Српска независност

— 69 —

извндс шта је похарано. На путу их сретну четнр Арнаута, и ови близу саме натријаршнје, пошто Турчину н оном другом Србину довнкнуше да се укдоне, опале свн заједно на ЈеФрема н на месту га убију. 27. Септембра о. г. ископали су Турцн мртво тсло Стојана Мнрковића из Митровице. којп је пуннх трн дана лежао у гробу, свукли с њега одело и оставили га на пол>у. Народ се потужи власти, но ова их истера. велећи да то Турчнн неће учинити.

ПРОСБЕТА ГРЧКИ И ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК 1.е$ с1аз91ђисз аппепз оп1 Л' е1ге без с1аззј^иез, с' ез!-Ј1-Шге, зе!оп 1а Гогсе (1и то1, «1ез аи1еигз ци'оп ^1и<Не Јапз 1ез с1аззез, е( зеп-еи! а Гогшег Гезрп1 е( 1е јјо Л ! 1а јеипеззе. РЈеггоп, НЈз1о1ге <1е 1а и««*га*иге готате. Нико неће порицати.: да средње-школској настави ваља \јемчитн свој одређенл правац на основи чистих н здравих начела школске организације н искустава стеченнх резултатима научне и васпитне наставе нанреднијих народа. Мн у том погледу као да смо стацнонарни. јер се још нисмо одлучно решили на коју ће мо страну. и још експериментшнемо са преуређењнма н наставелм плановима не дајући реалкама реалан а гнмназнјама класпчан правац. Изгледа као да хоћемо да се издвојимо од осталога образованијег света. не хотећи се угледати. да не потежем даље. бар на гимпазије наших суееда у Аустро-Угарској, које су и етарије од наших и у којима је класнчан матернјал куд и камо рационалније раепорећен него у нашима. Рекао би човек да се бојимо класицизма као баука, н да гледамо у њему некс разорљиве термите, који ће ђоја поткопаги нојмове наше свести. помутитп наше модерне погледе на свет н друштво. разорити нашу умну зграду. н пребацитн нас у преживела времена. Но то не стоји; шта више класицизам у свести, у свету и у друпггву кроз класичну школску наставу игра врло плсменнту. врло веллку. управо најзначајнију васпнтну улогу. У тој ненобнтној истини упитајмо Русе, Немце. Италнјане, Енглезе. Французе. упнтајмо најреалније амернканце и сви ће нае упутнтн на наетавне планове евојих гимназија. где грчки н латннски језик заузимају врло угледно место не само бројем часова, него и једрином матерцјала. који се има еавладатн. Завирнмо V немачке реалке, у американске учитељске школе. на ће мо и тамо наћп латинеки језик — што бн у нас био апеурдум у тнм школама и замиелити, а некмоли остварити — као најирнлаго л»ивије васпитно срество за образовање духа. какактера и укуса а уједно и као опште научно средство. Сем тога кад се неби јасно увићала његова огромна важност у васпитном и у научном погледу зар би му се из године у годнну умножавали часови у нротестанекој Немачкој: зар би му се на иепнтима зрелости поклањала толика пажња, колика се не поклања никаквом другом предмету? Нису лп то јасни докази да су грчки и латинеки језик најмеродавнији предмети у поменутим школама са своје улоге на онштс морално образовањс и на нрстходну потребну снрему за филосоФске, иеториске н Филолошке науке?. И што већ цео свет учи, и чему се диви, зашто и ми да не учимо. и да ее не дивимо? Што је свима потребно, зар може бити само нама штетно? Да ли ће мо кад тад у средње-школској настави поћи оним путем. којим одавна полазе напреднији народи ? Да ли ће мо и ми кад год доћи до нрактичног уверења да има сила историеког философског и критичког материјала написаног у разним епохама грчким и латинским језиком, и да је тај материјал са свога општега научног значаја постао општа својина, па да но томе и ми угледајући ее бар на нанредније Словене. треба не'у нреводима. већ неносредно у тим грчким и латинским изворннм снисима, споменпцима и другим докумептима брижљнво да истражујемо и бележимо све што се односи иа културу словенских племена у разним њеним менама нли што се нас тиче иначе еа евоје опште научне вредности? Међутим, где је год у средњим школама дата грчком и латинском језику широка основа п потребна једрина. свуда су се махом и ускоро опазили вид-

