Српска независност

БРОЈ 14.

СУБОТА. 24. ОКТОБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

2222 ЗА ©32:7: НА ГОДИНУ 24 ДИН.. НА 110 ГОДВОБ 12 ДИН., НА ЧЕТНРТ год. «> дин. 31 :ГГПЕ ЗЕПЉЕ 21 БАЗХ12СК0К 2М7:ТСК7. ИА ГОДИНУ 30 ФГАНАКЛ. НА ПО ГОДННЕ 15 фр. П<1 ЧЕТВРТ ГОД. « Фр. 31 17ГГ?:-7Г1?СК7: НА ГОДПНУ 15 ФОР. У БАНК.. НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧЕГПРТ ГОД. 4 Ф. 31 С32 :СТ1ЛЕ ©^132 : на ГОДПНУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДПНЕ 1« ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОН, ЧЕТВРТНОИ, СУБОТОМ * НЕДЕЉОМ УРЕДННШТВО ЈЕ »I АДМИННСТРАЦИЈА У КУЋП Г. ТоМЕ ЛиДРЕЈЕВт,А 0БНЛ1ГКЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 20 ДНН. НАРА ОД РЕДА, А П0СЛЕ СВАКП НУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 Т1АРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шаљу се уредништву. а претплата адтцнистрациЈи ..СРПСКЕ Е Е 313 2 СВ 0 С Т 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СК. НЕП.1АЋЕНА ППСМА НЕ Г1РИМАЈУ СВ.

„Слободна црква у слободно1 држави."

ГпбШш гешо!а, цнЈД »ип1 геЈша пШ шарпа 1а*госпиа? (Кад одузмеш правдл*. шта еу државе друго, до велнка рлзпојнпштва V) Тацнт.

Кад је човск нрочитао у иолузваничном лнсту садање владе. „Впделу а , у ирошлу недел.у, како је наш устав лажљив хтело је вал.да казати „лажан**; заборавнло је српскн, од како је научило маџарски), само за то. нгго су га „либералн" створпли. иа исти даи види миннстра црквених нослова. Стојана НоваковвКа. како се важним, озбнл>скнм лнцем иозива на тај г лажл,иви" Јчтав. не може а да се горко не насмеје тој неразмиш.т>еној ствари. не може а да — не нише сатиру. Кад се позиватс на тај устав. како смете у исти мах нзрииати да је лажл»нв? А кад је лаж-кив. како се можете псзиватп на "његаУ Но неко као да збил.а јест лажл»нв. само није устав. Да носмотримо нзблнже „реФерат и мнннстра црквених нослова поднесен Господару и објављен у 228. броју „Српских Новина~ одпрошле иедеље. Пре свега да псправимо једну погрешку штампарску — или је оклизак миннстровог нера —: у место -члапом 122- трсба да стоји „члапом 120 и устава. Мппистар наводи ове речп члана 77. закона о црквеиим властима: „све што иравнтељство наредн и узакони за цркву и свештенство, било ао иредлогу архијерејског сабора, би.го само од своје стране." На то надовезује министар црквепих послова ово мудро изречеиије: „Нигде пак пн устав ни закопи земал>скн немају нрониса, који бн архијерејском сабору давалн какво год учешће у законодавству земаљском, иити је иостање земал>скнх закона везано за суделовање архнјерејске властн." Лено. Узмнмо да је тако. Па шта онда? Вар је миннстар само зато ту, да вјшш јасне нроиисе закона, оне нроинсе. који се не могу двојако тумачнти. да нх вршн без обзира на друге нотребе државе п народа? Кад бн тако било. онда не би трео^ла никаква необична иамет и скоро никаква школска спрема за министра, онда бн — и пашп миннстри били сви на своме месту. Од како се образованн свет у иравном н државном животу иочео

угледатн у ненадмашсни иример старога Рима, од отог доба се све добре еуднје и сви добри државници. иримењујуЈш закопе на жпвот, угледају у нример старнх рнмскнх претора. Претор је био Рпму суднја н да му суди ио рнмском закону од XII таблица. У томе закону била је. н. пр., и ова одредба о нрезадуженом дужнику, као најстарпјп облик стецишта: 1егШ>> нии(11111« раг!еб &есап1о. Српски: трећега сајма 'ако не плати \ да се исече на комаде (а удови да се раздаду повериоцпма). Да је некако Стојаи Новаковнћ у оно доба бно рпмски претор, он би но свој прнлицн ..иастојавајући да сс законпма земаљским све властп п сви без разлике покораИћју", ту одредбу строго изврншо. он би сваког дужппка. који не можс нли неће да платн. јавно измесарио. иа ма то био п ионти•!>ек<* макснмус (римски митроиолнт . А како Римљанп? .Ја бих само желео Стојану Новаковнћу оиако ноштовање земаљскнх закона. као што га је бнло у Римљана. Па ннак ии један претор није извршио онај нечовсчпи. варварски закоп. Но наш мнннстар ннје имао тако озбил.не сметње. да даде .архнјерејском сабору" какво год учешће у законодавству земаљском. Зар није дово.ђно што му законн земаљскп не сметају да нита архијсрејскн сабор. кад хоКе влада да иоднесе скупштинн какав закон, којн 1*е се можда су1:обнтн са црквеним каноинма? Зар таку ствар. која се но себн разуме. треба да му закон заповеди? Зар мннпетар црквених нослова не зна, како сс закопс ки предлозн ариирављајуУ Зар није свакн министар. којн није нлн лакоуман илн злоуман или који мислн. као н свака сујетна незналица, да је ои сам сву мудрост нозобао, дужан испитати стручњаке н зналце о сваком законском иредлогу ? Нли зар министар у каноискнм стварнма нма бољег стручњака него што је архијерсјскн сабор? На на нослетку, зар није бнло блнзу иаметн, кад се V закону о таксама говорн о црквеним чпновпма, да се то врло лако може сукобити са капоицл&. ако се не питају људп, који закоде и]жвене нознају. Али, да боме, о томе г нпгде пема проннса." О томе ни у другим земл.ама нема свугдс јасног нрониса; алн се у свнма другнм образованнм државама иретиоставља . да

