Српска независност
коннт, видн се и отуда. што се у указу о разрешењу митронолитовом не цитпра нн један параграФ ни једног закона. Некаова самовоља министарска не узнемнрн чланове српске цркве. Црква српска ннје усамљена: онаје челичнн беочуг на великом ланцу васељенског иравославл.а. На узурпаторскн чин срнских минпстара има ће да одговорп црква цариградска, црква руска, црква антпохнска, црква јерусалиМСка, црква александриска, црква црпогорска, црква румунска н црква грчка. Од Архијереја и свештеиства срискога завнсићс да у овнм тешким но сриску цркву околностима очува православље срискога народа и прнја^ељскн однос ирема иравославним црквама п народнма. У иоменутом бр. „Срнских новнна" штампана је готово сва прениска г. митрополита Мнхаила због закона о таксама. Из јомдодмдотовог цитириња одлуке еаинфа архнјерејског. која је штаипана на другој етраии у другом стуфцу, и из одговора појединнх владика ири саслушању, које је г. министар иросвете, преко свију закона, учинио 15. о. мес., и који су штампанн у трећем стунцу исте страие, може ко извести, да је митрополит Михаил ФалсиФпковао одлуку сабореку. Због тога и ми сматрамо за нужно овде навести целу одлуку сабореку од речи до речн: .,Сабор архпјерејски водећибригу но дужноети да очува православије у чистоти, пошто је уиоредио кажену Лнвнју. која је бнла трудна. и узео ју је за се. Некад је цамиривао своју страст без икаква стида и об])аза : тако је једиом, за време вечере, отео жену једноме консулу на његове очн, и иосле му је вратио" ! Зар тако нази онај, што треба да је највнши чувар пародног васпитања. неговање моралне чиетоте у народном нодмлатку ? Зар је то она. још Ринљанпма света. рпего <1е1)ка гсуегеп^а. оно поштовање дечије невиностн. о коју ее ни прост учитељ ие -би смео огрешнти ? Зар дсца. која буду таке ствари читала, којој ее таке етвари .,нарочито у тако свечаиој ирилици као што је одлнковање иа иениту" буду наметале, којој се такн иример ..велнкпх л.удн" буду као угледи изноеилн. зар та деца. кад нарасту. неће чпнити „јуриш иа бедем домаћег прага, па еветињу иородичннх веза". зар гака дена неће тиме научити, како ио прпмеру ..великнх људи", могу ..дерати завесе еа прозора брачиих одаја", и још внше. оно што нм прича М. Т>. Мплпћевић и што им нреноручује срнскн мнпистар нроеветеУ! Зар се т-ако „иросвећује" Сриство V Па ј <*ш иае М—ћ уверава у предговору ка ирвој књизи : -Благодарећи родољубљу Николе Чунића омладина српска може читати животе и дела велнкнх људн. и Виделн смо да омладина на томе нема никоме да благодари , већ. на иротив, да се аотужи ; ал' не на родол.убље Чупнћево. коме нека је слава и хвала. него на користољубље М. Т). Милићевића н на безобзирно, незналнчко иартнзаиство Стојана Новаковнћа.
ноне са означеннм законом о такеама, нзјавл.ује да је овај закои у точкама. којима се нарећује, да се за благослов архијерејскн као н за свештеие чннове, којн се добнјају благодаћу светог Духа, нлаћа. иротиван каноннма свсте православне цркве; на зато тражи, да се ои ноиравн тако, како не бн противо речио свештеиим канонима. које смо обвезани не вредимо очувати. А тако исто собор ематра, да је учињена иесообразност, што је овај закон издат без предходног споразума е архнјерејскнм собором. СЈ)$ 14. у Београду 23. Сеигем. 1881 год. Лрхијспископ бсоградски митрополпт сриски, Михаил. Нишки, Виктор. Епископ нсготипски, Мојсеј. Биископ Ј-ЖИЧКИ. Викентие. Епископ шабачки Јероним. Одлуку ову митрополит је спровео министру речима : ,, иравитељство Ке увндети (и:! одлуке) .VI сви отачаствени Архијереји нс могу аримити и у своји.ч богохранимим епархијама извргиивати .шкон о таксамау садањој његовој редаки/ији". Министар се ухватио за ове речи. па у њнма налази нреступ. Владнке се ограђују од овнх митрополнтових речи, давиш и потиисе своје министру на то. Међу тим, мнтроиолнтове речи обележавају оно исто што и одлука саборска. Законом о таксама или се вређају црквени канони н хришћанска светиња, илн се ие вређају. Трећега не може бити. Ако се врећају, онда заиста „отачаствени архијереји не могупрггмити з акон о таксама — акосе Архијереји сећају своје заклетве. Ако се не врећају. ондасабор нпје ни требао доносити нпкакве одлуке о томе. Архијерејима сад не остаје друго него или да се одреку свога нотписа на одлуци саборској, или да се одреку потппса на саслушању. Нн овде трећега не може битп. Што се сампх мнтронолнтовнх речи тиче . оне се нмају схватнти овако: За архијереје важни су н канови црквенн и закони земаљски. II на једне и на друге онн су