Српска независност

штине аемал.ске, које еу благочаш^ем бпле ироникнуте, налда еу ее овој во.ки покоравале и у њој еу тражнле н налазнле извор добра и блага н на њима еу утврМшале и ноднзале гра!>у евојнх руку за друштвена н државна етанншта на земл»н. Само у временнма некушења. могло је бнтп да ее внеокоумл»е и изоначена воља јаве п у овим великпм државним телима и лпчностима. те да оним начином неверинка. нокушају да своје ве.шко ираво земаљско у нечастиву снлу обрате. којом би црквп и њеннм свештеннм служнте.кима досалу нанела. Не обвињујем и нашу скупштину. као нн државннкс који јој повлађују. овнм велнкнм нрестуилењем неверства и одпадннштва: али од нојава мора се закључавати и на силу чијим се дејством онн нронзводе. као н на стање места у комс се ова локазује. Заједл»нв<». а често и лакрдијашко ионашање многих чланова. па н самог потпретседника екуиштиие. ирема устаиовама п виеоким лнчностима нркреннм. ако не — оскудицом уважавања н иоштовања ирема њима? Од куда су иотнцалн они честн предлози и дрско уиадање у област црквенога ирава н законодавства. ако не и.1 слабе релишозности и изп/бљеног осеКања дц.ж ностп ирема својој цркви ? Уцењивање чннова н достојанства. као п дарова духов-\ них у црквн. — зар то нпје саречавање њен" ра.\ње и слооојно' разви/1а и знак аротивништва н зла имишљаја у скуаштипи? Предлозн и захтевн у скушнтннп. да се укнну нограннчне епископије наше према Боснн. сада кад протнвнш; вере и народиости нодиже тамо нове еиискоинје и јерархију римо-католнчку утврКује. ако није издајничко отступање иред неирнјатељем наше вере. оно је томе равна неувп1)авност п нехатност. за којнма нетс носледице и несреКа долазн. Иокушај. да се архијерејима наше цркве смањс материјална средства. које нм држава? даје према значају њнховога ноложаја н радн спо.вашњег претставл.ања њиховог внсоког достојаштва. тако је ненромпшл»ен. безразложан н неиолптнчан бно. да је пзазвао на отпор н самог пноверног Јеврејнна. носланика у скуппггини. те га је овај мудро н достојанствено осудпо н одбио. II то све — ирнметити ваља — чнни се још у кући која је нменог часног знамења обележена. у ку1ш хришћаиског милосрђа. у кући којој је ио-

вереник •и ЈОмаКин. наш ижлаНар и,рквени , којн је са нобожном Дружином ову кућу н нодигао. Ца што је још чудноватнје и жалоеније. неделпкатнн н нсблагодарнн гости ове куКе нису ни свога добродушног и предусрет.Ђнвог домаћива на мнру оставили: ова највнша лнчност духовна. овај јаки етуб цркве н поузданн чувар наше вере. овај најуваженнјн архнјереј у целом југонсточном православ.т»у. овај заслужни муж свога народа био је такдјје иредмет неиравде, неаризнавања и вређања у скуиштини. II све то шта друго ноказује. до оно што је наиред казано: ла у скуиштини није ировејавао добри дух иобожности и наслеђење у народу о,\аности арема нашој вери, него да се тамо у срцима миогпх открива мрска иустоКа, у којој нпкакав благотворан нлод нроцветатн није могао. Кад смо дакле све значајније ммралне нрилике код владе н у срединн екупштине позналн. сада да пређемо н на дела. која су од њнх у име народа носвршавана. и да вндимо, да ли су њима остварена она очекпвања која су у народу пзазвата само наметањем н хвалом у напред. а пе осведоченнм снособностима за велике послове н дужностн и користан рад у државп. Но овде одмах нмамо шта да вндимо! Као оно бесавеснп плантаторп. нли продавцн семена н расадннца. што вар.Ђнво протурују своју робу леио наслпканим на хартији плодом. којп лаковерног куица одржава у обманн п слатком уживању само донде докле од гога свога труда не узбере п не окуси. тако су н наши полптички плаптаторп, нрелазннм бојама н обећанима нреко иовнна н својнх самсара. расплодплн н у овој новој земл»и би.Ђке, које су нам одмах својнм првнм родом у грлу заселе. н као што се дешава често. да човек своје добро н познато дрво с кореном вадн и замењује другнм непознатнм п горим. тако смо н мн променом извесних иолитичкнх стања доведени у др\та таква. која ће нам само сиагу и материјалну н моралну ирошити. а уживања — та ће се свагда у горком кајању свршавати. У залуд се радп. да се сувременим пантомимама н таланбаснма ..слободне штамне" растерају са знојавог че.та озоп.ђног мотриоца мутни знаци бриге и тешког осећања.—та ће комедија остати задово .Ђење само за децу н сокачку светину, која се расејано сваким нризором овога рода покреће. Јед-

