Српска независност

БРОЈ 15.

НЕДЕЉА. 25. ОКТОБРА 1881 ГОД.

31 :?5п:г: НА ГОДПНУ 24 ДШ1., нл 110 ГОД1ШЕ 12 ДНН.. НА ЧЕТВРТ ГОД. •» ДИН. 31 ЗСТдЛЕ Н2. 31ЛКАНСКСГ|1 ПСД7СТСКГНА ГОДИНУ 30 ФГАНАКА. ПА 110 ГОДННЕ 1 б Фр. на ЧЕТВГГ ГОД. 8 фр. 31 17СТ?С-ГГ1?СК7: НА ГОДННУ 1» ФОГ. У БАНК., IIА 110 ГОД. 8 Ф. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ Е?:Е13Е НА ГОДИНУ 36 ФГАН.. НА ПО ГОДПНЕ 18 ФГ., НА ЧЕТВГТ ГОД. 10 ФГ.

ГОДИНА I.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОН, НЕТ0РТН01, СУБОТОМ * НЕДЕШ НА. ХЛ;Е^хоз^ УГЕДНИШТВО ЈЕ И АДМННИСТГАЦИЈА У КУЋИ Г. ТОМЕ ЛНДГЕЈЕВИЋА ОБИЛИЋЕВ ВЕНАЦ.

за огласе рачуна се: НГВИ ПУТ 20 ДНН. ПАГА ОД ГЕДА, А НОСЛЕ СВАКИ НУТ 10 ПГ. ЗА ПРШШСЛАНО 50 ПАРЛ ДИН. ОД РЕ,\А. Рунописи шаљу се уредништву. а претплата адтинистрацији мСРПСКЕ НЕ3132СНССТ Е"РУКОПИСИ НЕ НРАТ.АЈД' СЕ. НЕП.1АЋЕНА НИСМЛ НЕ НРММЛЈУ СЕ.

„Слободна црква у слободнот држави." XX. Ако се дакле закон о такеама заиета, на ма најмање. коси еа наредоом уетава. а то је проузроковао еамо ненажл.нв иоступак мнниетров нрн еаетаву законског нредлога. онда је оио миннстар дужан од евоје етране изоегавати евакн сукоб са нрквеном влаети. која је у томе чувала н морала чуватн не еамо евоје каноне. без којих бн нреегала бити православна нрква, него н евој уетавом ујемченн положај. Ако ее тај закон, ма у најмањем евом делу. коеи е каквом наредбом уетава. онда ее митрополнт није лошо блаже нзразити, него што је рекао „да свп отачаетвени архијереји не .чогу иримитн и у евојим епархнјама нзвршивати закон о такеама у еадањој његовој редакцији. " Јер у том случају не бн бнло нечувено ии кад бн ко казао, да тај• закон у оном свом делу у коме ее коси са каквом наредбом устава, н није ш/новажан закон. Устав је еам етарпјн, важнијн и иретежнији од свих закона, што ее на његовој оеновн етворе. и они еамо онда и ноетају законима обавезним по све државл>ане, ако се прн њиховом екланању на све обзнре пазнло. што нх устав прописује. Но то није једнна незаконитоет, није једнна повреда устава. што је мнннстар Ст. НоваковиК учинн својим ноступком по гласу његовог извештаја: Имају н друге. п крупннје н очевидиије. МеНутим, цре ио што по1»емо дал.е. да споменемо још једну крнвииу Формалне природе. којом ее митроиолит онтужује. Ствар са коларскнм свештеником још није на чисто изведена, још је у радњн. те зато нн.је за сад нн вредно нн нужно уиуштати ее нодробнпје у то. Митронолит се криви, што, као нредседннк архнјерејског сабора, ..себи дозвол,ава" уиутнти нредетавку Нзеговом Височанству п нод нумсром ц . То заиста иначе ннје обпчај, но мн дознајемо, да то пије првина, да архнјерејекн еабор подиоси предетавку г под нумером" не еамо нашем садањем Госиодару. него да ^•е то дешава.к! и пре. ПГто се, дале. то ире иијс замералоУ .Мсђутнм. америтн се можс, ако јс за замерУ, ал' то чниитн у тој свечаној орми, у којој то мниистар износн »ед владаоца, изводити нз тога »езобзнрност иа узвншсн положај

иревнсоке личностн Његовог Височанства и то је тек оно што Французи зову таиуај* ^енге, но руеки: нелт.по. То само доликује .. нлади зле вол,е" и оиако накосном арнаутском срцу, што је диктнрало тај Фамознп реФерат. Мислно бн човек да злово.книјег, иакоснијег тумачења те Формалне необпчностп не може бити, него што је мпннстрово. Ал' у томе би ее иреварио. Мниистар је орао у пакости п надлетио је у томе све тичурине; ал' кад већ није ии он могао дал.е. нзлети испод његова крнла један цариК п надлетиорла у накостн: деру1»н се: „с тим је иовре1)ено и еамо књажевеко достојанство!'* У иетииу вам кажем: ннкада се ие може „књажевско" достојанство толнко иаћи увређено ма коликом нехотнчном непажњом црквеног иоглавара. као што га јамачно вреНа наметл.нва обрана лакејских душа! Министар наводи најгрозннје место и« мнтрополнтовог нпсма, којим сироводи саборно закл.учење С бр. 14, — на носле вели: „носледња логичка консеквенција и осиова чигавога писма јесте управо то : н т.д. Којим иравом еме министар да тумачи речи митроиолнтове, и да на том самовољном тумачењу осннва свој предлог што га нодносн господаруУ Је лн мнниетар ирквених нослова свршно нравнп Факултет Велпке Школе? Ако није . нл' ако је заборавио што му се тамо нредавало. зар нема ни једнога нравника међу н.еговим друговима у садашњој владнУ Ако нма. како да се ннје нн један сетно оног оеновног иравила правничкога тумачеЊа: (Јш.ч([ие усг1)огп1п 8ИОП11И орНшнб ји^егрге«, евакн је својпх речн пајбол.и тумач, правила, што га мора сваки 1>ак правиичког Факултета знати и ако га иебн :5нао. морао би паетн на испиту? Ои цозпва владике, који се не онтужују. да тумаче своје закл»учење, а мптрополита, који се оптужује, не познва да му иротумачи значај. „иоследњу логнчку конееквенцију н основу" евога пнсма! Зар је то правдаУ Нлп зар митронолит има мање нрава од „гра1>ана у опште"? Осим тога новрелио је миннстар тим безобзирннм поступком још једно оеновно нраво „граНана у онште", ујемчено чланом 2(!-нм устава: Члан 2(ј гласн: Нико не може бити суђен док

