Српска независност

_ Саборгша еџархшпих еаископа имају се обраИати сви, који су увреЧени, и оа сабора имају чути а /Ј. Но никвм није 4олво.г,ено, ,\а К1/аи саборе са.и. без еиискоиа, ко .ие је митрополчја иоверена." IX. Канон тога сабора гласи: .. Еиискоии не смеју иишта важинје раднти бе:! мптроиолита." Вн Кете ми. г. уредниче. можда рећи, да ее може п забашурнти сав тај раскол тнме. што ие може н неће бити Физичке снле на етранн нравославл.а. којом бн се одбнла снла расколничка: алн дозволите ми, да вам нскрено кажем. да је духовна моћ цркве јача од Фнзнчке силс државнс н да је ствар еавеети евагда претежнцја од најјаче снле насилиика. Глас православл.а васелсиског нзрећи Ке пресуду о том. је лп у Србијн нравославл.е илн раекол, па кад ее заорн од свију страна, да је заетупник мнтрополитов расколнпк заједно са свпма онпма. ко.ји су уз њега. онда ће на првом месту. разуме се, н влада срнска битн расколничке вере а затим н сви онп. којп иоћу за расколиицнма. Оида Ке кнежевпна Србнја бити нзбрнеана нз спнска православнпх зема.ва. а .'31. чл. уетава остаће само да Фигурпра: „владајућа је вера у Србији православна." Кто. г. уреднпче. како православна нрква гледа на ствар. коју сте тражпли од мене да вам објасним. Поздрављајућн вае нскрено и е]1дачно. молим вас да својим утпцајем очувате (колнко вп то можете) православну веру у Србнјн. којој је захвалан сав народ за све што има и која српскн народ најјачом везом пријате .Ђскн енаја е горостасннм н сродним нам руским народом. Поздравите.... и т. д. Н. Н У Срему 21. Окт. 1881. г. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД ГроФ Андрашн ступа на ново на нозорницу нолитнчког жпвота. Сви бечки и пештанекн лнстовн саошптавају, да је његово поставл.ање за заједничког мшшстра снољпих послова свршена ствар; указ царски очекује се нлн за којн дав нли ношто делегацнје закл.уче' евој рад. — За Бокел.е настају тужнп дани. Ауетријска влада завела је ванредно стање у некнм срезовима. који ее иротнве рекрутацпји. То су већином нравоелавнн срезовн. јер се католици свуда нокоравају законнма зсмал.скнм. Очевидно је. да дотнчни аустро-угарскн листовн пз којнх ове врсте узимамо, тендешшозио. у свакој нрилшш, нападају на православно становннштво у царевннн. Нема сумње да ће аустријске далматинске влаети употребити сва ередства. да се ие поврате догаћајн од 1869—1870 годннс. који н ако Бокел.има неби добра донелн. то бн још ман.е елужплп на чает Аустрнјн као великој силн јевропској. — Немачки листовн скидају по мало копрену еа тајне, зашто краз. пталијанскп нпје из 1>еча продужио свој путу Берлпн н Петроград. По тнм лиетовнма. крал. јс новерл.нво н емотрено унитао у Берлину, да ли би н.егова носега била уме' тна и доброд^шла, и добно је отуда такоћс пов^и.ив одговор. да за сада ннеу најзгодпнје нрнлике за то. Д зрок је томе одговору, што кнез Бнзмарк памерно жели да нзбегпс све, што би иогло новредитп осетз.иност француске.