кЈО на само мисао мо1»и ће у добродушној нарави паду у боље побудити, а то је, што ћемо, можда. искушани у злу, добро јаче познатп н ценити, — ако међу тнм. под тешкпм теретом онаке силе не изнемогнемо н не изгубимо се. Још у првом акту скупштинском у оној појетнчној адреси њеној, могло би се одмах видетн нраво сатирисање себе самога. н могао нас је нстн опоменутн на ону значајну изреку Мудраца. да : „ Свакој ироиасти 'ордост иредходи ." Јер само гордост. нли нуко шарлатанство, нли н једно н друго. могли су направнти ону грдну нротивност нзмеђу речн и дела и навестн људе да се ухвате у борбу са оаасношКу, у којој су још у наиред иобеђени. II с ногледом на ова два мотнва, можемо објаснитн себи смешну а уједно н жалосну игру, која је не давно иред нашнм очима одиграна. Нде за тим дело. и то гако огромно. да бн и за најјаче снаге тешко било : нде борба са иепрнјате .Ђима гигантска раста, а наша војска састав .Ђена од нигмеја н ојађеннка. који својнм облетањем само већу охолост н нрезирање код противника изазнвљу. Где си. внло. иигде те не било ! Да свог Марка пза сна нробудиш. Највећа н судбоносна предузећа. где се внше него игда смотрености н моралне снаге и нодвпга тражило, требало је. нрема нашој користи. извршитн. — и ми нигде и никада нисмо лошије и слабије. у том смотрењу. с нашом екснедицпјом стајалн. Слен требало је да видн. бога .ђ да нотрчи! Војска се поделила као што п иолузванпчнп орган рече на иредњу н задњу: — но по нзврнутом појму. ова иоследња је себе „Јширедном " назвала. 11рва је тражила славе. а лруга само корнстн од победе. II као што је у Мил.тоновом „Пзгуб .Ђеном Рају. Ева хтела да се одвоји од Адама. те да сама ирибере славу у борби са иечасгивнм. којн нх је нскушавао. гако је п ова „авашарда" наше скупштпне. својом нервозношКу н еујетом. открнла зломе ненријатељу све слабе стране ништавих бораца н сама је својом плаховнтошћу отресла с несрећнога дрвета плод. којнм је н себе и свога Адама у вечну греховну осуду бацила. Борба се дакле свршила са изгубљеном бнтком нашевојске, и нотомство има грехове предака да исиашта. Доведени смо у назадак и иолитички // еко-

номни " морални. II са ових гледшпта. треба свршена дела владина и скупштинска овде да носмотрнмо. | Нагтавике ое) ♦ ♦ ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Ннсмо се иреварнли. кад смо довели збачење нашег митрополита Миханла у свезу са снол.ном политиком данашње владе срнеке. Нисмо се иреварнлп кад смо казали да ће тај чнн нанћи па одобравање у Вечу п Буднмпешгн. јер ево то нотврђује сам злогласнн „Пест. Лојд". потврI>Vје поноснто н радосно. Мп му тој радости не замерамо. Љегова је, на нек се днчн; нек се топн од мнлине кад је доживео. да православна Србија свршеним чиннма крунншс дело Маџара. који скоро десетину годнна држе цркву српску у Угарској у трзавицн. н недају народу н свешгенству да дугаом ода.хне. То место у „Пест. Лојду- гласн овако: .. Оетавл.ајући све друге комбинације на страну. овај чип може ее . матратн као манпФестатгја добрнх одношаја срнеке владе према Аустро-Угарској, јер ноказује јасно да се у Веограду не плаше внше тероризма руске наревнне. који је до сада увек јавно нрсма Србијн нзвршиван." Дакле срнска влада морала је учинити овако одсудан корак. морала ,је збацити мнтронолнта н уздрматн _владајућу цркву" у земљн. да маннФсстујс своју прнјатељСку оданост нрема Лустро-Угарској. п да сс еманцнпује од руског тероризма. Тај рускн тероризам зауставио је бесне орде турске на Ђунпсу. кадје сва несловенска Лустро-Угарска у глас гракнула да Србију треба збрисатн са лнца земл.е, н кад се по главвим варошпма маџарорсага чалме натакпвале. сабл.е ковале. нрилозп куппли п маџарске патриоте врбовалн за турску војску . Тај рускн терорнзам развно је на балканском полуотоку заставу онштег ослобоћсња свнх хрншћанских народа. и жргвовао ј'е мпдионе у новцу н небројене хнљада сннова Русије

Л

ЏОН ХЕМПДЕН или псзг^а. с загонито^ стпсру

Многима нреврат од године 178?» почињетек еа јуришем набаетиљу,тек еаопевидном победом народанадфизичном еилом крахевом. Али ко елУти узроке и учинке. онај зна и то. да је победа народа. нреврата. или бол»е нреобралгаја задобивена онога дана. кад Луловикшеенаести даде налог својим мпнпетрнма. да раснуете екупштину па се миниетрн извршујући краљевеку моћну реч прспадоше од Мирабовљеве чаробне изреке: т Ми с.чо овле у нме народа и уклониКемо се само исиред сил« бајонета.- Мети дух. који из Лутера говорашс. нета миеао: -Ту еам. не могу друкчијс ! ц живи и у Мирабовљевим рсчима: п тај дух победи Франц\ч-ки двор. као негда немачки сабор, тако да није требало ни обрнути рувом. Јуриш је на бастиљу јуначко дело. коме ја не ћу побијати цеие: али он беше излишан докле у заступника народа беше оне срчаности. која је у Мирабовљевим речима. Али може бити да је у Франц\ г за мање тс срчаности. него у других. па онда баш за то беше потребан јуриш па бастиљу. Да је на-

