осуде против окупације. којој је -Пест. Лојд и свом оданошћу служио,— Ми се томе не Чудимо као „Нов. слоб. Преса", јер у .,Пест- .Гојд\- елабо смо виђали доследноети. а овако превртљиви* појава и еувише. Д0МАЋ.Е ВЕСТИ. Чујемо да је прекјуче после нодне влада цозвала г. митрополита Михаила да даде оставку. Мнтрополит је то искање одлучно одбио. На то је министар ириметио, да Ке влада „чинити гиоје". То ее ра;)уме по себи, она увек чини своје.

- Нознато је. да се и по закону о такеама имају таксе наила^ивати од сваке трговачке радље. ма чији подаиик био који ту радњу ради. | Јуче је добила управа варош Вео! града наредбу министра Финансије, којом се, услед иротеста аустроугарског посланш.а наређује, да се такее од аустро-угарских ноданика пикако не наила^ују. Дакле, кад мптрополпт. глава српске цркве, са I свцма владикама, каже, да се начин ианлате таксенога намета протнви основима православне цркве, онда — доле с мптрополнтом ! А кад аустро-утарски посланик рече, да се таксе противе интерееима аустријским, онда — доле с таксама ; Далеко смо дотерали! ▲>«««»»Д Н Е В Н И К Београдски. Јуче је етигла ректору Велике школе наредба миннстра просвете, којом се г. Ђока ПавловиК , члан касације. поставља за хонораног проФесора на катедру грађанбког змконика. ИСПРАВАК.

У прошлом броју подкрале се штампарске погрешке, тако на 3. ступцу уводног чланка одмах озго у место _да исте~. треба т да иате. и На III. страни из словенских листова у место -обуздао" трсба „разуздао^ реакцију. На IV. страни иод Дневником на 2 етупцу у место -стару иптереси и , треба -своју сферу интереса

С А Ј А М Београд 15. Октомбра. 12.941 ока ишенице 100 ока 25—28 динара, 6.835 ока пшеничног (хлебног) брашна сејаног 35—36 дннара. не сејана 25 динара, 6.980 ока ншеничног финог

брашна 43—60 динара 3.009 ока Куку-, ј руза16 дннара 856 ока ЈЛчма 18—20 дннара, 527 ока Овса 22—23 динара 167 ока Ражи 22 динара. 1.454 ока Ра! кнје меке 55 дннара. 77 акова Вина нрна новог 1 аков 12—14 динара 44 акова вина бела непродато, 3.245 ока Креча 1?0 ока 5 динара. 1.125 ока Сена 4 динара. 30.592 оке Шљива 64—65 динара. ј 2.467 ока Шишарки 35—38 динара, 1.100 I ока Меда 70 динара, 317 ока воска жу; та 450 динара, 144 ока пасуља 50 динара 30 ока Ораја35 динара. 1.457 ока I Катрана 37 динара, 145 ока Масти 160 динара, 290 ока Свнња (3 комада» 120 динара. 113 аустрије за У .место. 4.595 килограма Пшеничног (лебног) брашна, 14.875 килограма ишепичног флног брашна 1.873 килограма Пасул.а. извоз~у стране земл.е. 163.677 ока суви Шљива, 4.240 ока Мастн. 6.9Н4 оке Шподиума. Београд 12. Октобра 3.559 ока Пшенице 100 ока по 25 до 28 динара, 71 ока Пшеничног (лебноп брашна не сејано 28 динара. 1.133 оке Кукуруза 15—16 динара, стари 21 динар, 310 ока Јечма 20 динара, 328 ока Овса 22—22, и 40 иара 17 окаМекиња, л 99 ока Ракије меке 52 динара, 1^5 аковавина црна 1 аков 12—14 динара, 6. 287 ока Креча 5 динара. 2.670 окаСена 5—7 динара, 32.412 ока Шљива 63 -64 динара и 50 нара. 277 ока Шишарки 32 —35 динара. 732 оке Ораја 40 динара. 102 оке Меда 70 динара, 1.428 ока Свиње (10 комада) 125 динара. 7.157 ока Лука црна 8 динара. из аустрнје за у месту 12.300 килограма пшеничног (лебноп Брашна. 1.955 килограма шненичног < лебног) финог брашна. 3.710 килограма Пасуља. нзвоз у стране зем.т>е 27.302 оке еувих Шљива, 5.923 комада кожа Јагњећи 1,300 комада кожа овчијих 300 комада кожа Кавлаци.

Нурс је;

Од 16 октбра по нашем а 28 октобра по римском а, дукат цесарскн ...... о .СО б, Напалеондор 9-38

Огласи

* 1 I 1 ШштаИатс. — :!8 година успеха. уљс инднских кестепова. уги^ Ј ИТТИ шава највеће болове. — 1'11-сје бепурјх. 14. 1!. <1еб Неа их-АгЦ Рап8 е1 КошшапЈе.

СгнИа бЈгор сЈе Тгепе (1е бепуоЈх. предупређује наклоност к овим болестима. Рћ-сје Сгенеуојх. 14. Н. (јев Всапх АгЈ5. РагЈб еј Ко шапје. АесИопв с!е 1а Уев81е . ОгагеИе лече се снропом под пменом V. е 81 г о р Р В а 18 а ш о - С а 6 11 (I и е (1е 1а Рћ-сје ОетоЈх 14. гие Јев Веаих Аг1з . Рапз е1 Кошаше.

слабостн н остале нзнемоглостп лечи се елнкенром нод нменом -Е Н х 1 г е с 1 С а р г и 1 е 8 (Г е (ј и 1 п о Т <П п е (1е 1а Рћ -С1е ОенУ01Х 14. Кие (1ез Веаих Аг1в, Рапз е( Коишаше

САВРШЕНИ

ЕСТОРАТОР 31 ИОСШ *

С. АЛЕНЕ. Овај рееторато]) има тако изврсно својство. редовнпм \потре6л>аван>ем. не само предупређу еедиле, него коси вазда одржава њену прнродну снет..у боју, зауставља опадањс . а оналој коси брао иовраћа рае тење и чини да седе косе са свим неетане. Ово чудотворно срество за косу продаје се код свију парфимера и аиот кара у Инглеској. — Главна Фабрика и гснерал нродаја: 114. & Ш». 5ои1ћатр' Бож. Лондон.

Прави производ овога састава продаје се завијен у црвеној хартији.

Свакоме бесплатно одправља упутство за потпуно излечење у тајности и еа мало трошка, тајних болести екорашњих и застарелих само вал>а нисати: ЕУМ1И, а УЈеппе (Јзегв) Ргапсе.

Ч^немогу тога дана нримати посјеЈ због слабостн у Фамилији. ~

Ваљево 1881 год.

М. Милошевим Капетан

власннк ,.Дружина за потпомагање Српсие Књижевности' штампаио у штампагнји -код С в. С аве- ,кнк ;1 михаил. ул. бр . 4. одговогни уркдник Др. Лаза Кости*