Српска независност

— 54 —

Ево тог акта: У Крагујевиу 2Г>. К )л1Н 1859. г. 11о иредложеиЈн* г. епископа ужнчког Јоаникш освншеиии синод!. увидпшнн. да < унразднишЈИ престо.п. Архјнпискона беогр. и митрополита србск. необходимо ноиунитн, тнм!> ире. што С1> »дие стране нравнла |ци:ве пе долволнвак) на дуже време оставлити епархга без Архјзрен, а с!> друге стране. што е бивпнн мнтрополип. г. Петарт., давшш оставку п])нмпо се енарх1с Карлштадске у Аустрнјн. као што гласн нвгово нисмо иод ЕЛ2 521. тек". год. чпм1> се ове на свагда одрскао; то смо у др5каном'1» данасБ синоду заклЈочилп упраздн1»но место понупнтн. п прнзвавшш Духа светогЂ. по зрелом!. разсуждснјт о качествама Арх1еннскопу н мнтронолнту потребшЈМ!.. .»дногласно нзабрасмо за таквоп.. иреосвншенноп> Епнскона шабачкоп.. госн. Михаила. Ечиекоп ужичкп Ј о ан н к 1П. Евнскот. иеготинскн'! ГерасимЋ. Епнскот. шабачкНК нарсчсннН АЕ и мнтронолнт срГк-кЈн II п ха н л 1>. Архн.чандрнтјјп. благовештенскш. Н а е п л 1 н, .иобоетпиекш. Јо ан нк 1 н. капенићем!, Мака р IП. 11рото:»реИ београдекш, Плпн Новакови)! В0ИШН.П1. Хаџи Днмн г. Јовановић руднпчк! II. П е т а р П р о т и ћ т. крагуивачкј!'!, Јоанвђ Симоновичт. ПаросП крагуив.. Стаико Димнтриавпћт. баршнцкјП. Стеван Нковлт.впћт. зрменовашпн. Јовант. Кретнћт..

ИРИЈ1ИГ i нпсмо угкдннку). * Господине Уредниче! Вн счс ме нреко г. Н. Н. нзволелн унптатн. шта ,ја као богослов — канониста мислим о садашњем стању српске цркве у кнежевпни Србијп. у којој је пре неки дан без суђења збачен г. митронолнт Мпханло с мптрополптске столице. и место њега одре^ен за заступника епископ неготинскп, г. Мојсеј. Мило мн је, што сте се заинтересовалн стањем српске цркве, у ово по њу врло значајно време: алп ми је врло жао. * Овп писмо добнлн смо од једног иоштованог стручн.ака са страно, н всома сам му аахвалнн. што јс похнтао. да се одазове нашој молбн н да свој глас подигнг у овако важном по нашу цркву пптаљу.

што вам с православно-канонпчног гледишта немам нпчега лепога о н>ој казатн. Сгање је ваше српске нркве сада врло жалосно, јер је влада српека учпнила у њој оно. што никад још до данас ии султаии у Цариграду, нн Маџарп код нас у војводини иису смели ураднти. Цркваје ернска чином владетолико задрмана. да јој грози коначна иропаст. Пи у познатим мајским законпма прајеке владе није бнло оволнког пегирања нрквенскнх установа ни нроФанирања хришћанеке светнње. Кнежевина Србнја дала је нечувенн пример јевропским државама. да у хришИапској цркви може светска управна власт замснитп Исуса Хрнста. Срнска је влада силом своје Фнзичке моћи спречпла нрквепом иоглавару управу. која се условљава Духом светнм. Срнска је влада иаснлннчкн ушла у олтар светнње срнске н повредила основно начело ирквене управе. Историја храшћанске цркве има ће да забележн име Стојана Новаковића у једиу рубрику са беспим Иероном п грозиим Калигулом. а нсторија срнског народа и сриске пркве има ће да забележи овај поступак владе као ирвп атентат државне властп на иркву српску, која је оставнла толнко славних усномена о себи у историјн натње п ослобођења срискога народа. Вп ћете ме занитати: на основу чега ја то тако велим. Ево на основу чега. Црква хришћанска има само једну главу. а то је Исус Христос: нменом Иеуса Христа а нреко Духа светога. архијерејски сабор стојн на челу цркве. као највнша црквена власт. Епископи, као иамеенннп Христови. управљају црквом но снли Духа светога. који нм се посвећењем нредаје. Што су нај важнпје чнњенице у држдви, го су епископн у црквп. Као што .је државна мапшнерпја основана на темељу земаљског уетава. тако је црквена јерархнја основана на верн у Исуса Христа. Као што су владаоци иредставннци целога народа. тако су епископи иредставнинн хришћанских цркава. Као што земаљски владаош! имају на расноложењу фнзичку сплу за извоћење државних цељи, тако црквеии главарп — епнскопи — имају за пзвоћење црквеннх цељндуховну моћ. која нмје хнротоннјом (руконолагањем) дата. Као што је држава српска организовано друштво. такоје и црква српска ор-

