Српска независност

Кад је закон о таксама прављен, архпјерејскц сабор није о томе питан, и ако тај закон дубоко заееца у к унутрашње вероисповедне послове". А кад је сабор архпјерејски донео одлуку 23. Септ. 1881. год. СЈ\? 14, дајезакон о таксама ,,прот<1ван каконима свете иравосЈШвне Цркве", и кад је г. мнтрополнт као председник архијерејског сабора доставио вама, г. министре, ту одлуку. вн сте иредлон.или. те је мптрополит разрешен од дужности. Пнтамо вас. како сте се усудили нредложитн да се казпи човек за савесно вршење своје дужности, за одбрану цркве којој се посветно, за чување православне вере и за тврдо држање речи. коју је дао при својој заклетви, да ће чувати „ чнстот// вере, и каноне свете аравославис цркве? Како се овај поступак ваш слаже са 120 чл. устава? Видите ли ви, да је г. митрополит на уставном. а ви на неуставном становишту? III. По 111. 1д. устава: Ћ нико се пе може узети. на одговор 04 другога суја, гшти му сме судити други суд осим онога, који му је законом као надлежан оиредељен и Нема еумње да разрешење свештеника од црквене дужностп и разрешење енискона од управе над дрквом не може бити друга но сацо црквена казна, и да исту изриче само црквена власт. Но § 93. закона о црквеним властима : „ архијерејима судги архијерејски сабор, који је највиша цривена власт у Срби/и." Но пошто је архијерејски сабор 20 октобра ове године С'Ј\5 1 изрекао. да г. митрополит „цркви НИШ та сагрешио није, нити га је сабор судио, ни осудио," и иошто ви г. министре, у акту своме од 22 ов. мес. ЦЈШ186 самн признајете да г. митрополит није логрешио -у архијерејским дужностима- , питамо вас, како сте смели узети на се судску вдаст, која према чл. 111. устава, а по § 93 зак. о цркв. вл. припада у овоме случају искључиво архдјерејскоме сабору? По коме закону ви као световна управна власт можетеизрпцати овакве судске црквене казне? Откуда вам права архијерејСКОГ сабора? П 7 . Према чл. 31. устава, источноправославна вера има повласгице

нрема другим верима, јер се изриком вели : „забрањује се свака радња која би могла битн убитачна за аравославну веру У министарству просвете постоји акт од 15 Новембра 1863 године ПБр. 3615, којнм је евангеличком врховном црквеном савету у Берлину остављено право да поставља и уклања пароха «а општипу аугсбуршке вероиеновестЈ! у Србији. А зна се и то, да влада српска ии једног главара других цркава још никад до данас ннје збацпла, | јер нема права на то. Питамо вас. г. мннистре, зар је нравославној вери у Србији дата ; повластица ради тога, да ви с њом чините оно, што не смете чинитн ни с једном другом неповлагаКеном вером ? Кроз какве наочаре гледате вн на повлашћену срнску цркву ? Зар вам је претежиија протестанI ска, католичка, јеврејска и мухамеданска вера од православне, која је по уставу владајућа у СрбијиУ Према протоколу архијерејског сабора од 25. Јула 1859. год. митрополпта Михаила изабрао је СИНОД. у коме су бпли три епискона. три архимандрита, четири 1гротојереја н трп свештеника. Изабраног митрополита Михаила признао је за архијепископа н митрополита срнског неумрли Милош Обренови!! књаз срнски, као што гласи .1? 3547'Ј ј од 25 Јула 1859 год. Изабраног од спнода, п нризнатог од књаза митрополита утврдио је цариградски патријарх Ђирил, и послао му своју грамату нод 9 Августа 1859 год. Ова .је грамата једини Фактпчкн црквени доказ, даје г. Михаил митрополит. Из овога се види да су трп Фактора била меродавна прн нзбору митронолнта. Мећу тим Факторима шн'де не палазпмо миинет|1а нросвете и црквених нослова.^Ј,^^.,^ ^ Питамо вас. г. министре, огкуЈ сад ви изађосте као најмеродавнпји н управо једини одговорни Фактор да збаците мнтрополита? А где сте ви били онда. кад је спнод изабрао епискона шабачког Михаила за митрополита српског ? Знате ли ви, ко нам је израдио независност срнеке цркве? А знате ли, да оваку незаконигост ви не би могли извршити. да је ] црква још зависна од патрнјарха ?

