Српска независност

разлсже по овиш I ра.| .ма кнедкевине иише. . (а нш к ае1>е па11|| одчбравања, о томе не сумњамо: у осталом кад је наша влада овако ванредну »а;1;ан. анамајан и одсудан корак учиннла. она да пело није ни номнш.кала шта 1>е Србија. шта ће народ на то рећн. Ми у данашњем уводном чланку оацамч чраи чш.и ј на ту ствар. — Вечке званичне ношше саоиштава.ју нанменовање гро«а Кевепхнлера досадашњсг ауетрнјеког дипломатског агснта у Софији иа аустрнјског посланика у Србијн. — Иаборне вестн нз Немачке почињу п до нас да допнру. Засад се салнаје аа нзбор у Берлнну, где су сједнњене лнбералне Фракцнје одржале победу над протншшцима. Оснм тога наабрани су ио унутрашњостн свн нрваци лнбералаца. међу њнма н млади гроФ Арннм син ноанатог протнвннка Впамарковог којп је недавно умрно у прогонству. — У Француској је Ш. о. м. отворена иародна скунштнна. Реиублнканнн бро.јс 459 чланова, бонанартисте 47. а моиархнсте еамо 41. Републикапни се делс на ра.чне Фракције, као на левн центар са 39, на левнцу са на унију реиубликанску са 20<> п на крајњу левнцу са 4<> посланнка. Нраву веКину скупштине образују: левпца и унпја реиублпканска: та веКииа бројп укунно 374 чланова. За прнвременог нредседника нзабран је Гамбета са 317 од 4(>4 г.тасова. ИЗ ЛИСТСВА рзгсзсизг Један рускн лист нпшс ово: у Србији све. већма преовлађуј^ таково стање. које мора свакога. који сриском народу добра желн. ожалоститн. Јавна је тајна. да Аустрија ради свим снлама да Србију подјармн. Она не жали никакових ередстава да само ностигне своју цел.. Народ срнскн. којн је вазда грозно мрзИо Аустрију. вндн још куда она смера. Алн на жалост то небе да виде садањи реакционарнн миннстрн срнски. Л>удн који немају никаква оелонца у народу. н који ннсу ни дошлн [>едовннм уставним путем. — дакле вол.ом нар<»да - на владу но сполшим неприликама и упливом аустрнјскнм. свс раде да ее само (»држе на влади и да задово-

нма у оног. ко хоће да нише животе велнких Јелниа. Овога ресискта ннтн има у госиодина Милићевића ннтн га норед његових нретходних студнја може бити. Нека сваки ради посао. који уме ! У Пеограду месеца маја 1ХХ1. Др. Јов. Туроман.

Толико др. Јован Туромап. Да видимо. п])ема томе, како се одбор Чунићеве задужбнне. нонашао према славном делу г. Мнлићевнћа. Оцењивачн прве две књнге беху чланови : Стојан Бошковнћ п Стојан Новакови1|. Први је ценио. да би нре штамнања вал.ало поиравптн неке круппнје погрешке. Мзвеиггај о Н-ој књизи завршује овим речима : -Но свакојако ћу овом приликом казати. како ми се чннн. да би нрема нрироди овога иосла а н нрсма нашим књижевннм околпоетнма било можда срећније да се скуил»ања п >-ре!»ивања збирке бнограФија ^еликнх л,уди из свнју парода латио којн .*.д нашнх писаца, којн се као нроФесор илв пниче етручно бави нсторнјом - *. Извештај Стојана Иоваковића о првој и другој књплн говорн о свима стварнма на свету п још неким другима п не налази Мплпћевићеним