ганпзоваио друштво, с гом само разликом. што је у основи црквене организације сам Г»ог. а у основи државне органнзације човек: што је држава земаљско, а црква духовно друштво, н што је ноштован>с државнпх установа условљено нзмећу осталога и наснлннчком мером. а црквене су усганове само етвар савестн и вере, а то је област. у којој Физичка сила нема моћн. јер и ако убије тело оетаје идеја, остаје дух, остаје савест, остаје светиња. У срнском црквеном царству државна је управа силом својс физнчке моћн одгурнула па страну вндљивог главара тога царства. а намесника Исуса Христа. Пред излнв Духа светога. који на српском мнтрополиту почнва. влада је српска стала својим бајонетима. .V српску црквсну јерархију увукао се на тај пачин елеменат. којн у православној цркви нитн има. нити може пмати места. Духовна струја која загрева хришћанску јерархију. Божанског је својства, — ту за Стојана Новаковнћа нема места. Постунак Иоваковнћа са његовнм уласком у круг црквене уираве и отимањем божанског нрава од хрнстових заступника. ми богословн нашим језиком ловемо црквеннм иревратом одозго. Да. нревратом мн то зовемо. Превратом зовемо с тога. што ио православној науцн ицрквеним канонима у Србијн сад нма да настуни само једно од двога: црквена анархија или раско/1. Анархнја Ке наступитн. ако срнскн служптељн олтара остану верни својој заклетвн. коју су далн Богу ирн носвећнвању у цркви . јер су се епнскопи заклели овако: ..... оОсГ,пвпм ср , да Ку чувати каноне светих аиосто.га и. се.\а.ч васељенскизс и благочестивих об.гаснал: сабора .... и који су у р/пна времена од иоборника свете, источн*-. иравославне вере наииссиги.... обепавам С( Ја у свему следурм ио.гиву и да се свагда иокоравам иреосвекеном Архијемискоиу Бео*ра4ском и митроиолиту целе Србије.... обебавам се, ла у свему чувам иоверено ми. стадо од раскола.... и ако би на мене навали.т власници неки гиги мноштво нароЈа. оиет морам слушати шиовести ои^а .чога иреосвеКеног Госиолина Архијеиискоиа и Митроиолита целе Србије. и не(1у да .шам ш друота Архијеиискоиа и Митроиолита. докле год он оЈјде жив.... ^\ко ирестуиим ово и иоста-

1ИСТАК ЏОН ХЕМПДЕН или исзгзса о заз:снитом стпору од Јанова Фенедаја. (')

Ору»уе нам је — закои Снрха јс наша — нраво. А паграда — слобода. iv о зак0ннт0м 0тн0гу I Историја је Енглееке од иочетка до краја доказ за то. шта може закон. шта може зпкопити отаор. Али Енглеека нема у томе нрвенство исиред другнх народа. Истина је свуда истина и закон је свуда јака тврђава. Свуда где народ или ма и делнћ народа. света чета ноштеШ1Х људи. нма срца да се повуче у п тврђаву. па да јс орлни с оданошћу. озбиљно и мнрно. та је тврђава непобедл.ива. Сва велика. значајна борба рн.мскога народа противу пренмућстава властео(') Под именом „Јоћп Нашр<1сн ип<1 <Не 1^е1»ге уош девеЈГПсћсп \\ т н1сгМан<1 топ .1. Успе«1еу к нзашло је 1842 у пемачкој кн.нжсвностп дело које је од то доба до сад дожнвсло вигие гидгчоа. Ми ћемо из н.ега саопштаватп по нска мсста, за која мпслнмо да су и данас савремена, н да могу бнти на поуку многомс нашем читаоцу.

скнх вечито је понављање оне науке. коју Хемален свету на ново даде. Докле римскн народ беше рнмскн народ. гледаху свс странке једна другу да победе дамо са законом у руци. До расула рим^ке моћи које је ранпје пастало. док још ннсу спољашњи непријатељи нападалв царство. знађаху рпмскн грађани свагла законом самн себн да ујемче н умноже права. Кад је вал»ало да од нротившпа изнуде уступке. које врсме и прнлш-е учиннше да требају. у њих се налазило прегнућа да сами себе нониште. да гладују н јадују на светом брду. да трге н подносе. а то је моћ. којој ништа не може одолети. Иа н ту (#еху влаевици први, који прзђоше преко закона. којп нрви ирибеготе насилици. Крв браће Граха заиисала е дан. којега се поче распадати римсга држава н народ. црвеним нламенн.м сл>вима у кн.игу нсторије. Марије, њезгн оеветник спремио је носле етања, где цареви ласкаху народу. да би могли стати на главу поноситим властеоским Бр/тима. Али што да тражимо но даљним вгковнма оно. што нам је много ближе ио времену и местуУ г Ту сам. не могу АЈ>ј ш кчије! Бо/ нек мн буде у помо&и! Амин~. то је чаробна изрека, којом један једини човек сломи силу н папину и цареву заједно. У свој Лутеровој борби увек е истн карактер. обележје моћн закона. ! обележје закоиитог отнора нрема немо1.и н самовољи. Од првога тревутка, чим с