/ )

Та ;шате ви то добро, ади н^^те ником да кажете. Зар ви мислите, да се ми не сећамо како сте ви још нре рата за ослобођење и независност српску покушали да извршнте ово што вам је сад за руком пошло, на нисте могли само због тога, што је натријарх царнградски био старији од вас? Зар вп тако цените независност српскс цркве? VI. Нашн архијерејп положилн су заклетву у црквн, да ће „чувати ка ноне свете цркве да ће се свагда покораватн преосвећеном архнјеиископу београдском и митронолиту срнском г. Михаилу, да неће знати за другога митрополита све докле год буде жив митрополнт Михаил и да ће паству своју чувати од свакога раскола" и т. д. / 34. канон апостолски вели: _да (еписконн свакога парода морају 1 анати онога који је међу њима првн и да га признају за главу. па да нншта не раде без његове дозволе". 14. канон двукратнога сабора вели: „ако који епископ због окривљавања напусти свога митрополнта пре него што се у еабору нрегледа његова кривпца и ако преки не с њим односе те му не буде помпњао имена у цркви, да се збаци. чим се докаже да је напустио свога митроиолита, те тим направио раскол." Ви. г. министре. натерујете сада наше архнјереје да изневере свога главара, да погазе заклетву и да створе раскол у цркви. Висте њих ставнлн у врло рћав положај према црквн и народу. Ви им у свештенству убијате аукторитет, а пред народом их омаловажавате; те тнме рушите мнр црквени и вређате црквене установе, које су свете н драге нашем народу. Како ви стојнте као мннистар црквених послова према српској црквп ? Како ви као бранилац државног аукторитета смете убијати ауктори^тет представника црквене власти? Како ви смете натеривати људе да газе заклетву? Зар код вас заклетва није светиња ? Зар такве карактере ствара српски министар нросвете н црквених послова?! VII. По §. 95. зак, о цркв. вл. „кад се место ког архијереја упразнн нлн кад архнјереј буде спречен да дуж-

ност испуњава. з п ступаће га, по^ редбн мнтрополита, у архијердској дужности најближи. по месту живљења, архијереј; а кад нодобан случај наступп при митроннлиту. ми гронолита ће. по наредби правитељ ства, застунити онаЈ архијереј, који је по посвећењу најстарији. Под правитељством овде ваља разумети владу. Да је то тако, сведочи § 94. истога закона, где стоји изриком : „архијерејски сабор ошптим договором бнра енискона н свој избор нредлаже књазу на одобрење". (а не правитељству). Кад би се под правитељством разумевао виши какав аукторитет од владе, стајало бн нзриком и V I § 95. као што је н у § 94. књаз Да п ви то тако разумете, све, доче нам други ваши поступци. По § 93. зак. о цркв. вл. архијерејски ј сабор „сва нарећиваља своја нодносн мшшстарству нросвете и од њега очекује решење државног нравнтеЂства." Нп једног још решења саборског, допесеног на основу тога параграФа. ви нисте подпосили другом ком на решење осим владе. Ви сте. г. мннистре, предложили. ^-" те је највншнм указом од стгча' не владе постављен заме^ик уитрополиту. Питамо вас, како се то слаже са .. § 95. зак. о нркв. влС н како се слаже са 16 каноном двукратнога сабора. који вели : „да се пи пошто не поставља епнскоп у оној цркви која има жива епискоиа, н који енископ — није законитпм путем збачен.^* Зар се нисте овде огрешили и о каноне црквене и о закон земаљски ? Та за што заклањате вашу нартајеку страст за аукторитет личности, која је по уставу неприкосновена ? Зар ви пе знате, ко је по уставу одговоран за одетупан.е од закона ? * * * Ево вам, г. министре. за сад ових седам питаља. У њима је констатовано вашпх седам смртнлх грехова — иротив цркве српске, протпв устава и закона зема.вског. нротив савести и јавног поштења. Ми тражнмо од вас јаван одговор на сва ова нитања. Докажите нам да смо ми ногрешно схватнли устав земаљски и каноне црквене. А ако то не докажете. ми вас овнм онтужујемо пред народом срн-

ЖИВОТ и РАД СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА

ОДЛИКОВАЊА. У току 25-то годишњег архииасти])ства. одликованје Митрополит Михаило овим знацима: 1856 год. гфизиат је од св. руског Синода за магистра, и награђенје златним крстом. као знаком ученог степена. 1858 год. иослао му је цар руски Александер скупоцену панагију с ликом Спаситеља. 1860 год. награђен је од блаженопочившег Књаза Михаила панагијом. с ликом Богородице. 1861 г. добио је од бивше српеке књајгињс Јулије скуноцену мнтру и цео архијерејски окрут, који је крвагиња сама израдила и послала г. Митрополиту с својеручним писмом: 1861 год. добио је од руске царице Марије златан крст с нерукотворним образом Спаситеља. 1862 год. добио је од руског цара орден св. Ане I. степена. 1870 год. добио је од руског цара орден св. равноапостолног књаза Владимира П. степена великог крста.