љиви трагови научних и васпитннх последака. И ово је Факт. о коме нема епора. а друкчије може рећи само онај. у кога је, цо несрећи: 1рпо1л пи11а еирМо! (Незнано — ненитано; знано вољено) Иоклонимо гс дакле чаробној сили класнчне етрује, и нрнзнајмо да је она ментор средње-школске наставе и васпитања, поглавито у младих народа. чији се новији политички жпвот датнри тек од неколико десетина години. И ако ми, на жалоет, још ниемо искусили благодети класичне струје. ннак јавна је и нспобитна иетина да класицизам нримерном храброшћу и ретким патриотпзмом евојих еинова уздиже омладину до истрајностн до еамопрегореиања н заноса. Истина је да врлинама својих грађана а тајанственом снагом своје речитости упућује омладину на поштење. на љубав евојих ближњих. на чување частн своје и евога имена. и т. д; е друте пак сгране није већ никаква тајна да класицизам слика пороке и зла дела неваљалаца са заслуженим нрекором и са тако .грозннчавим гнушањем да би потресло и најокорелијег злочинца. Али овде јамачно ће ко рећи. да ми имамо довољно свакојаких примера у нашој домаћој историји. и да нам није нужно прибегавати класнцнма ради угледа. Бсспутна нримедба: Да је то довољно зар бн Нталнјани. Немци, Французи. Енглези, Руси, па чак и Американцн црплп своје духовно образовање из класика. кад н ти народи у својим домаћим историјама имају нуно узоритих врлина и порока? Али што је у класика, тога нема доиста у писаца ни једнога народа. Класици су дивним евојсгвима свога језнка врло вешто успели да иетаве врлину н норок на висину правнх тинова н то је двоје у њих насликано најживљнм и најпластичнијим бојама како су еамо умели да изведу прваци класичнога доба, и у чему нх још нико достигао није тако да н јссу једини признатн уметници. које ваља учити н у нижнм и у вишнм гимназијама. По томе класици, својом моћном а поузданом кичицом најепоеобнији су без сумње да насликају омладини врлину у најузоритијој еветлости а порок у најстрашнијој тами. Поред тога. критичком строгошћу евојих појмова онн још уче омладину да н критичкн мнсли. и да ее олако и насумце не новодн за којекаквнм идејама. а опробане. којнма је етрого нскуство ударило евој печат да нрихвати оберучке, јер « амо су оне кадре да иетргну омладину из заблуда, и да јој створе уепешна полета у идеалима човечности. Иошто су дакле клаеици једини узори. којима су вековн и наука наА1сннли племепиту улогу да образују дух , укус и карактер омладине, то им је и дата доетојна ношта у гнмназијама свију напредних народа. У нае на прогив худе еу, врло худе среће, јер грчки ее језик н класици у нашим гимназијама никако и неуче. а латинеком језнку није призната његова рођена ваепитна цељ, всћ еамо неко привидио и новршно научио средетво,. н то еамо у виша разреда гимназије и еа врло екучсним бројем часова. Не мислим никако да ће се у тако кратком времсну н са тако малим бројем чаеова моћи постићи. што се хоће т. ј. темељно нзучити латинска граматика. ма да су ученици тпх разреда одраелији и ехватљивији. Свакој. а нарочнго латинекој граматици нотребно је млого више времена и часова него што је одређено најновијим наставним планом. Ко пак држп да се може тај тежак посао еавладатн < амо са добро удешеннм читанкама а без читања одабранијих класика. тај, сумњам. да је на чисто са мстодом латинек«ма језика. Латинскс читанке — особито најновнје — сматрају ес проето као помоћна средства као беочузи, који вежу граматику са дотичннм аутором: оне нс могу никад вршити службу аутора. нити се само с иомоћу њнхможе успешно итрајно изучити латинска граматпка. и то. разуме се, тако успешно изучити. да би се њоме могло самоетално владатн у вншим стручним етудијама. Граматика и читанка латинска ннсу ништа друго — нека ми јс доиуштено поежужити сс овим изразима — него анатомија језика, а његова Физиологија, аутори су, који дају душу граматици, јер ова. тек уиоређењем примера из читанке са живим творивом ауторовим може, тако рећи да се срастс са учеником. и да му постане увек и кад год хоће с коришћу употребљива евојина. Иначе бсз тога упоредног метода граматика и чнтанка латинска врло су мр-