ље евога нротсктора — Аустрију. Све што Аустрија Х (»ће, срнскн су мкнистри кадрп да учине. Иа • норед толиких грдннх жртава. што нх еадања реакцнонарна влада срнека. прннеее неситој Аустрнјн, вол,на је она да нздржа н само правоелавље. Већ више од неколнко месецн. како је она ступила V отворену жестоку борбу с црквом н са митрополнтом Миханлом. У ноеледње време та је запстоет дошла до евога врхунца н срнски мннистри нећс штеднти да ее нослужс и крајњим срсдствима. Ми смо видели како је пре неког времена сва аустријска штамиа дигла ее нротив српског мнтрополнта окрнвљујућн га као панелавистичког атГта. У исто време са Швабама н Маџарнма напали су владиии тајнн н јавни органи на мптронолнта. тоном до сада не чувеним н нсвнћеним у образованом свету. И заиста по том начнну нисања внди се и морал реакцпонара ерпских н њихових савезника. Ни у којој просвећеној земљи. не би се брутално нанадао човек. којн јс толике услуге чннио народу н црквп н којн у сваком погледу стоји на внсини свога положаја, тако да би се н већи народн поносили њиме. Но баш у том удружсном нападу на срнеког Митрополнта. лежн објашњење. да ерпскн реакцнонарн н у том погледу чнне услуге својој прнјатељицн скрпљеној монархнји. Аустријн смета човек. којн има толико уважења и унлнва не само у Србијп но н по целом народу српском. славенстзу н осталом образованом свету. А што је најглавннје Аустрнја иде да покатолпчн српски православнн народ у Боснн н Херцеговпни па би хтела и моћ н значај ерпске нсзависне цркве да наралнше. Независна српска држава бнла је узданица свегасрпства. алије Аустрнјинсиало за руком да номоћу својпх савезника са дањнх српскнх мнннстара. ноткопа и парашше тај углед Остала је још црква н многозначајнн авторитет српског Мнтрополпта. којн је у неко.тпко кадар да надокнадн. оно што ее у политичком погледу пронграло. Треба дакле и њега уклониги иа је онда сигурност и са те стране. А сем тога Аустрија хоће н у Србијп да шири католичење. Па у том послу стојао бн јој на путу енергпчип н просвећенн митронолнт Мнханло. Ето за што се Аустрнја труди да нродре н кроз сраске тер.чоаиле, а ерпска јој влада нде н ту на руку. Заиста жалосна појава. Мн незнамо какоћс се решити спор нзмећу нравославне цркве н према верн равиодушних српекнх мннисгара. алн узевши у обзнр досадашњи штетанњнхов рад. не можемо се ннкаквом добру надати. ШтаћереЈш на то српски народ лако је ногоднтн. У наррду српеком живи неноколебива љубав за своју веру. која му је кроз векове натње н невоље сачувала нме п народн ст његову, н у томе н лежи гаранција да ће народ умети да нобрка рачуне својих непријатсља. Ми се јако интересујемо нсходу ове важне стварн јер она је 04 неизмерн^л лначаја не само ао сриски народ на и ио це.10 иравос,1авно с.говенство и ЈршиКанетво?' књпгамаскоро ннкакве замерке. Главно је. што ее „корисги п овом нрпликом. да уверн г. председнпка о своме поштовању." Наравно, да се цео одбор поклопио тако разлозкном суду тако славног научењака н опет једиог од наших „класпка~. садашњег мнннстра нросвете. г. Стојана Новаковића. Наравно да је према томе састанак одбора Чупнћеве задужбнне од 25. јануара 1X79 год. морао овако проћн : п Бр. 3. Председник одбора г. М. Ђ. Милнћевнћ ириказује одбору трећу књнгу свога дела г Жнвоти н дела велпкнх људи из свих народа-. Том нрнликом, но жељн одбора, г. М—ћ иоказа садржај ове књиге, ивворе но којима је п начнн како је ову трећу књигу нзрађивао. Саслушавпш ово одбор. (и узевши по том у обзнр. да су прве две књиге прегледали и за нггампање препоручнлн гг. Стојан Бошковић н Стојан Новаковнћ. нзјавпвшн обојнца. да је дело заслужило се и даље од стране одбора Чуннћсвс ^адужбиие номогне, те да се довршн и на свст нзађе" (Годишњица. II., 41. 43) ) — одлучује, да се ова књига, као нродужење већ у два маха оцењнваног дела. н не лаје на реферовап>е, но да се може одмах штампати и да за њу вреде одлуке ј (чнгај : награде , У.) које је одбор за штампањс друге књиге изрекао-.

