Српска независност

БР0К18.

НЕДЕЉА, I. НОВЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

ПЕЗЕ зл среп:~: иа годгау 24 днн., на по годинк 12 днн., на чвтврт год. 6 дип. 31 ССТАЛ2 32ЕД.Е НА 2А1Н2.НСКСИ ПС17СТСК7НА ГОДИНГ 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 Фр. НЛ ЧЕТВРТ ГОД. 8 Фр. 31 17СТРС-7ГЛРСН7: иа годинг 15 фор. у банк., на по год. 8 ♦. на чегврт год. 4 *. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ18Е : НА ГОДИНУ 36 ♦РАН., НА по ГОДИНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОК, ЧЕТВРТКОИ, СУВОТОН и НЕДЕЉОН ЦЕЛОЛЛ Т УРЕДНИтТВО ЈЕ И ад МИНИСТРАЦИЈ а У КУТ.И г. ТОМВ ЛНДРЕЈЕВИЋА ОБНДН"КЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РКДА. Руиописи шалу се уредништву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ НЕ3132СН0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕЛ.1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД 31, Октобра. Заступвик аустро-угарског мјшистра спо-ђнкх послова Калаји. интерпелован у делегацијама о однохшајима нзмеђу Србигје и АуетроУгзрске монархије, одговорио је, да еу тн одношаји сада тако добри, као што никада до сада нису били, и да он, који у Србпји меродавне личности као и њене прилике непосредно познаје, може смело изрећи, да Аустро-Угарека, ма какве прилике биле, сме свагда рачунати на искрено прпјатељство Србије, и да то вреди не само према садашњој владп српској, но да се ти одношаји неће изменити или у елучају да се влада у Србији промени. јер је, вели, веИ и у сраски народ ироАрло уверење, колико је користан за њега добар еаоразум са нашом монархиј ом. Г. Калаји има право, да ће свака српска влада желети да обдржава добре одношаје између наше кнежевине и сусезне монархије. БиЈа би махнита свака она влада српска, која бп несташно или неразумно, т. ј. без довол,них узрока, реиетила одношаје ма са којим суседом Србије, а највише са једном великом суседном сплом, са којом су интереси кнежевине многостручио испреметани. Није дакле пптање • томе, хоће ли Србија хтети да обдржава добре одношаје са суседиом Аустро-Угарском монархијом. ■о о томв, хоће ли њих АустроУгарска влада. У одношајима нзмеђу јачег н слабијег не зависн доброта одношаја од слабијег, који је свагда вол>ан да с јачим живи у иријател>ству ; она зависи од јачег, т. ј. од употребе, коју он чини од евоје надмоћности према слабијем. А какву је до сада употребу АустроУгарека чинила од своје надмоћноети? Г. Калаји, и као дпнломат и као ■сторик. мораће знати за једну е■взоду. која се догодила за време кримскога рата између рускога носланика ЈГајендорФа и садашњег моварха Аустро-Угарског, Фрање ЈоеиФа. Цар је тада рекао рускоме ■осланику да је 1'усија. усл>ед илеменских и верозаконих симпатнја у Србији Све, а Аустрија Ништа. ,То долази, одговорио је рускп ■оелашш, отуда, што смо ми овим ■ародима^услуге чинпли. а Ауетрија ■ х је вазд1 Турцима иредавала." „То је нспша. нрихвати цар . то је била погрешна полнтика, али по■'ожај је такав веЧ створеп, на се ,ја морам по њему и управљати."

Ето тај „ створени иоложај " и јесте камен спотицања, којп пречи нашу суседну монархију да ствара услове за добре одношаје са нашом кнежевином ; тај створени положај не допушта нам да верујемо у добру вољу Аустро - Угарске владе према Србији, у толико мање, што од времена Јосифз П па до данас не видимо ни једне једине прилике, у којој би она показала да је одушевљена бољом вољомпрема Србији. Допустнћемо, да је гроФ Вајст у време, кад је Србија 1866 изнела градско питање на среду, покушавао неки обрт на боље у источној политицн Аустро-Угарској, по прплике у којима је он то радио, одузимају вредност његовом правцу, јер није био слободних руку. Он је гласао за српеку ствар под утицајем онога силног удара, који је Аустрија претрнила на Садови. ГроФ Бајст нвгје то ни крио. Он је тада, као пгго видимо из једне ноте лорда Станлија управљене на гроФа Каулија (7. новембра 1866), јавно нсповедао европским кабинетима: „ Аустрвгја жели мир ; она је рђаво снремна да се упусти у нову војну. Она при свем том не желн радикално решење источног питања за овај мах, и било би јој жао и страх, да се распадне отоманска царевина. Аустријека бп влада била мишљења г. Мутија, да Турци напусте Београд, ако бп Порта у накнаду могла добпти од Србнје довољне гарантије верности." Аустрија је дакле гласала за Србију само да нзбегне веће неприлике, које бн јој могао донети озбиљан заплет па истоку после етрашних пораза, које је она нретрнела на чешким бојиштима. А кад год је била одрешених руку п слободне вол.е, њен је глас био иротив Србије и српских пнгереса. На берлинском конгресу она је свој глас за Србију продала но скупе услове, докле нн једна друга спла није од Србије нпкаквог уздарја тражнла. Одмах за тим ушла је она с војском у оне крајеве, који сачињавају битнп услов за будућност српског елемента. Корпетећи се повољном ситуацијом, коју јој је створио берлинскп уговор, она је навалила на Србпју притиском, који иије ни суседски, ни пријатељ| скп, на ни достојап једпе моћне и ! велике државе. Треба ли да набрајамо све моменте овога притиска? Не. њих зна Аустро-Угарска добро, њих осећа сва Србија, а осетиће пх још и впше, кад се у свој својој спа-

