Српска независност

— 42 —

откривају се и физиолошки процесн II објашњавају спољашњи појави живота њиховог. Кад пашу скуиштину као есенцију парода сматрамо, онда тражимо да у њој видимо сву озои.ђност. сву мудрост п вештину коју народ у своме државном газдинству треба да нокаже: тражнмо да внднмо, у којој мери народ нма у себн овнх врлина н на који нх начин исказује. А носматрајући скуигатину. мн најире свој поглед управљамо на онај део њезпн којп но себн треба да је најсавршенпјн, којн осветљава. ожнвл.ава н нокреће све тело, а то је — председништво њено: и ту тражнмо н налазимо сведочанство које је скунштнна сама о себи нздала. налазимо шта је о себн признала п у чему је израз њене важностп н савршенства. Но кад овде на1)ено унорсдимо са оннм што важност самог места собом захтева да овде има, — онда станемо изненаћепи случајсм. којн је могао да једној велпкој општој ствари тако тешку неиравду нанесе. жалимо на судбину, која нас н овде на овако немио начнн нсмева. Јер у нзвесном двојству нредседннштва налазимо: на једној странн страсног партајнету. обогаћеног лнФеранта аустријског н рушиоца последње вол.е свога добротвора: а на другој, внднмо олнчење непостојанства. неуредности. лакомислености. нлн бол>е рећн. видпмо негацнју сваке солндностп и мудростп у ностунању и животу. Но ако се при дал.ем нспнтнвању положеног предметаи ненокаже — што би радо желелн - даје овакво иредседнипггво веран нзраз своје скунштине. оно је заиста и без прекословља потпун израз своје партије. са свима њеним како нозитивним тако н негативннм тежњама н особннама. илн нартије. у којој је такоћс комбинована себичност н гииекулација са .ткошГуу п нере*уларним постунцнма у жпвоту. А кад од председншптва на осталу укупну целнну скупгатинску прећемо. разликујемо у њој одмах две масе .ђуди илн два велпка дсла нз којих се опа еастоји: масу иростнјега сложења н много иепрерађену, н масу људн нреФнњених, нрераћеннх нусавршенији облнк доведених. или: тако-звану простоту и инте лигенцију. Но интелигенција - као ннтелнгенција ннје свагда само за то добра што се тако зове; ннти је нак простота по том нмену свагда уважена. што ионекад пуннје и мање

нреиначсне нрнродне каквоће озиачава. II једно н друго може носити на себи лажну етикету и не нматн сразмерне вредности нрема цени којом се иродаје. Код сваке интелигенције ноказало се до сада трн особнне, ирема којима се она н делила. Пма т. ј. интелнгенције. која кад се образовањем уведе једном у пзвесну схему друштвеног живота, она се неирестано ту креће у одре1>еннм Формама н границама, н из њих никуд не излази, или за то што осећа да јој је тако угодно. нли што ннје кадра да се својнм духом до бол>их н савршешунх облика уздигне. Оваква консерватнвна н без живости н нолета ннтелнгенцнја корисно је могла да послужи само развнћу ансолутистичког правна н поретка владавине. алн не слободи н прнмени њеној у друштву: оваква је интелигенција у нсто врсмс бпла н прнсиособ.Ђена гра!>а за обра -ЈОвање ариСТОКрацкОГ сталежа у држави: она је знак застајања а не напредовања. — Друга сорта интелигенције — етоји на иравоме иуту њеног одределења: њоме достиже образовањс цел» своју: код ње је развиће снла душсвннх у сраз мерн извршено; облагоро1>ена нрнрода њена даје добра и обилата плода: знањем обогаћени ум јавл»а сс с мудрошћу: л»убав 1; отачаству сија у облику патриотизма. којн вол.у до самопрегорења уздиже; она је украс рода.Ђуцког: она гапокреће, оживл.ава и усавршава: она даје нравац другатвсноме жнвоту: она у узакоњеннм Формама н границама дондс стојн. докле не осетп нотребу ширег н удобннјег кретања н онда одважно. али мудро и смотрено нрнстуна раду који сс с корнсним реФормама друштвеним с вршава: она је ириви иредставник. је.ара народа и носгигац слободе и наиретка друштвена /. — Најзад трећп ред интслпгенцнје саставл.ају она чел.ад њс на. која су нз утробе Мпиервине недонешена непотпуна нли наказна изашла: па с тога н јесу у своме роду онаква. каква су п остала нодобна бића у роду л.уди н жпвотиња. То је у друштвеном жнвоту само једна сметња и забуна. Народна реч ..надрнкњнга" згодан је н оштроумно направл.ен придевак за л»удс којн својом малом пнсменошћу могу н досадии другоме да буду. А не мање смо искуства добнлн п о оној учсној браћн која су књпгу и школу код народа омаловажила п у неноверење довела: једни