Оволико руски лнст. На жалост. свр-" шнло се све. Беч и Пешта могу сада ликовати. јер су постиглн п ту своју цељ. Али иа народу н свештенству лежн да п он рече своју. и мн сс надамо да ће народ а н свештенство чинити своје. ДОМАЋЕ ВЕСТИ У 22к. бр. званнчпих „срнских нонина" штампан је указ. којнм сс ио предлогу г. .мпнистра иросвете п нрквеппх послова а ио саслушању мннистарскога савета, разрешава Његово Внсокопреосветтенство госнодин мнтрополпт Михаил од адмпнистрацпје Архнјеписконије Београдске и мнтрополије Српске, и указ којим се Архпјереј енархпје иеготписке. г. Мојсеј иостав.ка за заступника Архијереја Београдског п Мптронолита сриског. Јавл.ајућп о овоме својнм читаоцнма, додајемо, да је и један п другн акт министров протнвап н законима црквенпм п закоппма зсмал>скнм. Уставом земаљскнм (чл. 31) прнзната је вера православна за владајућу у Србпјн. Према осповним догмама те всре. по којпма је нзвор еннскопске властп искл.учиво само у Исусу Христу, п према црквеним канонима (Аностолско нравпло 14, 30. 34. п 35.; I васел.. сабора 6. III вассл>. саб. 3. IV васељ. саб. 20 п 29. УП васељ. саб. 3. Антиохпјског саб. 1!). 21. 22. 23.: Сарднкнског саб. 7. Картагенског саб. 28. Двукратног саб. 14. и 1<Ј правнло и т. д.) којн знају само за јилну највишу црквену власт. н то за власт сабора еинсконског. н па послетку. нрема заклстви коју су наши еппскоин н јавно н свечапо у црквп положилн. да ће свето чуватн чистоту вере н пеноврећеиост канона црквеннх. — нити митропополит Мнханл сме услед номенутог нарећења граћанске власти напустити своју митрополију; ннти се еппскон Мојсеј сме нрпмитн услед акта граћанске властн, заступнпштва у срнској митронолијп: нитн остале владике смеју следовати нозиву онога . којн је преко граћанске властн ушао у круг туће На том еастанку није бно Стојап Бошковнћ. Каже се, да је г. М—ћ на том саетанку „нриказнвао" одбору и азворс. из којпх је црпо трећу књнгу. Мећутнм. у књпзп самој пе иалазимо пи једног од отих извора. а у две нрве их има више но што је Л' ствари. Но барје у тим имала критика прилику доказати, да г. М—ћ у иеке главие своје назпачеие нзворе нпје ни .швирио , што овде не може. јер бог зна какви су то извори. што нх је „председник приказивао" одбору. Какх> је, да је. тек моралну одговорност за ту књижевну бруку носи пре свих г. Стојан Новаковнћ. Бадава ће он ноказнватн на дружбу Ст. Бошковнћа. Бошковић се, према благостн своје наравн. својом завршном иримедбом на другу књигу дово.ђно оградпо. Но што се Ст. Новаковић обрукао као оцењнвач. то се внше тнче његове књижевничке личности. за ту бруку има да одговара више својој лнтерарној савестн. то само иде иа рачуи његовог, н оиако досга шаренога, гласа као ннсца : н ту бруку. нанослетку. већпном дсли

епархије. Трндесето аиоетолско правило гласн: Ако којн еиискоч уиотребн светске в.тснике те иреко њи.т добије еиискоаску власт у цркви, да бцде лбачен и одлучен .шједно с онима којн су с њи.м. Што влада цитира у указу који се тиче г. Мојсеја, $ 95 зак. о цркв. властнма те бајаги тиме даје законскн облпк своме поступку. ми нмамо да приметимо, да се на основу тога параграФа не може пикако не само Мојсеј него п нико други поставпти за заетупника живом Архијереју. који може ио свима законпма црквеним п земаљским своју дужност вршнти. Ето како тај $ гласи : Кад се место кога архијереја, уиразни , или кад архијереј будс сиречен да дужност псауњава, настуиаИе га ио наредби митроиолита у архијерејској дужности најближи ио месту живл.ења ар.гијереј: а кад аодобан случај настуаи циа митроио. г и ту. м и тр оио. 1 ита е иу наи едби иравитељства •шстуиити вцај О^р-уајереј који је ио аосвеКењу цајстаријнг Почем је митрополнт Мпхаил и жив и здрав, то нитп је место митроиолит^а уаражњено, нити је митроиолит М/иаил у вргиењу дужности сиречен чим год. једино што сада може да му емета. то је акт граћанске власти. којп је противан н уставу и законима земаљским. и канонима црквенпм. Што г. миннстар наводи неке крнвнце мнтронолнта Миханла. ми имамо да кажемо да крнвнце те морају бити нлн црквенога или граћанскога карактера. Ако су црквенога карактера. онда нх према $ 93. бр. 14. зак. о цркв. властнма. само сабор архијерејски нма нзвпћатн. Ако ли граћаиске природе. онда према чл. 26. Устава: „ нико не може бити суђен, док 'не будс саслу шан, или законим начгфом аозван да се брани." Мптрополнта Ми хаила не само није нико судно. не го га ннко нн тужио иије. Да митроиолит Михапл није крпв п да је постуиак владнп крајње незас њиме његов „ноштовани иредседннк~ М. X. Мплнћевнћ. Ал' што се Ст. Новаковић. у истој ства]ш. обрукао као српски министар иросвете, то му се не може тако лако опростптп, јер та његова брука може пмати штетне носледице но читав нараштај. том се бруком огрешно о будућност паЈ >ода. У свом раснису од 12. маја о. год. ПБр. 2938 вели миннстар Ст. Новаковнћ учнтел.нма иародних школа : „Да се велнка нажња обраћа на оно. што ће ее децн дати у руке. а нарочито у тако свечаној прнлици као што је одлпковање па нспиту, нли другом приликом. као награда за труд." II то рекавши. разашље читаве товаре горехвал.еиих .,Жпвота н дела велнких Јвудп из свих народа. М. Ђ. Мнлпћевнћа- ио Србији, да раздају децп за одликовање на нсинту ; оних истих књнга. у којима ннше о Цезару. како је „носио квар у све нороднце. н чак кажу, да је иоганаи, и иротив своје ирироде грешио" : оннх нстпх књнга. у којпма се „без пкаква стида п образа" нрича велнкпм н малим о Августу ово: „Од ТнвсЈшја Нерона отео