— У Царнграду састала се руско-турска комисија, да доведе у ред питање о ратној накнадн. коју је Турска берлинекнм уговором обвезала се да плати Русијн. У тој су комнепји : Новиков руски нослаиик, Аснм паша н Сервер паша. Комисија је већ отиочела љен рад. но као што пзгледа, без сваког успеха, јер турскн нзасланнцп захтевају да Русија смањн утврћену суму, на што ова никако не прпстаје. Пнтање је уопште, је лн Турска у стању да нлаги Руеијн толнке грдне мнлионе, и ако нпје, којим ће се начпном Руснја наплатнти. 'Гурски нзасланпци нзјавили су истина да је Порта во.Ђна да уступи Руеији извесне приходе државне. ио ннсу били у стању да те ирпходе н обележе. А то, разуме се. не може задовол.итн Русију, н е тога ће се па сваки начин другн. практнчинјн нзлаз морати нотражити. — Бечки листовп јављају да је пзмеђу наше државе и Аустро-Угарске постигнут епоразум, да Срби из кнежевнне могу у Боенн иматн непокретног нмања. а тако нсто н Босапци у Србији. ИЗ ЛИСТОВА РЗГС2С312С — .ПорндокЂ", устајући протин планова аустријских на истоку говорн: Т1 Правп. истини и једннп нас.гедницп Турске стоје готови на својим нсторијскнм местима. н никаква јевронска динломација, неће нх прнморатп, да се одреку од својих праведнпх намера. Грцн. Бугарн. Србн. Албанезн, давно су већ унознали своја народна нрава. Прекаљенн у вековној иеторнјској школн. они нс могу сачињавати удобан материјал за поделу и раздавање ме!>у туђим државама. ма колико ове силне биле. Исток ће се иоделити сам собом међу гамо насел.еннм народима. а ннкакг» неће моћн трошна н распадајућа се Ауетрија. спречнти тај прпроднн процес. Исток псточним наро4има. и —-..Совремннја известија - . пншу новодом очекпваног састанка нмнератора Руског с аустријскнм, н даби Русија баш сада требала да нзиће јавно сасвојнм нрограмом у погледу истока. Баш сада нотребна је одлучнарешпљнвост иискрена исповед. Том нзповешћу, била бн растројена ева игра, која је нанерена против н»е. Међу тим н народн нсточнн знали бн. чему се нмају надатн н како ће се држатн. Аустријска пропаганда. која сада ради разним иутовима п средствима: политнчким н религиозннм. зауставила би се н њен би уснех онадао, нашпавшн на нротивдејство, кога сада не указује нн један од тамошњнх народа: њихова се покорност Аустрији, нооштрава тиме, што Русија ћути. а њенн агентн не раде ишита,.... ако се то нропустн рећи на састанку онда јс учпњена грдна ногрешка.~ дописи Београд 18. Окт. 1 н.ч 1. г. Мото: Нпшп цари закоп погазпшо За правн-ш .»удост пзабраш. Н«'В«'[>ио н* спуп" постадошо II царском сс крвлу окупашо Не.шкаши пр«к.1сте им ДЈГСПе На компдс рпадробише царство Си. 1С српеке грдко сатријсше Всднхаши трлг нм се утр'о Распре ојсме грко лослјашс Т« е љим нлсмс српско отронашс Вспнкаши грднс куклввцс Постадошс рода нлдајиц. . Горски вијсиац. Ево како нам црта српске великаше неумрли српски пјесник владика црногорскн Петар Г1. Његуш. — II заиста листовп срнске историје пунн су цприх пега, којнма је сриски великашн (а никад народ) окал.аше: нуни су ненрнлнка које опн (несретни великашн народу) ориском у његовом иолнтнчном животу створпше. — Па н поред евс те њиис несмислене разузданости опет, за сва времена, црква је од њнног наертаја поштеђена н нс окаљана остала била; те је као такова н могла, да кроз више од 300 година, лсчи ране мученичког иарода сриског, (које му ране њсговп великкашн за-