због тога, што не умеју ннкакву мудру иримену знања у животу да ј изврше. — а други отуде, што им ./нање не служи на иоуку и оишти углсд. нсго на ексилоатисањс и штету друога. II код једних н код других. не внди се удугаевним иокретпма нотребне сразмериостп п оне хармоннје која просвећеноме духу одговара : па због тога н у делнма застрањују тамо куда развијенија п јач? страна душсвне њихове природс претегне: прие уздиже уображење над реалпогаћу п реалним носматрањем света. па због тога н ако у њему жиие п крећу се, онет га у идеалном облику видс и сматрају. и нрема њему се као таквоме п односс: а друге егоизам снушта у ннску сФсру шиекулације , пред којом су узвншснс мнслн: човечност. племеннтост. достојанство. нравда. истнна. добро. лсм1о. л.убав, патрпотизам н другс празне. без значења. рсчи. п ако јс го тешкн н скупоцснп дар којн просвета сваком свом чеду \ амаиет остав.Ђа. да тнмс красн н улешнава н себе н другатво у коме живн. II јсдннм пдругпма су граинце закона и ФОрме у којима су овс иредставл.ене увек тескобне н нссносне: првнма због безграпичностн Фантазнје а другнма, због необузданосги њиних жсл.а; н због тога тсже. да сваки. свој ^ м иутем. изван нроднре: једнн иеоспованпм п лакомпсленим реФорматорскнм нокугаајнма. а другн. ноннштавајућп законскс гарантнјс софизмнма н осталим вашарскнм вегатпнама. Ово су изрази иедозрелостн н саможнвостп. прсдставннцп дстињства н ћнФтарлука у друштву. Од ових трију категорнја пнтелнгенцнје. прва и последња всћнном су скунштнну нспуњавале. н. као две крајности. оие су се додпрнвалс н често својом супротношћу једна другу иотномагалс: укочеиост и мртвнлоједпе давало је маха ластрањнвању другс. п иа иротнв. прстераност ове носледњс — ојачавала је ноложај н давала веНу ВЈикност стабилности н неномнчностн првс. А у погледу на општег протпвпнка оне су са ннстннктнвннм стрмлсњем у једну гомплу јуриле н себс у стан .е одб])ане зајсднички сгавл.алс. II влада се обадвема овим крајноетима подједнако служила н на њнма свој опстанак оснпвала. тражећп н истављајућн ириврсмене ннтсресе којп бн пх у једно везивали. — Средња нак. н најугледнпјсга обелсжја ннтслпгсннпја. која се у скупштини нагала.