I зи развиЈу последице свију оних ; уговора, које је Аустрија Србији 1 наметнула, а влада их српска лакоумно прнмила. Овом Фазом својих одиошаја према Србији Аустрија | ,је дошла на кулминациону тачку свога притиска над Србијом. Исти; на, ншпта нам не јемчи да садашња I влада неће још каквом слпчном зах\ теву на сусрет изићи, али у основу, Аустрија нам не може веће несреће учинити, него што је већ учинила. Може она још смерати и ! на Солун, но то ће већ бити пита| ње европско, а не само српско. Пројекат састанка цара Аустријског са царем руским, ако се оствари, биће доказ најјачи, да се аустријским тежњама на исток удара запт, ' јер ни је веровати, да се овај са1 станак може извршити а да се предходиим договорима не обележе међе, преко којих плодове и руске крвп п руских жртава неће моћи више па! дати у крило Аустро-Угарској. А дојакошњи успеси аустријски у Србијп сами ће еебе поткопати. Толико неоправдани као што су они већ до сада, они су већ то.тику реакцију иротнву себе у Србији пзазвали, да ће се заступник аустроугарског министра спољнпх послова у најскориЈ 'ој будућноети уверити, да он у истини нитп познаје „меродавннх личности ни прилика у Србији" ; увериће се, да у народ српскп ни мало није ..продрло уверење" да се добри одношаји са суседном монархијом морају онако скупо откупљивати од стране српске, као што су откунљени. Аустро-Угарека је и сувише успела у Србпји, те да јој успесп могу бпти дуга века; она је и сувише пстрошила једну лакоумну владу у СрбиЈ'и, те да и коЈ 'а друга после ње сме имати толико лакоумности да њен пут паставп. Точак је пзшпао нз свога колосека и до диа се откотрљао ; више се он уз брег новратпти не може. а сваки други возар добро ће се чувати да изиђе пз онога колоеека на распутицу, против К0Ј 'е стоји му као судбоноена опомена и садашњост. и онај „ створени иоложај ", који ј 'е навестио цар Фрања Јосиф још нре 27 година, н који ј'ош н дан дањи стојн не еамо ни у чему непромењен, но још ногоршан и пун ноуке за будућност. Поуке има за СрбиЈ'у, и она ће се њоме користитн; али ће и Аустрнја на својој распутпци доћн и до своЈ "е поуке, само што ће јој бнти то трећа лекција у њеној најновијој исто-

рнЈИ, којом се она ниЈ"е хтела ко ристити, и ако ју је она довољно опомињала. да и Ј'аки налазе јачег од себе.

0ТВ0РЕН0 ПИСМО Г. Стојану Новакови&у ^ министру просвете и црквених послова Веоград. 31. октобра Кнежевина Србија је уставна земл.а. Сви закони земаљски морају се оснивати на уставу, Сви грађани српски морају се нокоравати уставу, а сви државни чиновници полажу заклетву, да ће се у свему придржавати земаљског устава. Влада српска има нарочнту дужност да пази да се устав ни у чему не новреди. Но ако би којп члан ; владе повредио устав . скушнтина по чл. 101. — 104 устава, има да га стави под суд. Опште Ј "е мишљење, да сте ви, | г. мпнистре, повредиди државни устав у неким његовим одредбама. Ради умирења српскога народа, који је у последње време услед ваппгх поступака према нашој цркви Ј 'ако узнемирен, ми се усуђујемо, да овде управимо неколико питања на вас с молбом, да нам на њих што скорије одговорите. I. По чл. 31. устава књажества Србије „ забрањује се свака радња, која би могла бити убитачна за иравославну ве.ру ". 29. канон апостолски каже: „ Ако ко год за новце аостане епггскоа, свештеник или ђакон , да се збаци, и он, и онај који гаје иосветио, и да се са свим од цркве оддучи". По закону о таксама. кој'и сте ви : са осталпм члановима владе поднели ' народпој екупштини, без сиоразума \ са главарпма српске цркве. за сваки чин црквени, који се даје ј 'еднно по : благодети духа светога, а не за новац. одрећене су таксз, као услов са етунање у духовне чинове. Пптамо вае. г. мннистре црквених : иослова, како се слаже 31. чл. ус! тава н 29. какон апоетолски са овпм | законом о таксама? Је лн овим законом заштнћена православна вера, која је по том истом члану устава владајуђа вера ; у Србијп ? Да ли је овде повређен с ваше стране 31. чл. устава? II. По 120. чл. устава ^управа унутрагињих вероисиовелних аослова остаје ио дотичнгич вероисиоведним , канонима за иравославну и,ркву архијерејсном саоору". Ошпте је нозпато, да давање црквених чинова снада у „ унутрашње вероисиоведне иос.чове иркве^. Нрема томе ово ннтање сиада у искључиву нод.гежност архијерејског сабора.