дадоше), да му улива наду. и да га руководн к бол»ој будућности његовој. Алн сад, кад српеки великаШи покрај евог нолитичког неразума, у заносу срамног партајизма, већ ни цркве од свог насртаја не штеде, него је нонижавају, онда настаје жалоено, алн не безоеновно иитање: ком би народ српски притсћн имао у времену евоје неереће, коју му недостојни великаши лако етворитн могу, и коју му већ неразумно стварају. Дан IX. Октобра 1881. године. остаће за дуга времена у историји цркве. као дан беетндног насртаја на срнску цркву, на њене установе, и на њеног смерног пастира сриског митроиолнта Михаила, који је за иуних 28 година: и словом н делом на напретку српеке цркве и наиредку српског народа неуморно радио. — Он је на недостојан и понижл>ив начин разрешен од админнетрације срнске митроиолије. — Које то учинио. да ли народ срнски? Не. Да ли србин'? Не. На оваково срамно понижен>е српске цркве, и срнског Мнтроиолнта, могао је само учинити члан садање владе, иосрбл>епн ртковачкн климента, књижевнн дилетанат. Стојан Новаковић, — јер нн један рођен православан Србин, неби ее на таково што одважио: нити бн тек прави рођенн Србин таково што допустити могао, да се саједним српскпммитрополнтом као са једним иростим слугом тако недоетојно постуна. не обзирући се у томе ни на закон ни на црквене каноне: и необзирући се ни мало,* да ли ће то српеком народу битн по војби нлн неће. — Као да тај народ и не поетоји. или као да га је неко нз роиства :$а паре откушш: а не да се сам нод утицајем цркве, оелободио и самосталним учинио. Доиста ераман, жалостан. и неоиравдан појав у нсторијн цркве. Појав којн I недостојно понижава народ српски. ■Јед ан београдски грађанин. Смедерево 10. Окт. 1881. год. -Вндело" у 121 броју доноси допнс од неког путника н у њему ирнча, како су -Чанколизи помилили као мрави но унутрашњостн Србнје** у цел>и неког агитирања. и шта тн ту пема натрпаног, тако да доппснпк нн внше ни мање. преставл>а ираву пиљарицу. Што се наведенога тиче, ми баш не| би нн осврнулн главе, као што ниеу ии онн које је он у номенутом донису именођао: алгг кад донисник нокушава да обмањлје народ како еада у Србији течс мед и млеко н како је народ сад илн никад задовољан: — мн. којн смо у народу н из парода и који сваког дана слушамо његово гунђање н гледамо његову злу вољу, — ми који не трчимо као номамнн ирикупљајући уписнике на неке новнне и акције — пптамо вас госнодо који утицајем Шваба п Чивута маџарекнх зановедате: Може ли бити задовољан народ иа онај н онакав закључени уговор о жељсзннци — уговор који му је натоварио 100,000.000 динара дуга, — уговор по коме и сами Бонтуозци веле, да је њихов газда Бонту у Србији добар назар направио? Може ли бити задовољан народ са трговачкнм уговором који је са АустроМаџарском закључен н којн потисну н оне којп беху са другнм државама у корист Србнјс закључениУ Може ли бнтн задовољан народ кад ее еетн нових намста: крчмарнне, свадбарине. трошарине. патентарнне н жнговнне ? Може ли бити задовољан народ, кад нем же од свога нријатеља н комшије у селу бар за смртни елучај купитп внна. нсго да мора једном у селу налазећем се механџнји илатитн колико он тражи? Може ли госиодо бити задовољан народ. кад глсда евоје еинове н евоју браћу ни крнве ии дужне поиетеривану са својнх ноложаја н то којн еа 5—(3 а којн са 0—7 деце ? Знатс лн ви да н овн људи нодижу грађане. код којнх ће ее само жел>а за осветом развијати: а шта нам је оевета, мржња и пакост донела, виднћете ако хоћете да завнрите }' нашу историјску прошлост. Може лн битн задовољан народ, кад му ее на очиглед узимају ето н педесет хиљада динара. на партијеке цељи? Може ли бити задовољан народ. кад чује да је днспозиционн фонд нразал, н кад види како ио неки посланик враћајућн се са скунштине, извлачи нснод гуња но 200 дук. а но некн нз канута н по већу ? Може ли битн задовољан народ. кад ее нзуета вапшх вернихједпа моћна н иријатељска славснска држава издајицом Срнства назива? — Држава која јенекнх оеам пута трзала мач за оелобођењс православннх хришћапа. Нс стидите ли сссенке мученнка цара ослободиоца који моћ-