шава и непоуздана грађа, и што се данас изучи, ускоро се и заборави, нарочито кад је учење тога предмета ограничене еамо на >» године. Д Н Е Н Н И К Страни (Лек нротнв пнјанства) Ледан бечки лекар прича овај доста поучан случај: 1846 године ухвати полиција једног старца од 70 годнна. који је потпуно пијан лежао на улици, н доведе га у грађанску болницу „на поправку.- Ја га смеетим у једну одсљену собицу, где сем лекара н једне поуздане болничарке нпје нико приступа имао. Старац је 14 дана провео у тој собици и нијс никако напоље излазио. За све време добијаојеи јело и пиће помешано еа знатном количином ракије. Ракија је мешана у воду . у вино, у млеко, у супу, у месо. у зељеЈедном речи у еве нгго му се давало: нгга више и у лекове па и еаме креветне ствари попрскане су том течношћу. Болесннк се првог дана емејао таквом лечењу. он је н јео и пио као обично. Другог дана већ ее гадио, али је нпак јео, да засити глад. Трећег дана је почео повраћатн. и у том гађењу. једењу н повраћању протекоше 14 дана. Болесник је молио, плакао да га ослободе таквог лечења н обећавао је све на свету.- сами лекари морали су и еувнше уздржавати сс да не нопуете жалосним његовим молбама. После тог времена болесник је јако опао и ослабио. алн ее ннјанетва онростио. До смрти евоје гадио се од вина и ракије, и само кад им је мириса осетио, бегао је као од ђавола. Последње дане провео је као Фењерџија н био јс здрав. иоуздан. ваљан и увек добре воље. Погинуо јс за врсме бечких немира 184$ године. — Уреднику пталијанеког листа Шт1>от 1)атеп1о (И КЈееоЈе имаћс свст да захвали врло замашну обнову у начину двобоја. Тај уредннк је био увредио једног еаграђана и политичког нротнвника свога. нашто му је овај ово пиемо напиеао: — „Господине, Ја не могу послатп својих девера таком ниткову као што сте ви. Зато вае овим лемам. То је једини нредмет овога пиема. Оно вам поручује од моје стране по један издашан шамар на еваки образ. Будите захвални мојој умерсностп која вам је уштедила поштанску унутницу на неколико поштених нолеђака мојом обичном тољагом! Остајем п т. д." Тоје нисмо уредник наштамиао у првом броју свога листа са овим одговором: _Јединетвени противниче — Журим се, нрема вашој препоруци. да вам захвалим што сте ме почастили еамо једшш наром шамара у меето озбиљског боја. Ви сте ме иетукли нисмом. Равним начином ја овим избацујем свих шест метака мога револвера на вашу главу н уби/ам вас писмено. Чим прочнтате ово писмо сматрајте да сте мртав. Клањајући се вашој лешини е највећим поштовашем. оетајем и т. д.Као да ће се тај најновији начио двобоја понајнре усвојнти — у Србијн. тим нре. што другог и онако као да немамо.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Не знамо још, како ће ее „адмннистратор српске митронолије", г. Мојсије, нонашати ирема протесту владика, својих другова ; кажу да је. за сад, оболео; боли га срце. = Ових дана положише ирофесорскн исаиг , из прве п треће груне богословских предмета, кандидати: јереј Димитрије Павловић, нитомац београдске богословнје и философског Факу.ттета наше Велпке Школе, и г. Јеврем БојовиК. нитомац духовне академије у Москви. Први је ноказао успех врло добар а други одличан. Кад к овима додамо првог иснитаног проФесора у Србцји. син|)е.та Фпрмплнјана. некадашњег слушаоца ФилосоФије у Прагу н магистра богословпје у Атнни. такоћер са врло добрнм усиехом : онда се наша богословска школа, :>а нослења два месеца, обогатпла са трн испитана професора. А кад узмемо у рачуи старпје професорс са и.чврсним знањем, искуством п рутином, те свима прндодамо још и једну млађу добру снагу, онда богословска колегпја броји данас на 8

