Српска независност

БРОЈ II.

НЕДЕЉА. 18. ОКТОБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

НА ГОДИНУ 24 ДНН- НА НО ГОДННЕ 12 ДИН., НЛ ЧЕТВГТ год. 0 дин. 31 сстдле зепље еа викаеслси еслтстскгНА ГОДППУ 30 ♦ГАНАКА. ПА НО ГОДННЕ 1 фр. НИ ЧЕТВРТ ГОД. N 4ф. 31 л7ст?с-ггл?ск": НА ГОДННУ 15 ФОР. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 сзе сст13е 1 ?.Т .д2е : НА ГОДННУ 36 ФРАН., НА НО ГОДЦНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 1(Ј ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИИ01, ЧЕТВРШ1, СУБ0Т01 и -НЕДЕЈБОИ л-А. ДЕЛОМ УРЕДНИШТВО ЈК II ЛДМННПСТРАЦНЈА у КУ КП Г. 'ГоМЕ ЛНДРЕЈЕВНЋА ОВНЛНВЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВИ IIУТ 20 ДНН. НАРА ОД РЕДА, А НОСЈЕ СВАКН ПУТ 10 ПР. ЗА 1ГРИПОСЛАНО .ЈО ПАРА ДИИ. ОД РЕДА. Рунописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији „српске 2е313пс2сст 2". ГУКОПИСН НЕВРАЋАЈУ СЕ. НЕПИАЋЕНА ПИСНА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

'■е[ н01 здј влг 11м1

..Деветнаести Октобар" Једнодушна** скупштинн бнла јс 30 дскембра 1880 на окупу у Всограду. Коистнтујнсање њено ночсло је. Две партнје: раднкална н консерватнвна нрнпндно су сс трпсле алн влада је са пменовањем председника н иотиредседпика скупштнне покааала. да нс водн ннкаква рачуна о својнм ондашњим „еавезницпма* 4 . Вез сумњс да је та искреност владнна била иоука за радикалце. Адреса скунштннека. била је особито тиннчно чедо свога времсна н сиућених н чудних осећања и још чудније логике н стилистике . која је у својим размаженнм Фразама одузела овоме акту. сваку уобнчајену озби.Ђност. којом треба да се одликује један нолнтичкн акт таке важности. Гад је настало време раду! Но чудне су се нојаве н зиацн ноказали. Позвати су свпма догаћаји о појавн онога програма раднкалне партије нз лнста „Самоунравс и . За једну ноћ, влада се на1)е у мањнни, окружена само својим доброрсгрутованим нрнсталицама. који су мање допгли ио пзбору. но по иоетавл>ењу. Принућена да око себе нрибере већину за рад: нритешњена моментаннм одвајањем радикалне партије — конеервативиа је партија побацила пре времена н противу свнју прнродних и социолошких закона једно недоношче. коме је на крштењу 8 Јануара, дала чудно пме „нааредњаштво п како је ово политичко недоношче укнну.то живот своје несрећне мајке консервативне нартнје. али задржало ену нарав. имали смо за једну ноћ новокрштену наиредњачку аартију, заједно са новоскрпл»еном већнном. владу са етарим програмом, новим именом. с нреноро1,ајем у невол.н и животом у — нензвесноети. Крајности су се еве внше указивале. Две крнстализацијоие тачке или управо раздор у ..једнодуишој" екунштннн укааа се одмах носле богојав .Ђснског иреиороћаја владине иартнје. На једној странн бнли су указом ноставл.ани владини -нанредњаци" : Ракнћн. С'насојевнћн н Радовановићн нлн какав нопа са лошом парохнјом н. т. д. а на другој радикали. Влада је имала какву такву већину. али је ишла на штакама; нн један акт, нредлог, закон, и т. д. није нрошао олако. Влада је ночела да се зноји. У скуншти-

ни је била онознцнја. у јавној штамни отпор а у јавном мњењу сумња. Влада се ночела брннутн за своју будућност. Под маском доброћудпог п несебичног рсФорматора нредузежа је она ..реФормс". Изнелаје у левој закон о ^слободн штамис". у десној о слободп ..удружења", а у цепу о „независиости еудској~. једно на друго~ влада је себи обећавала 1»ара. Даје слободу гитамае и , да може своје нолптичке иротнвпнке некажњено наиадати, бнло преко свог органа. бнло преко другпх најм.Ђеннх орућа : даје ^слобо.ху удружења" али такву. нод којом се могу само њене прнсталице удруживати; даје ..не.шзисност судску" , али за цену од 100.000 динара, помоћу којнх уиражњује ева важнија меета. која нопуњава својнм присталинама. Дакле — на ио.штичкој пијан/' п наиредњачке и ' иартије није слобода би.га јевтимија, но је ирво била лажна иа онда и — скуи.ш. Тако је иутем буџета. нутем додатака за нзвршсње закона. нутем нензионовања. гоњења н иодозревања нзвршен »освештапн* 4 П ]>оглае -15ндела~ којн сс одпоеио на унутрашње етварн. Сад долазе пнтања спо.вашња. полуспо .Ђашња п мсћународна. На дневном је реду бно — Бонту. Мн мислимо да је дово.ђно да споменемо само ово нме н сва асоцијаинја мислн у јсдиом маху појави сс у свести; а па нрвом месту наглост , којом је иогодба учињена и скуиа цена њспа. Непоколебива „тврдоКа метално* убеђења* сузбнјала је све друге разлоге духа и сриа сриског. Боиту је победно. А како су се оеећалп борнн за бонтуову конвеннију цоелс стеченог успеха, ноказују празне скунштннске седннце носле 10 Марта н окрњена скушнтина од 4 Маја. кад она по читавс дане не могаше да радн. Бог свети зна докле ће н како ће у народном иамћењу остати пменовано ово доба и његова де.та. Лавно мнење одуннрало се тада било у молби било у нротесту. н кад га Мнлутнп Гарашанин. анатемише да оно чинн г безобра*ну вр<ву* — њему V сриској скупштпни нљеска аустријски вице консул. 'Го н .Ђсекање било је иретеча резултата трговачких нреговора, који су сс водпли целе зиме у Вечу. То * Да се посЈужпмо овде пзразом очсвндаца скупштннскпх дабата, како онп ^осле тога нисаху о тнм ^убеЈмшха", у „Самоуправи"!