изашао на бориште иротпв папс и безумља Рима. ставља се ,1утер на ншроко и тврдо земљиште отворене борбе за нраво и закон. Библија му јс одбрана, законн немачкога царетва еу му заштпта. Па најпре један. за тим неколнцнна. на онда многи прпетаоци његови стоје свн нспобеђени. шта више као таки на које се н не може нанасти. нрема еилннм. небројеним ненрнјатељима. Лутер беше тако свеетан о моћи. коју му даје свето земљиште закона. да јс са страхом погледао на нокрете својега времена. који ннсу етајали на томс земљншту. Тако ее тумачи његова одвратност нрема узаврелом и ускипелом. осветољубивом крвавом устанку сељака. које злопата н невол>а нагони да скоче на оружје. па по томе. као оно роб, што раекнда ланце. нису ни моглн сгајатн на правноме земљииггу:—јер за њих нпје нн било нрава. — Али победа реФормације, докле је допрла. лежн у оној мнсли: - Ту сам. не мо^у друкчије! />о» нек ми пуде у помопи! Амин". Амин' свима, којн знају и разумеју, шта може закон; божја је помоћ у тој евссти. јер бог онима номаже. који онЈ> нгго је право хоће правим иутем.

нем неиослушан. тада нек будем лишен сво?а чина и власти.... Дужан сам аршити сцс ово гито се да/нас обепах до последњег часа (до последњаго нзднхаиија! н т. д. А свештеннцн гу се заклели овако: пунем се. да &у обавештава.ти оне. којн ругие свету веру и иобожност.... обеТ,авам се бити иослугиан моме Ар.ти јереју. као Христу.... н т. д. . Анархнја ће настуннти. ако срнско духовенство остане верно цркви православној и ако рекне заједно са Аиостолом Павлом: ..Ми не иримисмо духа ово/а свијета. не/.о Духа. који ]е из Бога и I пос. Кор. 2. 12). Анархија ће бнти ако сриско внше и ниже свештенство остане верно црквеннм канонима. је]> 1 (Ј. канои двукратног сабора вели : „Нипошто да с^ не иоставл.а еиископ у оној нЈлсви. која има жива иредставника — еиискоиа. Јер треба најире законитим иутем довршити исиитивање кривииг. због које би требало еиискоии збицити. иа тек онда, иошто се на тај начин еиискоа збаци. да се иостави други место њега." А шта ово значи ? Значн. да ће нетииска оданост црквн н савесно исиуњавање свештеинх обвеза донети црквену анархнју. Значи, да карактерност н ноштен,е срнскога свештенства не може због владнног ноступка Да уроди Другим родом. него анархнјом. А какве еу носледице анархије — то вн бол>е од мене знате. Не буде лианархнје. бнће раскола. Раскол ће бити. ако се који од духовенства огренш о своју заклетву. те нљуне на оно. чиме се пред Богом заклео. јер ..ко је вјеран у малом и у многом /е вјеран. а ко /е невјеран у ма.а>м. и у мно*ом је невјеран" Лук. 1(>, 10. Раскол ће бнтн. ако се српско духовенство огреши о пауку нравославну. те не може с Апостолсм Павлом рећн: ..По блап>дати Божијој јесам, што јеспм ~ I. иосл. Кор. 1Г>. 1(1. почем благодет Божију не делн Стојан Новаковнћ. Раскол ће бнти ако српско свештенство презре нрквенске каноне. којнма се тачно одређује начин за чување светнх начела хрншћанске јерархије: јер ево како гласн 13. канон двукратног сабора: ..Ако који свештеннк или ђакон усљед неког окривљавања дрзне прекпнутн сношаје е епискоиом својнм п ако престане име његово номнњатн у светнм молнтвама на лнтургијн пре него штосе крнвнна епнскоа саборно испита. разгледа и коначно осудн—дасезбаци ида селишп сваке свештеннчке части. Они, којн нођу за такима. ако еу свештенога реда. такође да се лише своје частп. ако лн су калућерн пли световњапп да ее са свпм одлуче од цркве све дотле. док не престану бити у свезн с расколннцнма н док се не врате своме еннскону.** А ево како велн 14- канон тога истог сабора: ..Лко који еиискои због кривице митроиолитове ирекине сноигаје с овим Митронолитом и не буде иомињао име ње<ово ири свегитенорадњпмп. а међутггм крнвица та јоги није у сабору расматрана. — свети је сабор решно. да се такав еиггскои лбаци, чггм бг/де доказано. дп јеоставгго свога мггтроиолита. те тим нпиравио раскол. и XV. Канон тога сабора потврћује још једном ту осуду речнма: „ Овпко је одлг/чено и утврђено за оне. који. нплазеГ,и узрока у неком окривл,аван,у. отстуие од својих главара, наираве раскол, гг растргн// јединство цркве." XX. Канон Антнохиског сабора гласн :