се заклелп. Кад ови закони дођу у сукоб, архпјереји их не могу вршити анако како би нрема заклетвн моралн. Ако врше један заков, чорају се огрешнтн о другн. Огрешели се о један — они су погазили заклетву. Шта дакле ту да се ради? Нпшта друго него дЛ се ноправи оно , што је доцннје узакоњено, што ннје могуће понравити оно, што је пре одрећено. А да бн се у овом случају избегао сукоб, архијереји су моралн да укоче точак црквенога жнвота. те да не буде ирилике за примену закоиа о таксама у оннм тачкама, којнма се руши светиња хришћанска; а из овога очпто излазн, да је г. миниетар просвете н црквенпх нослова пренаглио, не одговоривши како ваља нн црквеним капонпма н световноме закону, ни нравди, ни достојанству црквене н државне власти, ни правим потребама земал.скнм, а о другпм обзирима нећемо пн да говорнмо. ♦«♦♦»<>•
Д Н Е В Н И К Београдски. ..Нидело". се спе дубље клања „Српекој Независпоетн! 1, У препрошлу недељу одгокорило је на наш .чистак уводним члпнком и требало је двс недеље док ес спремило иа тај снсчаии чин. А одмах за тнм, у среду, ночело јс нападати на јсдну безазлену бслешчицу нашсга „дневника и чнтапнм низом дугачких. најкруинијим словима пггамнаних. внсокопарних члаиекања, где се доказује. да јс убнца Всљко амал-баша бно увек пијаннца, кавкаџија н зликовац, што ми нисмо нмали нн новода норицати: и да није служио 20 годипа. као што наш извештач рече, но само ,\есет. што онет ннје ни од каквог значаја, јер наш нзвештач нијс хотимице продужио службовање Вел.ково, као бајаги да га извнни. но просто случајно. по нетачном казивању. Но то није главно. Ослонац тога чланка и основа на којој се цео чланак подиже, ова је: Безазленим читаоцима видсловачким прича сс озбиљио, дгу/ми ^адвоцирамо* за убицу. јср, вели. рекосмо у својој белепши. за то увиство . да је ..племенито де»|0." — У нашој бслешци нема нн трага речи „племснито", ни какве год речи која би била налик на њу. Нека даклс знају читаоцн _Видела и . да и.м је њихов лист, од како су му иокровитељи на влади, н од како јс набавнло -јевг>опске а сараднике. иаучио и лажл>иво наводити. цнтнрати. што је јамачно вршак новннарског бсзобразлука и новннарске глуностн. Још мало. на ће -Вндсло" почети допоснти уводне чланке и о нашим — огласима! — Телсграмн. ПзБеограда Стармалом: Чеда. Стармали у Веоград: Е да ? Из Београда Стармалом : Да. СтаЈ)мали у Бсоград: А! (Стармали.) —
Свакоме бесплатно одправља унутство за потнуно нзлечење у тајностн и са мало трошка. тајних болести скорашњнх п застарелих само вал.а нпсатн: ЕУМ1М, а УЈеппе (Јвеге > Ргапсе.
Огласи пхххжххп А. Т. Ларош награђен са 16.600 Ифранака. Н медаља на изложбама ^ а у Иаризу 18 7N итд. И ишппжви ц влинсир вински ц Иснаже^и. опорав/ваући и против I , грознице: л4 Иирепоручује се нротив слабоети, ^ ј нзнемоглостн, нсуредностн сто- М Имака . против застарелих гроз- Ј Ј ница, које се нису могле излечити кЈ кинином и т д. ^
- сј ^ ћ
ГГЈ
I !'| 1 х =8 |Ч
зг
ТИ"
МЈз к 5»!1
IV
Ј|« УЈ § ^
^ 5: Н 11" |
_ -1 в ш "И"И"
5=!! с^о Ц1? 0. с ЛН
и
КНПИНОМ ii т Д. и с т а
и н
и с гвсзк^ем ' * иротив малокрвља и бледоКе, Ианемије ктј. РагЈз, '2:> е1 19. гие Огоио! е( П Ц Р1.-1С8. Ц
Прилепчиве болести
Ђолести коже. чиреви. крвне болести и т. а . лече се:
Перизу
владом
СИРУП Д-РА ЗЕД са Кодсином и Толу: употребљује се против грудннх болести или плућпих, заетарелих кашљева. бронхитиса . катара н т. д.
кара Бо\^.
Др-а Оливијера одобрспим медеципском академијом у и четиригодишњнм пскуетвом публпке засведочени као изврсни. употребљују сс у болницама. Пзвесно лсчење овим моКннм депуратнвом од улцера. еку .тмаиа. аФекција скорашњих и застарелих. случмајн консекутивннм у устнма п гуиш итд. 2-Зг.ОСО фракахса награле да ннкаква друга мстода нема ових пзврсних својетава. Лечење нријатно. брзо. невино н поуздано. (52 гие (1е К ј\-о Н Рап$. Конзултацнје од иоднс до «5 сати реко шк ама. САВРШЕНИ ТИ РЕСТОРШОР 31 #ш од г-ће С. АЈЕЕНЕ. Овај ресторатор нма тако изврсно својство. да рсдовннм употрсбљавањем, нс само предуиређује ссдиле, него коси вазда одржава њену природну евет-м боју, зауставља онадање . а оналој косн брзо иовраћа рас и чиии да седе косс са свим нестане. Ово чудотворпо срество за косу продаје се код свију нарфимсра и анотеу Инглеској. — Главна Фабрика н генерал продаја: 114. & 119. бои!ћатроп Лондон.
Прави производ овога састава продаје се завијен у црвеној хартији.
власник . Дружина за потпомагање Српске Књижевности 4 штампано у штамнарији „код С в. С аве" кнез михаил. ул. бр. 4. одговогни уредник Др. Лаза КостиЋ.