до 9 врсних паставника. То је радостан појав за сав народ. Сад се ве1> може иомишл.ати на осиивање богословског Факултета или какве духовне академије, која би могла бити поде.Ђепа на два течаја: нижи (три годиие) и вншп (две годннеј, за варошке свештешгке, впше монашке чинове, катихете и чланове консисторије. Богослови би тада морали свршити. не четири разреда гимназије, него најмање 6 или 7, без иснита зрелости. У нас је скоро ушло у обичај, да на прннравнике за какву службу став.гамо веће захтеве. а не дајемо им веКе користи, но до јако. То од сад не би требало да буде. За то би најпре ваљало уредиги свештеннчко стање. Од 1858 до данас. све су народне скунштине на којима беше реч о томе, признавале. да треба поправити и свештеничко стање, само су увек одгађале то иптање до бољих Финанцијских прнлпка. Ако Кемо чекати, да се у наше државне благајнице преснпа и ирелева. то ћемо тешко до. 1'И на ред пре Бонтуа, дакле тек након иола столећа, него вал.а одмах понрав .Ђати. што се може. Велики добротвор српски, Јован Гаврнловић, оставио је све своје имање (15,000 дуката = 180,000 динарај на пензпонскп фонд за учител>ске удовице и сирочад. То п што је на прошлој скуиштини боље уређена учител>ска плата, јесу узрок, што данас у првој години учитељске школе има 80 ђака (у Београду 50 а у Нишу 30), а пређе у све четнри године учптељске школе није бнло 40. Тако би се и за свештеничка места отимали, кад би би ла уређена. Леп је то положај за оне, који имају на то склоност, пу т н узвншеног позива н задатка, а никакав те новн министар не може нреместпти с краја на крај Србије. на још зими. ни збацити без иснита и суда (осим ако си случајно митрополит), а можеш бити и народни носланик, ако уживаш поверење народно. Друштва за оспгуравање (Грешемово. Аснкурациони ценерали и дрЈта) тврде: што више улога, тим боље и за друштво и за улагаче. И наш нензионн фонд за чиновничке удовнце и сирочад ваљало би да израдн правила: колико би отачанствени учитељи и свештениди ваљало да даду ванреднога улога, један пут за свагда , (први нмају каиитал 15,000 дуката, а други, на нример,у манастирском Фонду 80000 дуката), па да после улажу месечно но 4 на сто од своје плате а носле њихове смрти, да им се удовице и снрочад не потуцају од немцла до педрага, него да уживају пензију, као и осталих државних и народиих службеника, чиновника. За сада оволико. ИСПРАВКЕ. У прошлом броју пашега листа у уводном чланку г митронолптско шгп1 ње~ на треКем стунцу, другој алпнеји врета четврта, треба да етоји: у петак 23 о. м. а ке 18. У прошломе броју, у чланку „српско учено друнггво и г. Гледстон" исправл.ају ее две штамиареке погрешке. V првој врсти другог ступца у место луха, треба: лоба; у седмој врстн, у место највериириг. треба: иајврсннјих,

Штованим уредииштвима свију српских и словенских листова ученим друштвима и г.г. књижевницима. На гимназијн београдској поетоји по други пут поднгнута — друж. г . га цел.у : .. Узајамно обавештавање у свима гранама иауке и материјално потио\ машње сиромашних <ианова. и Па како ових (т.ј. еиромашних чл.)