не буде саслушан. или законим на чином позван да се брани Је ли то учињено? Није. Зашто иије. Па то нека мнниетар одговара. Доета то. да је устав. и у томе, очевндно поврс1)ен, да је ненравда јасна. Ал' ако није саслушан мнт |)Онолит, еаслушане су тнм вшне. н еувнше, владике. „С тога је". настав .ка мннистар у свом реФерату, „влада Вашега Виеочанства решила да се предузме корак ге да се остала господа архијерејн нзјасне:" н т. д. Како је тај „корак" предузет, иозиато је свнма читаоцима. Нредузет је безобзнрном повредом члана 28. устава. којн ујемчава неиовредноет ..обнталншта" сваког „Србииа* 4 . Илн зар митронолит ннје Србин У Иа зар да тај Србнн. еамо зато, што је митронолнт. нма мање права од сваког другог Србина. зар он да ие ужива она нста нрава. што нх даје наш устав „грађанима у опште а ? Министрује преостало још толнко зазора. да није смео у свом реФерату нрнзнати , којим је путем онај „корак" нредузет; он се бар стндео нспричати своје постуиање. којим се огрсшио о устав. Нмао се рашта н етндети. „Самотако внсоки I!?) обзнри", завршује миннстар. „мог.та супринудитн Једнно уверење (?) могло је иринуднтп владу да ее реши да замоли Ваше Внсочаиство да би сте изволелн иотипсатн указ којнм се Ј1>егово Виеокопреосвештенство госћоднн митрополнт Михаил разрешава од админпстрацпје архијенпскопнје београдеке и митрополије ернске". Којим иравом иредлаже влада такав указ? Нека нам иокаже миниетар ма само једиу речицу, било у уетаву, било ма у коме закону. која му то право даје! Нема је. На протнв нмају одредбе п црквене и световне. пма вековима оевеигган обпчај, којн мнннстру то нраво одриче. Без п пре архпјерејског сабора не може свстовна власт уклоннтп иравославног архијереја, оснм ако иорнче закоиитост н уставност. Оно, што се ннједан везир ннјс уеудио да нредложи турском еултану; што бесни маџареки калвнн. Коломан Тнса, није смео предлагатн католичком цару н апоетолском крал.у Францу ЈоепФу 1-ом: опо игго нп руски царевп, главе руске цркве, пцеу нпкад у такој безобзирноетп и голотпњп извршпли: то нма

образа миниетар срнске просвете п црквених послова да нредлаже Зар је то проглашено начело свих иравих напредњака : Слободна црква у слободној државн? До душе, није могло друкче ни битн. .Ђуди, који тако назе п чупа ЈУ САободу државе , као што је у евакој прилпци пази и чува садашња влада, таки људи нису могли друкче пазити ни с.гободе и,ркве ! Кад се слобода државе није могла одржати иротнв искања Свраке. како би се слобода цркве могла еачуватн од Стојана ПоваковиЛа. Но миннстар Стојан НоваковиЈ. новредио је уетав. Члан 111. тог устава гласи: Мннистар може бити оптужен. кад учинп нздајсгво ирема отачаству илј 1 владаоцу. кад повреди у став, кад нримп иито и кад оштети државу и: - , користољубља. Члаи 102. Мииистра може оптужитн народна скупштшш. Нидећемо. да .ш н у овој ску> пггиин. каква је така је, чпја је да је, бпги бар толико свести те да иокаже да је Србија још уставна зем.ка! -о«ч фСАДАШЊА ВЛАДА II њена законодавна скупштина • НастлпЈцУ ix На иослетку, у интерееантном облнчју екуиштинскога бића налази ее још једна јако истакнута црта, која еа осталнма тако складиа н у нужној вези стоји, да би остала непопун,ена н недовол.на карактернстнка, кад је овде забележнлн не би. Она ноказује, како чланови ове екунштине нредставл,ају п заступају вол»у народну у оној ствари, нрема којој је она тако еилно н гласовито исказана, да је се н у дал,не крајеве евега чула н неторнјом ее као необичан нојав прпзнаје и прнноведа, — она открнва н издаје онет једну слабост посланпка. која нм квалиФнканпју још на нижи стенен спушта, ■— а то је с.тбост њгиова ирема нашој наро,(ној цркви иравос.гавној. Народ н његови иосланици у досадашњим екуиштннама. кад год бн нм пажња. ма којим новодом, на овај еветп п узвпшенн нредмет окренута бпла. стајалн су увек са високпм иоштовањем према њему и сроју еу вол.у умеравали п у благи вид доводнлн оееКањем дужности према Богу п овој светој п снасоносиој установи његовој на зем.ЂП. Н по томе. воља најгодна г/ ствари.па иркве — }с те воља светгиг н>епих закона гс ирави.га , вол,а божнја, која је за сваког верпог обавезна. Законодавства н скуи-