због одвећ малог свог броја, није могла да себи сходан нмнеративап иоложај заузме, него је само иослужила као снажан протест иротии узурпације воље народне; и кад јс ту улогу своју свргаила, опа се са овс велике иозориш^е народне достојанствено удалила. свом 12"). броју, од прошлога иетка. доносп „Видело** одговор на наш чланак о уирошкењу администраиџје. Не уздајући се у своје разлоге, мора да их узајми од свога новог „беспартајног" нријатаља, те наводн нз бесиартајног лнста један изрек пр(»тнв ..либералне партије** иајкруинајим словима и вели. да су то златне речи. „Видело- нма нраво у неколико. II ако ннсу златис. оно су позлаћене. но норед све нозлате — но крупним н врло црним словпма. којим их ..Нидело" чптаоцу намеће — као да им је црн образ. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Мећу нрекосавском браћом нашом чинс сс увелике изборне нринреме за предстојећн народно црквени сабор у Карловинма. који ће бнрати митрополита — иатријарха. Пзбори су скоро у свпма енархијама већ одрећенн п обавнће се између 20 п 30. о. м. Судећи по онгатем расноложењу. нема сумње да ће п овом нрилнком нобедити народно либерална нартнја. којој. изузнмајући неколико себпчњака н личннх нрнсгалнца адмпш1СТ])аторовнх. скорицсо на])Од ирниада. Последњн догнћаји у крилу цркве сриске. а нарочнто ничим нсон])авдан ностунак маџарске владе у погледу незакоиог пензноннсања старог. сад већ нокојног натријарха. коме. протнв свнх каноничких правила. бегае јога за жнвога ностављен заменнк. који н носле саме смрти натријархове. п])еко свска тог гато по устројсгву правоелавне цркве у таком случају најстарнји владика унравља пословима митронолијс. бегае нотврћен у своме ноложају. — најја-

1 И С Т 1 К ДА П03НАМ0 НАШЕ .,КЛАСИКЕ" (наставак) Споменули смо напред, да је и стари век имао своју скандалозну хронику. У ову хронику спадају ове речи. којеје г. М—ћ навео у животу Цезаровом : _0н је носио квар у све породице. и чак кажу. да је поганац и против своје ирироде грешно 1 * (II.. 9Л). А у животу Августову читамо: _()д Тиверија Нсрона отео је жену Ливију. којаје била т])удна. и узео ју је за се. Некад је намнривао своју сграст бсз икаква стида н образа : тако је једном. за време вечере, отео жену једноме консулу на његове очи, и после му је вратио- (II., 136). Оваких речи нма доста у животима г. М—ћа. Ми мислимо . да у кљнзи. која је иамењена младим Сроима и Срнкиљама. и која има за мото : -Карактер крепе иримери којима се човек диви н које воли~ овакс речи никакп лепо не стоје. Драгоцена вредност ког великог кљижевника и научника гј>чког јои римеког може се најбоље ноказати наводима из дела његових. Г. Милићевић има у својој збнрци животе најславнијих писаца грчких и римских (оснм њих неколико.

као Херодота. 1 АрпстоФаиа, ЕвЈшпнда н Пиндара>, н нн у један тај живот не уметну какав цитат из овог или оног дела ннсца дотичног. оснм што је у жи воту Цицероновом навео неколн :<> ј >ечн нз иЈ)ве беседе његове против Катилнне. Но н тнх неколико ј )ечн. што нх јб он навео, тек су нешто мало налик на речи Цнцеронове. По госнодину Милићевићу Цицерон је овако нрвн пуг нротнв Катилине загрмио : _Та докле ћеш ти Катнлино. злоунотребл.аватн нашу стрил»нвост? Докле мнслиш тн тератн своју иреступничку дрскост ? Зар не опажаш по стражн која без нрсстанка стојн но варошн. но страху иарода, по гњевиом лицу сенатора. да су опасне намере твоје већ нохватане V Ноуздане очн мотре на сваки корак твој : тн нисн нмао нн једнога гајнога договојш о ком ја не бих био 'одмах нзвештен: у сваком таком еаетанку био сам н ја : ја сам присуствовао свуда. чак н у мнелима твојнм. Мислнш ли да ја не знам шта је било јуче на ноћ у кући М. Леке'? Зар ннсу ту раздаванс службе и зар иије Ј)азде1 И ])оф . вел. школ1\ г. Кулакош-ки. иосла« је концем ирошле гојиш - у _«1>нлологичееке запнеке 4 * реферат о првн.м трнма књнгама МилнКовићеппх „Жнвота н дела велнкнх л.удн". У том ре<1-ерату прнмећује он на то, што г. Мнлн1.евн1. ндма жнвота оца неторнје, Херодота, ово: „Умолчаше о Геродога и нрнпнсБгваш еовергаенно простоП елучанноетн, что такоЈ! еерз.езни!« н трудо .1к )бивиј| человккв, какт. г. Ми.тпчевичв, хорошо зпаетв значоше геродотовмх^. кмнп. длл нсторпческојј наукн." Вара ее г. Кулаковскн, кад нретпоетавл.а да је нроета случајност, што је г. М—I. нзоетавио из своје збнркс жибот Херодотов, као што ее може впдетн нз оног, што долазн.