пл>ескање било ,је израз оних великпх ., снмпатија" којеје ио ., Видслу" мннистар Хајмерле имао у ,свакој ирилшш" „особнто спрам СрГшје." У док аустријски вице консул пљеска срећном уснеху овога новај.тије мшгастарског, мало пре тога чу се у скупштннн, а из редова владине већине. да је Русија нродала Србију .... Наша се економна, индустрнјска н нолитичка будућност наШла у рукама нашпх суседа, а Ср*)нја је стекла нове савезнике. Дочекали смо најпосле и тај трговачки уговор. и њега смо нронратилн п оценнлп у своје време, као несрећан и доказали да нам доноси и штету и понижење. Али ко бијош смео сумњати да се ово велпко бечко дело „тако све ћутуреу врећн" —како рече један владин иосланикпримнти? II нримнла га је скупштнна по предњачењу владе. Користи од ј њега већ знамо н осећамо. Што небудемо до сад осетилн. нмаћемо нрнлике да осетнмо кроз 10 годпна иа н носле тога. Он је већ почео да вршн своје штетно дејство и према нрошлостн и будућности. Неће извпнити садашњу владу та околност. што вели да је то јога најбол.е што се могло добити кад тај уговор руши и постојеће уговоре (као енглеско-т ])ГОвачки) ; неће влада моћи оправдати овај несрећан резултат с успехом да је закл>учен за ,сразмерно краткнм роком". као што л>уде ове исте партије нпшта неможс онравдати што нпсу 1874 као н Румуннја регулисали трговачке односе са Аустрнјом. и Аидрашијем. када је н он био за српско гледнште. да турски уговор не везује Србнју н Румунпју . но да су оне самосталне у трговачко економним ннтањпма. гато нам је Хајмерле носле опорнцао а ова нста влада — одобрнла; н неће влада накнаднтн губнтак братскога нрпбежшнта . које је Србнја била у нуждн сродннцпма преко Саве п Дунава тнме гато се мпнпстар унутрагањих дела трудн да гато нре потврдн н нрнведе у срнско поданство ово заостало неколико баба. деце. калФИ илн л.удн туће народностп и всре. док јога делегације у Бечу ие буду нрнмнле трговачкп утовор са Србпјом, но коме се внше нико не може нримити у српско поданство, „без редовног отпуста из своје државе".! Ко има очи нска видн. ко има угаи 'пека чује! Година ,јс дана протекла од како

је „папредњачка" партија засела н државну крму. Го.шну је дана она руковала пословима ове зем .Ђе. Ми. којима то налаже иатриотска дужност, као органу јавног мнења желелн смо да о том велпком годету н свечанику сведемо дпевник нримања и губитака, н да га, ма он ономе које за његове ццфре одговоран и немпо био, изнесемо да њнм бведемо бпланс ове ,ж>ве аериоде развијКа Србгсје, и Ето. господо, „наиредњаци" обрадујте се својој нрогалости п својим делима. Но промпслнте се искрено: да лн је лакгае бнло говоритн но владати! И ако је задатак н цел, сваке полнтнчке борбе н душа сваке владе ла се бар тру.Ји да у зем.т,и овлада срећа. благостаље, задовол>ство п напредак ; — кажите : јесте лн ви постигли ту цељ? Наравно. внћете рећн да јесте! Али ће п поред вас још ко нматн да рекне евоју реч. Дела ће вас вагаа преживети н она ће сведочптн до века — противу вас. а „19 Октобар" неће онда бптп дан вагае среће но ваш жиг!

САДАШЊД ВЛАДА II њена законодавна скупштина Нма бића н стварн у свету. којнма се суштнна не може по.штивном олредбом означитн, него ес одрећују само протнвунолагањем према другима. нлн деФпннцнјом тако-чзваном негативном. Као такво биће иоказује нам се и скупштпна ове нерноде. Суштина је сваког народног представннштва у томе. што је оно носи.гаци иредставник воље народне. А нредставл>атн оншту вол>у народну. значи: имати у себи она својства народнош духа, којимо с.е иелина народна као иолитичка заједниир одржава, — значн: ироникнут бити оном мишл.у и иокретати се оним осепањем које народне чланове у јсдно искупља. — значи: онако хтети и радити како је оиштом воЛ ј ОМ обе.гежено, оигитим живогом условљено и утвр/јено. А да наша ова скупштнна све то у себи не иредставл>а. то је већ свакоме, које непомућеи впднма. очнгледно постало. Од двеју ноловипа њених. она што ее већина зове. ово не норпче ни Формом нн суштнном свога рада. Ио ако ее о скупштини не може казатп да је прави израз во.ђс иародие. може се бар влади иозитивна сведоџба датн н прпзнатн јој. да је она потпун израз и лредставник оних који у скупштинн ве^ину саставл>ају н чнјом нотиором она жнви и крећс се. — Тачпом аналпзом ових великих државних тела