се тако ради, јер се тамо претноставља, да човек, ако хоће да буде министар, мора пмати опште државничке образованостн , а код нас, као што внднте, тога не мора увек бити, јер „ннгде нема прописа". МеНутим. да се мпнистар мало обазрео. и да је имао нјоле добре воље да наНе, он бн јамачно нашао и такав нропис. ако не заиоведан, а оно бар преноручан . који би му дао уставна повода. да архијерејском сабору даде „каквогод учешће* 4 у законима, који се дотичу црквенчх канона. Оспм 75 н 77 закона о црквеним властнма. што нх г. мнтронолит наводи у своме писму од 12 маја о. год.н оснм члана 120 устава, кога се онет митрополнт у истом ппсму дотнче. мнслимо да је најважннји члан 31 устава, сномену.т на крају мнтронолнтовог ннсма. Тај члаи гласн: Владајука је вера у Х -рбији источно-православна. А слободна је н свака друга прпзната вера. н стоји нод заштнтом закона у извршсњу својих обреда. Но нпко не може, позивајући се на пропнс своје вере. ослободитп се својнх грађанских дужностн. Забрањује се свака радња. која би могла битн убнтачна за православну веру (нрозелитизамј." На први поглед изгледа као да изиећу другог и трећег правила тога ч.таиа нма нека антопомнја (законска нротнвносТ). онамо верски обзнрн никог не дреше од обавезе граћанских закона: а овамо се све забрањује, што је противно православној всри. Задатак бн сваке родољубие п разумне владе бно, да ту антиномију . с обзнром на дух целог устава, на време у коме је постао н па данашње народне нрплике. израта. Да је то влада учннила, она би нашла. да при другом нрави.ту није законодавац могао ии номншљати на нравославну веру. знајући да сс дондашње граћанске дужностн ие противс „пронисима" нравославне вере. а не могући нн замишљати. да ће се кадгод у право.славиој Србнјн моћн створнтн таква граћапска дуасност протнвна ..ироннснма" православне цркве. То се правило дакле могло тниатп само других вера које се нротнве полнтнчком строју модерис хригаћанске државе. као што је мухамсдова. као што су. чинп мн се, неке секте јеврејскс, а

поглавнто се тицало пазарепа , који су се баш у оно доба ночели шнрнтн у нашим крајевнма. а познато је да тнма вера забрањује и. нр. вршење војиичке дужности. У толико је јасније. одлучније треће правнло, јер се тнче изреком само иравославне цркве. Можда ће миннстар ноказатн ирстом на реч: „(нрозелитизам)", на ће нам рећи, да ои и ие мисли да прави прозелите за другу какву веру. Но то би био врло шупаљ изговор. Кад се забрањује ирозелитизам. онда се забрањује н све. што прозелитнзам олакшава. а то се и но томе видн. што је реч (ирозелитнзам) у загради, а то ће рећи, да ту стоји само аримера радн, те нма да се разуме правило овако: Забрањује се свака радња. која би могла бити убитачна за иравославну веру, као што је ирозелнтнзам. Па зар закон о таксама не номаже нрозелитизам? Те још како! Митрополит је у својим инсмима доказао, архнјерејски сабор јето усвојио, а н сваком је чптаоцу блпзу памети, да ће тај закоп моратн постатп „убптачним за нравославну веру" п иомагатн прозелнтизам. оеим тога што се противи канонима. већ н зато, што ће отежавати стуиање у свештеннчкн чин п тиме ће све већма боље духовне снаге одвраћати од отог чнна: а кад народ остане поверен настирекој обрани и духовној хранп сами.г несиособни.с свештенпка, онда су прозелитизму широм отворсна врата, онда настаје златно доба назеренства п онда је куцнуо жељени час. да се „бискун", и дондејамачно већ кардинал. нресели нз Ђакова у — Смедерево! „Видело" у свом уводном чланку број 127. нзврће нраво стање стварп о избору г. мнтроиолнта Миханла. Оно наводећн догаћај са митрополитом Петром. хоће да створн лажаи прецеденс. којим би могло оправдати владни наснлнички иостунак. Мн ево износнмо званичип акт сабора архнјерејског. којн је нзабрао мнтроиолнта Михаила, нз њега ће сс свако увернти. да је избор мптрополнта Михапла био сасвпм законит и потиуно сагласан са црквеним канопима те ће се но томе видетн. да су п оне вести страиих новниа пз наше безуказие канцеларије ненстииите, које говоре да има у срнској цркви нрецедене (претходни случај) иостунку владином са митроиолнтом српским Михаплом.