родна скупштина. као оно парламенат . под Карлом првим. спагда н у свакО до( ба била тврдо готова. да на иољу закона у веоевојној тврНави законитога отпора брани евоја права. Француски бн народ могао мирно нзгледати нобеду. могао би мирпо дочекати. да двор поведе евоје војннке нанадајући на народ и љегове застуннике. Иреврат од годнне 1830 обелоданио је ову истину што ее вшие може. II ту се мисли . да победа закона ночиње од убојних дана месеца јула. Али та победа би з;'добивена, кад ее сав народ н његони заступннци отво]»ено и бсз замотавања изразише против незаконнтих назора и тежња владиннх. А кад рвс носле у наредбама одјула мссеца шћаху да постану дело. кад влада — а не народ — свом силом евојом нанаде законито «'тање. убојни данн не беху друго до проба раније изра1»еног рачуна о скунштинскнм прстреенма, нјавнога мишљења које у небројсним гласовима избијаше. Сви стратегичари и тактичарн. евн којн еамо рачуне с инфрама. сви који знају. да дух свуда и у свима временима свакога тренутка чини чудееа. не разумеју још ни даиас. како је могло бити, да гомила народа што ее беше стекла. без оружја. гогово неодевена. противу стане читавој војсци ваљаних воуника. као што би месеца јула. Шта внше и од опих што то чудо видеше својим очима. ретко је који разумео. а апоетоли и ученици науке. која је по! беднла. иајхрабрији. између оеталих и

Карел (Саггс1), беху најневернијн и ваљало је да метну прст свој у рану. па да се увере. II заиста тешко је разумети. ка ко еу две три хиљаде радника момчадије са улнце. 2>ака. могли бдржати нобеду над тодико хиљада војника. најбол.нх у *1>ранц\ској и Швајцарекој. над франц\ском н швајцаргком гардом заједно кад се не осећа. да нобеда у онигге стоји до других услова. а не до бројних. Ма колико да је искуством доказано. да од оних. што су одушевљени д>хом права и слободе. вредн увек један за етотину. ма колико се ноиав.кале победе Грка над Перснма. културе над варварнма. свести над физпчном снагом V Рнму. V Швајцарској. у Не.мЛчкој. у «1»ранцуској. ииак мало њнх то слуте. уираво само они виде. који нису заслепљени. гдс је узрок томе чуду. А узрок је земљиштс нрава. иравде. закона. људског достојанства. на ком стојн онај један. на коме се бори противу читавих стотина. што нањ јурншају еа неправдом, самовољом. незаконнтошћу. са силом без духа а по томе н без садржаја. Али наше време хоће и чуда да му се иротумаче: у осталом ствар је. ма како чудно изгледала. у нстини онет врло проста п природна. Јула месеца борише се нротиву дванаеет хиљада људн гарде и редовне војске највише три до четири хиљаде граћана. Једни беху са свачим снабдевени. нма!»аху топо^а и нушака. нраха н олова на претек: другнма је ваљало тек тражити оружје. радујући се н најгоре-

му: — једнн се нокораваху уредноме оФицирском кору. једном једином заповеднику. други не познаваху никаквога старешнне. беху сви иодједнако добрн војннци н свн подједнако зановедницн. Све ее иекупило бешс. да оннма обезбрижи победу а овима несумњиви пораз. Они бнше побећени. а'ови нобећиваху свуда где се бораху. Алн победа и нораз беху само ноеледнце духа. који одушевл,аваше .једну и другу етрану. Јавно мишљен,е стајаше иа странн једног или другог борца за нли нротпв. Оно стајаше у хиљадЈ' облнка \-з на])ОД. те хиљадама гласова задаваше војнпцима страх. Плашљивцп. слаботнње. деца. жене и старци мољаху се богу. плакаху н метаннсаху за храбре. на те молитве. то нлакање и превијање. иродреше у срце бораца са обе стране. Обоји долазе до свести. једни да је уз њпх сав народ. а други да еу самн н остављенн усред милнона људи. > твара те свеети. претерана нлашња иенуни срце бораца за неправду и еамовољу страхом п ужасом те им се двострука и стоетрука чињаше напаст. која им нреКаше са свих страна. 11 заиста. та је нанаст расла евакога тренутка. Сав Париз долажаше све више н више до уверења. да је сав народ готов да стане на браннк за ствар закона. Војннцн Иар.га Десетога на скоро ее не могаху вшне сумњати. да њихов положај сваки час све гори бива. На иослетку само тако могаше доћи до тога. да јсдан калаш од дванаест година. којн