љена сва Пта.шја међу завереницима ? Ледни еу одређенн да иду нод зановедништвом Манлнја. а другн да остану у вароиш. да на сто разннх места иотнале варош. V нсреду н забунп «>д пожара. одређепо је Г»нло да се побију : консул у евојој кућн н већина сенагора. Сенат. ова тако велнчанствена. н тако света скунштина. зна за све снтницс те завере. и Катилпна још дише ! II још је н сам у томе скупу: он нас слуша. н гледа нас као жртве своје ! Докле ми говоримо, он одређује кога ће ногубитн : н мн смо толико слаби. да мање мнслимо о каштизн његових злочинстава иего о том како да се спаеемо од његове злостп- ! Зар је овако нјн>тив Катилнне беседио беседник рш1скн. што је знао од речн чиннтн оно, што други не зиа чнннтн ? Зар су ово речи Цнцеронове. што су се *. новембра год. нре Хрнста орнле у храму Јупитера Статора V ()д овнх речн. које г. Милићевић наводн као Цнцеронове. мало је која Цицеронова. 1'ечи су ове од ирилике га.чо ве])но наведене. као нгго бн когад, ко лма нриличио памћење н ко је слушао у каквој скунштннн беседу ког говорннка. после приповедао. шта је чуо. 111та внше у наводу Милићевићевом нма но нешто. што није ни Ј)ечено. У 1. беседн Цнцероновој пј)отив Катнлннс нема сиомена о томе, да су на састанку Катилине н другова (са •>. на 7. нов. 03 пре Х]).»у кући Марка Леке -раздаване службе" : ннти има сиомена о томе. _да ес на сто разних мсста потнали варош.' - Цнцероп

је казао еамо _<1е$спр>ч*11 нгћјб раНе« а<1 1исенсНа* (назначио сикрајевеварошн наше. којн вал»а да се заналек а у Салустија 1 нма нрибележено, да су завсреннцп Статнлпје п Габнније добнлн налог. да 1'им на .гванаесг мес-та занале. Ко разуме језик Цицеронов. ко чује звучН У трубу светског владара Рима. онај чнта. да је ЦнцеЈ)он овако беседио 8. п пов. год. '5. : » у седннцн сенатској. -Докле ћеш већ. Катилина. на зло употребљаватн нашу стрпљнвост v Докле ће се с нама титрати још то твоје беснило ? Докле ће се разметатн твоја ј )азуздана дрскост? Зар те ни мало не потресе ноћна носада на палатинском брду, ни мало ноћне сТраже по град}*, нн мало страх народа. ни мало ово веома утврћено место за дј »жање еената. ни мало иогледи «>внх овде"? Да већ свн овн знају за твоју завсру, заЈ) не впдишУ Шта си ноКас. шта сн јуче на ноћ радно. где си бно. кога сн све скупљао. шта си одлучио. ко.ме од нас мислиш да је непознато ? Ао времена! Ао обичаја! Сенат ово зна. консул внди. и овај ипак још живи. Шта говорим ја. живи V II у сенат он богме долази. учествује у јавном већању. бележн н назначује очнма сваког од нас. кога ће да ногуби. Мн нак, ми храбри мужевн. мнслимо да смо за државу досга учннилн. ако само нзбегнемо његово беснило и | убилачко оружје. Погубнти је тебе, Ка- | тилина, тЈ)ебало већ одавно по заповести . 1 баП. Са*. сар. 43. „б(а(Шпв е1 Саћтша нП [ сиш шар)а тапи <1иоЛесЈт $јти1 орроггипа 1оеа [ иг1>>« тсеп«1егсп1. и 1