ном речи уздржа непријатеља, који уједној руци са ножем а у другој еа ватром као бесан у гштому Србију нродираше: мученнка ослободиоца велим. који даде нрилике да се Србија увећа и незавиеном прогласи. у којој ее данас ви комотно башкарите. Може ли битн задовољан народ, кад види како за највећим његовим непрнјатељем — Хајмерлом — сузе пролнвате? Може ли битн задовољан народ кад чује да ће те н мононол соли датн маџарскнм и чивутским банкама ? Може ли бити задовољан народ кад сте му већ и на прадедовску веру ударили ? Може ли бити задовољан народ, кад види како сте му на ноглавара цркве скочилн с' тежњом да га омаловажнте и унронастнте. — поглавара цркве, митронолита Михаила. који се за српски народ увек жртвовао. и кога не само СрI би но н цео елавенски живаљ нреузносн. Може ли бнтн задовољан народ. кад видн свога брата, свога ч.гана на веша~гњча Аустро-Маџарске у Босни ?... Ах !.... не могу даље јер ме душа заболе и ерце ми ее пара кад номиелим да има међу нама брага-нздајпце !!.. Да. задовољан народ, само што га агитатори узнемирују. Тешко вама од гњева народњег док дође дан. када ће се ви; дети који је чувао н штедио његово благо, а који бно распикућа. Поноенте ее и хвалите вашом мудромФИнансиом, што иснлаћује те куноне државних обвезница. 0. вн грешници. зар тиме мнс.тите да нас обмањујете: зар ми не виднмо да сте нам једном руком далн нешто. а колико вас год руку има одузнмате нам еве што пмамо, — одакле нам зуме се и куноне плаћате! Па се још чудптс кад се којн јунак , нађе те народу истину каже. Не. немојте се томе чудити. него чуди те се како већ није дошла у нодгрлац душа! „Чанколизн и агнтурају а невндите како ванш капетани тискају под појас еељацнма _Вндело и и -Радник" и колнко вас има који иутујете н кретарите вешто и екривено. А зашто ?... — то као да вас -,Радник и по мало али н нехотнце издаје. Знајте да вас народ бодрпм оком добро прати и да ће доћи дан када ће он и да пороси н да покосн. -ћ. ТЕЛЕГРАМИ Крушевац 22. Окт. Митрополиту Српсном Господину Михаилу БЕОГРАД. Висококреосвепени Архипастиру ! Постојаност твоју за одбрану нравославл.а, нсторнја ће хвалом забележнти. Честитамо тн. дични заштитниче православл.а, што за свету нстнну нолучн гонеље. Свештеник Попел.евачки Ив С. Весик н друговн. Крагујевац, 22. Окт. Кмета Миленка суд као нешгаа оелободи. Бранпоци: Груја Гаврнловић н Мнленко Макспиовић. Браннше га законски н иравшшкн. Слава им! Живела нстнна н правда! Димитрије Пешић Сајџнја. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Раче. нод 18. о. м. добили емо овај ноздрав: »Нсмамо речи којима би могли вам показати радост. која обузе овдашње иоштено грађанство, усљед добивене вести. да ее органнзовала -Дружнна за нотпомагање грнске књижевности." Чланови који исту дружину састављају, као нризнатн и неуморнп трудбеници за благо н нанредак народа ерпеког, дају намдовољно гаранције. да ће н лнст -Српска Незавиеноет и једннн бити који ће ноетојати као етражар н чувар драгоцених тековина народних: н да ће свнма ноштеннм људима давати обранс, као заштитник нравде н нетине. те зато и ми шаљемо вам овде приложсно отворено писмо. молсћи вае да бн му изволи лн што прс

ш Ј