1877 г. одликован је од српског дру| ттва -Црвеног крста" друштвеним крстом. 1877 год. Одликовтјн је од Његовог Нисочанства књаза српског Милана 06]>еновића Г\ г . орденом таковског крста с лептом и звездон уз спроводно писмо. I ове садржине: Ваше ЈЈисокоареосвештенство . Гссподнне Председниче. Према данашњим ратовима. нема лако } државе. која би бнла довољно богата да за своју војску снреми тако обилату санитетску помоћ. да јој рањеннцн и болесници не осете нелику нужду и невоI љу. То убеђење. продрло је кроз све слојсве сувременога друштва. и изазвало је оснивање оне инетитуције, која је најнНа дика данашње писоко развијене чо^ечности, и која се зове: организована ј ириватна помоћ ратним рањеницима и болееницима. то су „друштва црвенога крста л . која за мало година поникоше у свима цивилизованим државама. Она сма, трају као свету дужност да помажу рањеницима и болесницима обојих ратничких страна без обзира на веру и народност, као што н приличи начелима уз| вишене чисте човечности. и само за ону је војску та драгоцена номоћ окрњена или са свим изгубљена. у чијој отаџбини нема никаквог друштва црвенога крста, | коме би се могла обратити помоћ са I стране и пз рођене отаџбине. Срећом по српску војеку, која није ! имала довољно средстава на расноложе-

њу ни за своје наоружање, а камо ли за врло развијеп војени санитет. у нашој земл.н основало се друштво -,црвенога крста" још пре рата, и тако се нашао центар, у коме су се прикупљали не само подарци милосрдних душа из иашег народа. него и обилата помоћ, коју нам послаше подобна друштва осталих образованих народа. те је српеко друштво црвенога крста могло да укаже помоћ иашим рањсницима и болесницима. која се равна са целокупном помоћу, коју им је наша држчва указала, ако је н не надмашује. Што је та номоћ благовремено стизала онамо где је најнужнија била. што се она умела свуда нрилагодити државној помоћи. то се пре свега нма захвалити неуморноме труду и енергији Вашега Високопреосвештенства. као иредседника српског друштва црвеног крста, а за тмм усталос.ти родољубљу и човекољубљу оних одборнека тога друштва. који су о дан и ноћ потпомагалн Ваше Весокопреосвештенство у том тешком и свстом раду. Ла сам срећан што ми данашњи главпи скуп српског друштва црвеног прста да је ирилику, да му нред целим народом и нред светом благодарим. за сваку утрвену сузу и за сваку ублажену бољку мојнх војника. који у очајној борби за ослобоћење наше браће. допадоше тешких рана и бољетица. У име те моје владалачке благодарности спрам српског друштва црвеног крста, ја молим Ваше Високопреосвештенство. као председника, да прими и

носи ириложенс знакс таковскога крета с лентом и звездом. Надајући се да ће друштво, којим је Ваше Внсокопреоевештенстви у време рата унрављало на тако вслику срећу наших рањеннка и болесника. наставити и у мирно доба с неуморном енергијом своју благоеловену радњу, препоручујем себе и моју војску, молитвама Вашега Виеокопреосвештенства. и оетајем 17. Маја 1*77. г. у Београду. В аш влагонакјошени књаЈ СЈ )аеки М. М. Обречовић 1879 год. 14. Октобра. на дан светковине своје двајеспетогодишње архинастирске службе; одликован је од Његовог Величанства Цара руског орденом св. Александра Невског. 0 овом одлнчију известио је овдашњи резидент мннистар руске мискје г. митрополита писмом ове садржине: Б(о*рал /о." ОктоСра 1879. «. Ваше Високопреосвештенство Милостиви Архиаастиру! Сматрам за врло пријатну дужност известитн Ваше Високопреосвештенство, да еам данас добно телеграм од ше^а министарства спољннх послова, у коме ми се налажс да Вам јавим следеће: „По случају 25-то годишње службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита српског Мнхаила — у чину Ар-